Aмерички стратези сматрају да постоји седам закона експанзије, а најважнији је развој културе, јер се преко ње испољава утицај на сферу идеологије, производње, комерцијализације пословања, снажног „привлачног зрачења“, односно прозелитизма. Главно оружје америчког арсенала у овом домену је Холивуд, који не само што извози западне и америчке вредности и убеђења по целом свету него и шири стереотипе да америчку армију није могуће победити, чиме обесмишљавају отпор, односно, како се каже међу америчким стратезима „обраду становништва нападнуте државе“.
Постоје важна истраживања о томе да Министарство одбране САД, ЦИА и друге америчке тајне службе користе Холивуд за ширење америчке војне пропаганде. Ово питање истраживала су, између осталих, и два енглеска новинара Том Секер и Метју Елфорд, који су анализирали нека документа о вези америчких војних и обавештајних служби са Холивудом. „Ова документа су потврдила“, пишу поменути новинари, „да влада САД управља Холивудом, по потреби мења сценарије филмова, али и брани снимање њој неугодних филмова, посебно оне који намеравају да критикују Пентагон“. Други истраживачи су анализирали 4.000 страница докумената Пентагона и ЦИА који су недавно постали доступни јавности и доказали „да је влада САД управљала снимањем више од 800 филмова и 1.000 телевизијских емисија.“ Године 2005. објављена је студија групе истраживања америчких научника која је потврдила мишљење да је Пентагон организовао снимање 600 филмова и неколико ТВ серија. Истовремено, ова група истраживача је тврдила да се ЦИА суштински мање меша у снимање филмова и серија (учествовала је наводно само у 10 снимања филмова). Но, 2016. објављена је књига Тришке Џекинса и Сајмона Вилметса о мешању Пентагона и ЦИА и снимања популарних филмова као што су „Рат Чарлија Вилсона“ и „Упознај њене родитеље“. Образац који је успостављен између Холивуда и Пентагона је једноставан. Сценаристи и режисери филмова имају обавезу да копије сценарија доставе одређеном одељењу Пентагона на читање, при чему је наведено одељење веза између Министарства одбране САД и Холивуда. Уколико сценарио добије одобрење Пентагона, уз њега добија и дозволу за коришћење војних објеката и ресурса за снимање филма. Ако се пак Пентагону не допадају одређени ликови или дијалози, филм не добија одобрење и режисери и сценаристи морају да измене ликове и спорне дијалоге у складу са жељама Пентагона. ВИЈЕТНАМСКИ ТАБУ Пентагон посебно не воли филмове о рату у Вијетнаму. Када је сниман анимирани филм „Хулк“ сценаристи и режисери су морали да унесу бројне измене. На пример, војна лабораторија је замењена цивилном, име војне операције „Радник са фарме“ промењено је у „Бесни човек“. Суштински требало је учинити све да се не препозна страшни злочин америчке армије у Вијетнаму, па и у назнакама. Да појаснимо због чега су у Пентагону тражили измене. Током рата у Вијетнаму америчка армија је извела масовни напад хемијским оружјем (у коме су учествовали многобројни борбени авиони из којих су шуме и пољопривредно земљиште прскали огромним количинама пестицида и других хемијских супстанци, фактички бојним отровима, како би онемогућили скривање и снабдевање вијетнамских бораца). Резултат је био потпуно загађење земљишта – није се могла спровести никаква пољоприведна производња. Истовремено, хиљаде сељака је отровано или су имали тешка телесна оштећења. Ова операција америчке армије носила је назив „Рука фармера“. Секер и Елфорд објашњавају да Пентагон располаже свим средствима да спречи снимање непожељних филмова. На пример, „Најбољи стрелац“ и „Трансформерси“ су снимљени уз велику подршку Пентагона, јер овакве филмове снимити без одобрења и подршке Пентагона једноставно није могуће. Постоје бројни примери када су неке независне продуцентске куће покушале да сниме филмове без одобрења Пентагона, па у свом науму нису успеле. Рецимо, филм „Одговор“ није се допао америчким војницима због дијалога у коме се спомиње операција „Иран-Контрас“, у оквиру које је влада Регана доставила Ирану нека савремена оружја за рат са Ираком у замену за ослобађање неких америчких војника заробљених у Либану. Због тога, Холивуд представља више рекламно-агитациони ослонац америчке армије по свету, који често идеализује и романтизује агресије