header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Како је римокатолик Герман Тристрам Енглехардт постао Православан (1941-2018)
Како је римокатолик Герман Тристрам Енглехардт постао Православан (1941-2018) Штампај Е-пошта
среда, 15 август 2018

 На симпозијуму Интензивне Неге у Букурешту, Професор Филозофије и Медицине Тристрам Енгелхардт презентовао је свој рад. За време дискусије добио је питање како је постао Православан. Његов одговор следи.

          Како сам постао Православан? Одговор је: само кроз љубав Божју.

Једном сам посетио Свету Гору и један од монаха ми је рекао:"Погледај све ове људе око себе. Покајање сваког од њих је чудо Божје."

Моји родитељи су били веома ревносни Римокатолици који су ме послали у доста добру Римокатоличку школу. Када сам у петом разреду читао о историји Цркве схватио сам да Цркву каква је била у првих пет векова је нешто што никада нисам видео. Па сам питао Римокатоличку монахињу:"Зашто је Римокатоличка Црква другачија од ране Цркве?" Сестра ме је погледала као да сам луд. Па пошто сам био тек у петом разреду ништа нисам рекао.

Основна школа је била досадна, али су ми се Мисе свиђале. Као дечак, служио сам у Римокатоличкој цркви и то сам много волео. Био сам лењ и више сам волео да будем у цркви него у школи.

Када сам био у осмом разреду Римокатолички свештеник ми је рако да ће Унијатски Владика доћи из Палестине и да ће служити службу Светог Јована Златоустог. Нисам знао о чему се ради па сам морао да читам о томе да бих правилно помагао за време службе. Али нисам знао да постоји јутрење пре службе и око сат времена нисам знао шта се дешава. После службе стари Унијатски Владика ми је пришао и рекао:"Хришћанство ће нестати на западу за време твог живота. Право Хришћанство ће доћи као светлост са Истока и то ће бити веома важно за тебе. Нисам разумео шта каже, па ми је то исто поновио. Онда сам питао свог оца о томе, а он ми је одговорио да не бринем јер је Унијатски Владика само неки лудак из Палестине. Ништа нисам разумео, па више нисам ништа ни питао о томе."

Када се 1984 бирао Римокатолички Папа представник човека који по броју гласова био други да постане Папа ме је позвао. Рекао ми је да се организује група интелектуалаца који це помагати у кампањи, па је и мене звао. Први позив је био да идем у Милан на састанак за шест недеља. Био сам презаузет и одбио сам позив али је моја четрнаестогодишња ћерка хтела иде па је нисам могао одбити. Сви трошкови су ми били плаћени и радио сам пуно са кардиналом који је био кандидат за Папу. Тада сам први пут разумео да су Западно Хришћанство креирали Немци, и неки Французи и Швајцарци који су направили Реформацију.

1988 био сам позван да одржим презентацију Напредних Наука у Западном Берлину. Академски сам био веома успешан, али сам се осећао као проститутка схватајући да је оно што радим погрешно. Молио сам се Богу:"Боже мој, ако постоји права религија, покажи ми је и ја ћу постати део ње." Први пут у свом животу сам доживео нешто што до тада никада нисам осетио.    

У року од недељу дана, добили смо позив да присуствујемо презентацији Православне музике. Отишли смо, али су људи изгледали чудно и старомодно. Касније смо отишли у Берлин и тамо остали годину дана (1989-1990). Ми смо са југа где је јако топло, па смо се плашили да останемо зими у Берлину јер би се смрзли. Уговорио сам да презентујем свој рад у Истанбулу и Мармари. Па смо се на Божић моја жена и ја питали где да одемо у цркву. Ја сам рекао хајдемо код Грка. Тако да смо отишли у Фанар. То је била моја прва Православна Литургија. Патријарх Димитрије је служио. За време Свете Литургије, моја друга ћерка ме је упитала:"Тата, ово је права религија, зар не? А ја сам јој одговорио, плашим се да си у праву."

Вратили смо се у Тексас и почео сам да се распитујем да ли Тексас може да постане Православан. Један Баптиста са истока Тексаса ми је одговорио:"Ако ја могу да постанем Православан можеш и ти." Па смо стрпљивошћу Божјом моје две ћерке и ја постали Православни. А моја жена, која је Иркиња и која је од малена Римокатолкиња, је написала две књиге о њеном преласку у Православље:"Благослови ме Свети Патрик, враћам се свом дому" и "Од Рима до дома."

Захваљујем Богу на Његовој милости!

 

Превод са енглеског: Владимир Србљак

Извор:johnsanidopoulos.com

Преузето са: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( среда, 15 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.