Христос воскресе!

Поштована редакцијо, драги уредниче нашега сајта, господо хришћанска,

Вијест о физичком насртају епископа Анастасија (Раките) на епископа Филарета (овде:) веома се брзо проширила Рашком области. Не само овдје, него по читавој Србији и Републици Српској. Зову ме пријатељи из Бањалуке,  Зрењанина, Чачка питају шта се то догодило? Да ли је стварно дошло до физичког контакта?! Изађем на улицу, у продавницу, на пијацу сви причају о томе. Главна тема је то. До јуче она несрећна задруга, данас ово.

 Да зло буде веће, jедан чувени хаџија из Нове Вароши, муслиман је по вјери, застане и пита ме, "јел болан да ли се то десило и да ли је то истина"? Па наставља причу: "види дијете моје, у сваком житу има кукоља, али то је од Бога грехота, а од народа срамота. Постоје и други начини да се проблем ријеши, а не оно ој-рук", а ја, шта да му одговорим на све то. Човјек управу 100%. Гледам у њега и срамотим се туђе срамоте.

Даље. Владика Филарет је годинама овдје био центар како духовног, тако и културног-просвјетног живота вјерног народа Рашке. Стизао на сваки крај и у свако мјесто. Помагао народ, поучавао, тјешио кад је било најтеже. Живио са народом и народ га заволио. Просто речено народни владика. Помагао и кад треба и кад не треба. Ако ово сада чита, захвалио бих му се до неба на сва доброчинства која нам је указао.

Пар пута сам га слушао у манастиру Милешева, како је говорио о чувеном јубилеју који нас очекује следеће године. Фино је развио план. Почев од духовног, културног па све до економичног плана. Лијепо је рекао: "све је то наш народ заслужио, наш српски народ. Све је ово народ изградио". Кажем вам, доста планова је ту било, чак и да се коље већи број говеда, оваца и свиња и да се дијели народу, да народ једе. "Нека, и треба да се једе, каква би ми то била црква кад не би нахранили путника и сиромаха" ријечи су владике Филарета.

А има и ово. Кажу владика Филарет националиста, ово-оно. А знајте добро, велики број муслимана само ријечи хвале имају за нашег владику Филарета. Муслимани радо посјећују и помажу наше манастире, почев од Куманице, преко Давидовице па до Дубнице. Љетопис манастира Дубнице фино каже ко и кад је помогао ову светињу од муслимана. Отиђите у Дубницу и прочитај те.

Онда дође она срамота одлука из Београда, па дође и нови епископ. Епископ Атанасије Ракита. Није га народ баш искрено заволио, искрен да Вам будем. Једном народу смета како служи, другоме како бесједи, трећем ово, четвртом оно, мислим, ко би све народу удовољио, али оно што му сви оштро замјерају јесте алкохол. Опасно се одао пићу. Пије и кад треба и кад не треба. Подавно ми један чувени прота из Пријепоља каже: "добар је владика, сад је престао да пије, не опија се тако као пре". "Е мој прото,ти га мораш бранити, ако кажеш истину оде ти глава, нема те нигдје. Знаш ону народну: вежи коња гдје ти газда каже", рекох ја то проти, а он се насмјеши и рече: "тако је, све си рекао, ја немам шта да кажем!"

Идемо даље! На финој Воденој пољани код Нове Вароши, што би наш народ рекао на ваздушној бањи на Златару, има манастир Св. Козме и Дамјана. Рај на земљи. Ту је и ловачка кућа, предиван манастир грађен од дрвета, велики конак, нетакнута природа, ма кажем вам "рај на земљи". Свако треба да дође и да види. Ту је сада неки нови монах, чудног имена, а пре њега је био о. Гаврило из Ужица. Добар старац, само је причао о својим козама и сиру са неколико љековитих трава. Старац ко старац, добра и поштена душа. И он је отишао одатле. Смијенио га владика Атанасије, а поставио новог, тог монаха са чудним именом. Никако да му упамтим име, па ми немој те узети то за зло. Једни кажу да је о. Гаврило премјештен у манастир Бању код Прибоја, други опет кажу отишао из Бање за Жичку епархију. Гдје је тачно Господ благи зна. Но, да се вратим на тренутно стање. Ових дана горе на Воденој пољани бораве неки странци. Нека дјеца из цијелога свијета, кажу да су "наши", православци. Ко ће их знати. Неки дан су пекли прасе. Кажу код њих је прошао Петровдан, они су по новом календару, а све је то владика Атанасије благословио. Каже "ваља се" то је наш српски обичај, нека добро упознају Србију. Туга, јад и чемер. Прасе у сред петровског поста, то није добро. Не знам шта бих рекао на све ово. Сјетим се ријечи мога покојног дједе Станка гдје каже моме стрицу: не чуди се сине Милорада, јер се чуда не можеш начудити. Па тако и ја. Дједове ријечи ко Његошеве.

По овоме шта се збива, рекао бих да су дошла задња времена. И то баш задња. Антихрист је близу. Тешко нама.

И имао бих још и ово да додам. Каже владика Атанасије да је печење прасића и јагњетине наш Српски стари обичај. Ту се слажем са њим, али драги владико не у посту. То не подржавам. То што је њима прошао пост, то је њихов проблем. Код нас још траје. А "знадеш" ли Ти владико за домаћу шљиву, ону чувену "чачанку", е и она је исто наша домаћа, српска. Добру ракију даје, што би наш народ рекао "добро баца". Е питам ја Тебе, Преосвећени: да ли је и она била на "менију" у манастиру Св. Козме и Дамјана. Да ли си и њу благословио?

Толико од мене,

Збогом и праштајте.

Идентитет аутора чланка познат Уредништву