header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СРБОЦИД arrow Мрачна тајна просторија додељених Удружењу „Јадовно“
Мрачна тајна просторија додељених Удружењу „Јадовно“ Штампај Е-пошта
понедељак, 13 август 2018

 Неки подаци указују да простор у строгом центру Бањалуке, у којем се некад налазио „Плави подрум“, а потом ресторан “Свилен конац”, па Хрватски културни центар, крије мрачну тајну из доба усташке окупације града.

Предсједник Удружења грађана “Јадовно 1941” Душан Басташић каже да има озбиљних индиција да се на тој локацији налазио злогласни “плави салон”, усташки затвори и мучилиште, те апеловао на историчаре и стручњаке за архивску грађу да то провјере.

Инидиције указују да је подрумски простор у центру Бањалуке, преко пута хотела „Палас“, у Другом свјетском рату био усташки затвор и мучилиште за заточенике, углавном Србе и Јевреје. Управо тај простор, који је у међувремену девастиран, па га је потребно темељито обновити, недавно је додијељен на кориштење Удружењу грађана „Јадовно 1941.” које окупља потомке и поштоваоце жртава усташких логора Јадовно.

– Да потомци жртава након свега добију свој простор на мјесту који је некад био усташко мучилиште, то је заиста фасцинанто, и ја као вјерник не вјерујем да је то пука случајност – каже Басташић.

 


 

“Плави салон”

Тврди да злогласни усташки „плави салон“ за испитивање и мучење ухапшених помиње и историчар др Душан Лукач у својој књизи „Устанак у Босанској Крајини“, посвећеној партизанском покрету отпора у Бањалуци, али и неки други историчари.

– О томе ми је причао и Драган Давидовић, историчар и бивши директор Архива РС и РТРС, а волео бих да се и други из струке позабаве овим феноменом – каже Басташић.

Простор у који се његово удружење усељава годинама је било познато као „Плави подрум“, потом је ту био ресторан „Свилен конац“, а пре неколико година Хрватски културни центар.

Аутентичан амбијент за Српски меморијални центар

Басташић каже да би тај простор, поготово ако се потврди да је ту заиста некад био усташки затвор, био право мјесто и аутентичан амбијент за отварање Српског меморијалног центра, јер такав центар не постоји ни у Србији, нити било гдје другдје у свијету.

– За опремање овог простора, који је девастиран у поплави 2014, треба много новаца, а ми то као удружење не можемо обезбиједити. Идеју о отварању Српског меморијалног центра подржали су градоначелник Игор Радојичић, предсједник РС Милорад Додик и оснивач Јеврејског културног центра Арие Ливне, али за сада само декларативно – каже Басташић.

Мачкић: Затвор у Пољокановој кући

Историчар Зоран Пејашиновић, који се бавио новијом историјом Бањалуке каже да му није познато да се у простору који помиње Басташић за вријеме НДХ био затвор.

Зоран Мачкић, архивски савјетник и врстан познавалац прошлости Бањалуке, тврди да су усташе ухапшене одводиле у подрум преко пута простора данас додијељеног Удружењу „Јадовно“.

– Тај злогласни подрум гдје су затварали и мучили људе налазио се у кући јевреског трговца Пољокана – каже Мачкић.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 13 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.