које је учинила по свету. О методама контроле, цензуре и промене садржаја филмских сценарија од стране Пентагона најбоље говори књига, објављена 2004. године у Канади, новинара Дејвида Роба „Холивудска операција“, која до детаља открива закулисну страну снимања филмова у Холивуду. ЦИА, такође, није без амбиција да се бави „режирањем“ холивудских филмова, иако има мање средстава утицаја у поређењу са Пентагоном. ЦИА нема овлашћења да проверава сценарија, међутим, у овој агенцији имају одељење за сарадњу са америчком филмском индустријом, које се меша у снимање филмова и телевизијских програма у САД. Овде се не ради само о уклањању неких сцена из филма већ је реч о утицају (боље рећи уцени) „подршком и сарадњом“, како би се извршио притисак да филм добије коначну верзију. У пракси то значи да ако неки филм нема подршку ЦИА, он неће ни бити снимљен. Поред ЦИА, у снимање америчких филмова меша се и Агенција за националну безбедност, при томе користи сличне методе као Пентагон и ЦИА. Секер и Елфорд своје истраживање завршили су речима: „Данас смо сведоци рада и добро организоване пропагандне машинерије која управља свим одељењима Холивуда, која приморава режисере и сценаристе да уносе бројне и важне измене у филмове како би задовољили интересе Пентагона и шпијунских служби САД.“ Руска професорка са универзитета Ломоносов Олга Четверникова такође је крајње критична према Холивуду, који оцењује као „машину за промену и програмирање мишљења и понаша целокупног човечанства“. КАКО СУ ЈЕВРЕЈИ СТВОРИЛИ ХОЛИВУД Историја Холивуда као центра филмске индустрије почиње 1911. године, када се на територији Калифорније (Лос Анђелесу) појављује први студио „Кентаур“ формиран за снимање вестерн филмова. Ускоро студио добија име „Лабораторија Холивуда“, а њен први дугометражни филм појавио се 1914. године. Затим у Холивуду ничу нови студији „Парамаунт“, „Ворнер брос“, „РКО пикчерс“, „Колумбија“ итд, а већ 1921. године Холивуд постаје светски познат. Интересантна је чињеница да су главну улогу у стварању Холивуда имали људи јеврејског порекла који су дошли у САД из Источне Европе, тврди Нил Габлер, аутор књиге „Њихова империја: како су Јевреји створили Холивуд“. Од тада Холивуд се често назива и „Јеврејвуд“. Од 85 филмских студија 53 су у власништву Јевреја. Вилијам Фокс из Мађарске створио је „20 сенчури фокс“, Семјуел Голдфиш из Пољске и Луис Мајер из Белорусије основали су (Лазер Меир и Голдвин) – „Метро–Голдвин–Мајер“ (МГМ), а Адолф Зукер из Мађарске – „Парамаунт“, Хари Кон – „Колумбија пикчерс“, Полк Џек и Хари Ворнер из Пољске – „Ворнер брос“, Карл Лимл – „Јуниверсал пикчерс“ итд. Јевреји су своје позиције у Холивуду учврстили од 1924. до 1929. године. Наведени период се у историји Холивуда назива „епоха процвата“. Финансијску помоћ Холивуду пружиле су такође јеврејске банке. Други важан фактор успеха Холивуда је подршка утицајне јеврејске организације Бнај Брит, која се раширила међу уметницима свих профила. У сценарије су уношене „поправке“, чак и текста из Светог писма (филм „Краљ краљева“, Сесила Б. Де Мила, који говори о животу Исуса Христа). Тадашњи шеф масонске ложе у Холивиду Алфред Коген тим поводом је изјавио да је лично „исправио неке делове сценарија и неколико сцена у филму, како би указао на исправни смисао јеванђељског текста, да би ослободио Јевреје одговорности за страдање Христа“. Такође је дао упутство како да се дистрибутери филма боре против оних из хришћанских држава који неће да приказују филм, а оно је гласило „оптужити их за антијеврејске погледе и осећања“. Све се завршило тиме што је Бнај Брит створио своје сопствено „филмско братство“ које је уједињавало сву „браћу Јевреје“ – од глумаца, режисера и сценариста до сниматеља, дистрибутера и власника биоскопа. Братство је постало толико утицајно у филмској индустрији САД да више није било могуће снимити антијеврејски филм. Организација Бнај Брит била је потом регистрована као специјална филмска ложа под бројем 1366. Свој значај изгубила је тек 60-их година прошлог века, када се нашла пред затварањем. Међутим, 1974. њен нови председник Херберт Морган реорганизовао ју је у ложу мешаног типа и добила је ново име „Синема унит 6000“. Ложа под овим именом делује и данас, а основни јој је задатак да „међу