header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Писмо Уредништву поводом случаја епископа милешевског Атанасија
Писмо Уредништву поводом случаја епископа милешевског Атанасија Штампај Е-пошта
субота, 28 јул 2018

         Поштовано Уредништво,

Верујем да се већина читалаца сајта "Борба за веру" слаже да би владика Атанасије Ракита требало да изађе пред Црквени суд где ће се доказати или одбацити његова кривица. Такође, вероватно се слажемо сви на исти суд би требало да изађе и др Војислав Шешељ, члан СПЦ, који је изнео оптужбе против владике.

        Међутим, поставља се оправдано питање одговорности других владика за друге оптужбе који нису опште били на Црквеном суду, већ су пензионисане. Конкретно, зашто пред Црквени суд није изашао епископ Василије Качавенда када су против  њега изнете изузетно тешке оптужбе од чланова СПЦ, Оптужба за хомосексуалне односе са младићима, богословима је веома озбиљна, али ни владика ни они који су га оптужили  пред Црквеним судом износили своје оптужбе или одбрану. Све се завршило пензионисањем владике Василија. Да је оптужба против њега доказана, (нпр. неким спомињаним видео записом) морао би бити сместа рашчињен и под строгом епитимијом. Пред грађанским судом не би морао да одговара ако су младићи били пунолетни, а њихово полно општење са владиком добровољно. Са друге стране, они који су га оптуживали, ако би се доказало да су њихове тврдње лажне, морали би бити кажњени или удаљавањем из Црквене заједнице или строгом епитимијом. Они би пред грађанским судом одговарали за тешку клевету, за коју су казне високе.

Сличан је случај и са владиком Пахомијем, где је дошло до грађанског судкског процеса али (ако се не варам) не и до изласка тужитеља и владике пред Црквени суд.

На овај начин стиче се утисак пристрасности и двоструких аршина. Без обзира да ли је неки епископ екумениста или не, да ли служи правилно или неправилно, према њиховим личним гресима требало би имати исти став.  Њихови лични греси у истој мери каљају ионако укаљани углед наше Цркве.

Срдачан поздрав и свако добро од Господа.

 

Михаило, Београд

Последњи пут ажурирано ( субота, 28 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.