После данашње судске расправе (4.7.2018) пред Судом у Љубљани у којој прогањани и од стране митрополита Порфирија анатемисани свештеник Жељко Лубарда жели доказати мобинг и нељудско понашање митрополита Загребачко - љубљанског Порфирија према њему и на којем је од стране Суда био приморан да дође и сам митрополит као свједок (предзадње рочиште је избјегао изговором о болешћу, а истовремено на сајту митрополије приказивао све своје тадашње активности) дошло је до мањег (???) инцидента.

Приликом изласка из просторија Суда неко од митрополитових пратилаца у мантији је покушао фотографисати случајног пролазника за кога су у митрополитовој пратњи мислили да је подржавао прогоњеног свештеника Лубарду и онда је дошло до размјене вулгарних ријечи и негодовања, захваљујући свештенику Александру Обрадовићу није дошло и до физичког обрачуна, чак је и сам митрополит покушао да смири ситуацију али је дочекан ријечима неког од присутних, цитирам: "Ти фарисеју да шутиш..."

Мучно и да мучније не може бити. Лично сам назвао свештеника Лубарду и он ми је дословно рекао ово: "На моменте сам у судници био шокиран да може један митрополит толико да лаже". У том тренутку сам ја био шокиран и питао сам о. Жељка да ли има доказе за то што говори да би ми на то  рекао да има толико доказа за митрополитове изјаве да  већ сутра може покренути нову тужбу за лажно свједочење.

Једина ми је утјеха у свему да су случајни пролазници можда мислили да се снима неки филм. Зар се тако брани угледа наше Цркве у Словенији? А сви знамо зашто се то дешава и куда то води. И сви забијамо главу у пијесак као нојеви и са правом се питам, одговарам и стидим: Свети наш патријарху Павле, питање је МОЖЕМО ЛИ БИТИ ЉУДИ?

Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић,Ново Место