својим члановима шири предање о потреби идентификације (стапања) јеврејства са професионалном делатношћу“ (Тед Лазарус). Стапање Холивуда и јеврејства са америчком војном индустријом фактички се догодило 1941. године, када су сви потенцијали и ресурси Холивуда почели да раде у интересима америчке војске. Холивуд се буквално преобратио у главни инструмент промене мишљења прво самих Американаца, али и у инструмент информативног и когнитивног рата против „савезника“ и против социјалистичког блока. Преко Холивуда је започето наметање америчких вредности и америчког стила живота не само Европљанима. Говорећи у геополитичким појмовима, Холивуд се током Другог светског рата преобратио у ефикасан инструмент „меке моћи“. АПСТРАКТНИ ЕКСПРЕСИОНИЗАМ ЦИА Већ је Маршалов план (обнове Западне Европе после Другог светског рата) почео да се користи као инструмент преко кога су САД наметале Европљанима америчку културу, пошто је обавезао европске државе да издају штампу и да снимају филмове по америчком обрасцу, односно да изврше „американизацију културног живота“. Од 1949. до 1953. године било је у Западној Европи, према америчком обрасцу, снимљено 250 филмова. Активну улогу у овим снимањима имала је ЦИА. Године 1948. разрађена је операција „Преобрат“ чији је циљ био да медије у САД и Западној Европи претвори у инструмент пропаганде америчке финансијске елите (коју су углавном чинили Јевреји и Англосаксонци), због чега су на најважнија места у медијима постављали људе који су током Другог светског рата радили као војни обавештајци. Године 1953. Операцију „Преобрат“ преузео је Ален Далс, што је значило и потпуну контролу Холивуда од стране ЦИА о питању снимања филмова. ЦИА почиње да финансира у Европи и апстрактни експресионизам са циљем разарања класичне уметности и дебилизације становништва (ради контроле јавног мњења). Управо је ЦИА у то време организовала велике изложбе америчких и других експресиониста по градовима Западне Европе. И амерички председник тог времена Хари Труман је после посете једној таквој изложби изјавио: „Ако је ово уметност, ја сам црнац.“ Нови период у животу Холивуда почиње крајем 60-их и почетком 70-их година прошлог века за време протеста „нових левичара“, сексуалне револуције, ломљења традиционалних вредности и појавом окултног покрета њу ејџа (ново доба), који је осмишљен у Тавистокском институту. То је време омладинске контракултуре изражене у пароли „Секс, дрога и рокенрол“. Са овим су почеле и промене у Холивуду, а као експеримент дозвољено је неколицини младих режисера да промовишу филозофију „отвореног биоскопа“, што је започето „Пакленом поморанџом“, филмом антиутопијом режисера Стенлија Кубрика и „Летом изнад кукавичјег гнезда“ Милоша Формана. Овим филмовима започет је пројекат промене самосазнања Американаца и његова дерационализација, сагласно програму релативизма лидера покрета њу ејџа. Ову промену најбоље је објаснила Мерилин Фергусон у књизи „Завера водолије“ у којој је објавила „смену парадигми“ која треба да се догоди путем ослобађања становништва од старих забрана и која треба да доведе до мутације свег западног друштва. У Холивуду су поред Пентагона и тајних служби САД веома утицајне породице Ротшилда, Мердока и Редстоуна. Они су инкорпорирани у државну власт, али и у управне одборе студија преко родбине, породичних веза и пословних партнера. У овом систему идеологије у самом центру су тзв. трустови мозгова, чије идеје узимају државне институције и даље шире преко директива кроз све институције. Формално Холивуд је слободан, али је у пракси подвргнут снажном систему персоналне и институционалне контроле. Уз све то Холивуд мора да се прилагођава „трендовима“ или „моди“, коју прописују државне институције и власници банака и корпорација. Због свега овога Холивуд мора да уважава правила Међународне алијансе интелектуалне својине, створене 1984. године, што је све далеко од слободног стваралаштва које се приписује од стране филмских романтичара. На крају, поред тога што Холивуд мора да промовише војни комплекс САД, он мора да промовише и нове технологије Силицијумске долине, где је, између осталог, центар Гугла, Института сингуларности, родног место њу ејџа и главни штаб светских сатаниста. Па, срећно гледање! Извор: "Печат" / "ЦАРСА" |