header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Саопштење за јавност СА Сабора СПЦ
Саопштење за јавност СА Сабора СПЦ Штампај Е-пошта
субота, 23 мај 2009

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ са редовног заседања одржаног у Београду од 14. до 22. маја 2009. године

          Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православне Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије.

Са свешћу о одговорности Цркве за живот и спасење људи и о величини духовних изазова нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се посветио решавању виталних питања Српске Православне Цркве данас.

Пре свега, Сабор је највећу пажњу посветио стању Цркве и народа у нашој јужној покрајини после незаконитог проглашења тобожње независности Косова и Метохије. Сабор је одао дужно признање држави Србији за све напоре да се то вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности, заустави и онемогући, као и свим државама које га, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале, а посебно свима онима који су на делу показали солидарност са српским народом на Косову и Метохији, чија основна људска, верска и политичка права се безобзирно газе, уз хладно и равнодушно ћутање најмоћнијих и најгласнијих заговорника људских права. Сабор је захвалан свим међународним институцијама и организацијама, као и угледним личностима из света науке, уметности и културе, које дижу глас протеста против ове историјске направде и небивалог оспоравања норми међународног права. Сабор је уверен да Србија и српски народ никада неће пристати на насилно одузимање Косова и Метохије.

Посебна пажња је посвећена процесу обнове наших тамошњих светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године. Та обнова, као прва фаза опште обнове која треба да обухвати и преко стотину храмова, манастира и црквених здања срушених или тешко оштећених пре мартовског погрома, треба да омогући живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогнаног народа, као и да охрабри изгнанике да се враћају на своја прадедовска огњишта.

Умољен је Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије да хитно прими већ обновљене црквене објекте. Ради што озбиљнијег сагледавања проблема везаних за нашу јужну покрајину, одржан је и радни сусрет са министром за Косово и Метохију у Влади Србије, г. Гораном Богдановићем, и његовом пратњом коју су сачињавали саветници Председника Србије г. Млађан Ђорђевић и г. Дамјан Крњевић.

После разматрања приликâ у Српској Православној Цркви изазваних дуготрајном болешћу Његове Светости Патријарха српског г. Павла и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, Сабор је одлучио да остане при својој ранијој одлуци да Патријарх и даље остане на челу Српске Православне Цркве.

У току заседања Сабора одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Том приликом присутни чланови Сабора су се упознали са чињеницама о досад извршеним радовима и са планом предстојећих радова.

Сабор је, на основу извештајâ, анализирао положај Српске Православне Цркве на укупном српском духовном и етничком простору, у региону и у расејању широм света, и донео одговарајуће одлуке. Посебна пажња је посвећена положају Охридске Архиепископије и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као и спремности свих на дијалог за коначно превазилажење нередовних црквених прилика у Републици Македонији.

Такође је показано дужно интересовање за интензивирање процеса реституције неправедно одузете црквене имовине, потребне Цркви ради вршења њене пастирске, социјално-добротворне, мисионарске и културно-просветне мисије, а не ради нечијег богаћења, како подозревају извесни ванцрквени „аналитичари".

Разматрани су односи међу сестринским Православним Црквама и са задовољством је констатовано да су они, уопште узевши, редовни, засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме. Ипак, Сабор је био приморан да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске Патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој. Сабор изражава наду да ће се проблем превазићи путем званичног дијалога двеју Цркава на највишем нивоу.

Имајући у виду предстојеће свеправославно саветовање о стању православне дијаспоре на свим континентима, Сабор је уобличио општи став о питањима везаним за живот, међуправославну сарадњу, организационе и друге тешкоће, али и одговорност за сведочење аутентичног устројства Православне Цркве у специфичним условима живота у расејању, у већинском инославном или чак иноверном окружењу. Сабор сматра да и убудуће ваља неговати одговоран и конструктиван дијалог са тим окружењем. Најважнија одлука Сабора у овом контексту јесте усвајање и потврда Устава Српске Православне Цркве на америчком континенту и коначног успостављања њеног пуног административног јединства, кроз прихватање саборног договора свих српских архијереја који делују у Америци о арондацији епархијâ и парохијâ.

Саслушан је и прихваћен извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са нарочитим нагласком на извршењу саборских одлука са прошлогодишњих заседања. Такође су саслушани извештаји господе епархијских архијереја о стању и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве, као и извештаји о стању и проблемима у црквено-просветним установама и у настави веронауке у јавним школама, уз тражење путева и начина за побољшање њеног квалитета у сарадњи са надлежним министарствима и релевантним стручним службама и појединцима.

Разматран је и рад Човекољубља, добротворне установе Српске Православне Цркве, и других важних установа, као што су, примера ради, поклоничко-туристичка агенција Доброчинство или Информативна служба Светог Синода.

Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу Светог Архијерејског Синода да се изграде Спомен-храм и Меморијални центар ради трајног молитвеног сећања на жртве агресије НАТО-пакта пре десет година, погрома над српским народом на Косову и Метохији, претходних трагичних грађанских и међуетничких сукоба на тлу бивше Југославије у последњој деценији прошлог века, као и првог и другог светског рата и ослободилачких ратова Србије уочи првог светског рата и уопште жртава сукобâ, терора и насиља током читавог 20. века и почетка 21. века. Тиме се, наравно, не поричу нити умањују жртве других народа са којима српски народ вековима живи или заједно или у суседству.

Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едикта светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, после три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји. Та прослава ће, ако Бог дâ, обухватити сав хришћански свет, али ће и у Српској Православној Цркви бити свеопшта, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш.

Поред свега осталог, Сабор је посветио дужну пажњу и обнови конака манастира Хиландара на Светој Гори, пострадалог у пожару, и користи прилику да апелује на вернике Српске Православне Цркве да и даље морално и материјално помажу својој браћи и сестрама на Косову и Метохији, манастиру Хиландару и свуда где је помоћ потребна. Сабор је свестан дубине светске и домаће економске кризе, као и још дубље духовне и моралне кризе која ју је изазвала, али подсећа на то да се духовним и моралним оздрављењем свака криза може пребродити и тиме означити нови почетак.

Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и даље ће вршити дужност заменика Његове Светости Патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Светом Архијерејском Синоду. За нове чланове Светог Синода Сабор је изабрао господу епископе нишког Иринеја, бачког Иринеја, далматинског Фотија и захумско-херцеговачког Григорија, а за чланове-заменике господу епископе жичког Хризостома и бихаћко-петровачког Хризостома.

Свој пуноћи Српске Православне Цркве, свим хришћанима и свим људима добре воље Сабор упућује поруку љубави и мира у име Господње.

Епископ бачки др Иринеј,

портпарол Светог Архијерејског Сабора

Српске Православне Цркве

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost
_svetog_arhijerejskog_sabora_spc_odanog_u_beogradu_
od_14_do_22_maja_2009_godine
 
Последњи пут ажурирано ( недеља, 24 мај 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.