header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Небојша Вукановић о усташољубивом новотарском попу
Небојша Вукановић о усташољубивом новотарском попу Штампај Е-пошта
петак, 10 август 2018

 Велики српски интелектуалац и научник Мило Ломпар написао је капитално дјело „Дух самопорицања“ у коме је описао узроке моралног суноврата нашег друштва, девијације у образовању, рад медија и посљедица великог притиска, све израженијег самопонижавања и самопорицања у нашем народу. Самопорицање, самопонижавање, исмијавање и суицидно вријеђање сопственог народа све је чешћа појава, о чему свједочи и понашање чапљинског пароха Марка Гојачића након литургије у славу мученика усташког терора у Пребиловцима.

         Већина вјерника остала је шокирана и затечена када је слушала свог свештеника Марка Гојачића како говори да су „Срби дивљи народ“. Један старији Пребиловчанин прекинуо је свештеникову бесједу и питао га зашто их вријеђа и назива дивљацима. Поп Гојачић је мирно наставио да понавља како су „Срби дивљи народ и примитивци“, што ће рећи непристојни, необразовани и неваспитани.

Чудно је што свештеник Гојачић јавно понижава и омаловажава сопствени народ без икаквог повода, и то на дан у коме се славе Пребиловачки и Доњохерцеговачки мученици које су усташе бациле у јаму Шурманци код Међугорја!?

Повратници у долини Неретве се према Гојачићу и осталим свештеницима односе са максималним поштовањем, и није јасно откуд његово огорчење и јавни изливи мржње према својим вјерницима и народу?

 

Откуд свештенику право да вријеђа и понижава своје парохијане, честите и храбре потомке мученика који су у прошлом вијеку два пута преживјели погром и масовна страдања, и из пепела обновили живот и куће пркосећи геноциду и истребљењу.


Слично Пребиловчанима, у два рата пострадали су и мјештани Тасовчића, Клепаца, Житомислића, Опличића, Шушњевца и осталих српских села у долини Неретве, и бар због великих жртава из скорије прошлости и преживјелих мученика, недостојни поп Гојачић требао би да има много већу дозу поштовања према својим парохијанима.


И док поп Гојачић јавно вријеђа и понижава припаднике свог народа, на другој страни, веома бираним ријечима говори о комшијама римокатолицима. Љубав према Хрватима поп Марко развио је као активни члан хрватског стонотениског клуба „Бротњо“ из Читлука за који редовно наступа носећи црни дрес и грб са шаховницом.

Пребиловачки мученици страдали су од својих комшија из Међугорја, али попу Гојачићу то не представља никакав проблем док игра и активно учествује у раду скупштине СТК Бротњо, у чијим се просторијама на зиду осим грба са шаховницом налази и стилизовани амблем са симболом „чудесног крижа из Међугорја“.

Да „сусједи“ знају да цијене додворавање чапљинског пароха показао је хрватски Вечерњи лист који је попа Гојачића ове године у Мостару наградио признањем „Вечерњаков печат“ за међурелигијски дијалог.

Зато није никакво чудо што поп Гојачић, кад год има прилику, упути лијепу ријеч и додатно се на нападан начин додворава Хрватима.

Док се Срби, након деценија комунистичког мрака, полако освјешћују гледајући Павелићеву наредбу о забрани ћирилице у НДХ и враћају српском писму, поп Гојачић иде супротним путем. На свом фејсбук профилу поп Марко је ћирилицу замјенио латиницом како би његови пријатељи у Чапљини и Читлуку могли лакше да читају његове објаве.

Поп Марко се тако свакодневно бори са стонотенисером Гојачићем заборављајући шта би заправо требало да ради свештеник наше Свете, Саборне и Апостолске Цркве, посебно на великим стратиштима и губилиштима какви су Пребиловци.

Умјесто да се први огласи и заштити отимање српске земље у Пребиловцима од стране чапљинске самоуправе, поп Гојачић се поноси божићнм концертом одржаном у некадашњем усташком логору за Србе под покровитељском ХДЗ-овог начелника Смиљана Видића.

Уколико му се не допадају народ, мјесто и служба, може слободно да их напусти, хљеб и вино замијени хостијом, и оде међу „цивилизоване“ којима се диви и говори са поштовањем. Наш народ јесте слуђен, али је то последица дугогодишње рђаве управе и погубне власти која руши темеље на које се вјековима ослања српски народ. Ако нешто треба критиковати онда је то рђава власт а не народ, а критике вјерницима, ако су неопходне, треба упутити бираним ријечима и пригодним мјестима а не јавно понижавати сународнике да нам се други смију и иза леђа.

Славу Богу и нашим архијерејима што су прихватили мој апел и премјестили Григорија из мученичке и страдалне Херцеговине, али је очигледно да за њим треба послати и неке његове ученике, екуменисте и унијате који хвале и величају Алојзија Степинца и не показују довољно поштовања према остацима накланог, мученичког и пострадалог народа.

Скромни и честити владика Димитрије, истински духовник и вјерник који је милошћу Божијом именован за новог херцеговачког владику у важном тренутку, има тежак задатак да уравнотежи ствари које су почеле измицати контроли. Неопходно је да се укроте поједини свештеници који су својим девијантним понашањем и изјавама нанијели немјерљиву штету својим парохијанима и нарушили углед наше Цркве.

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.