header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Како је народ Македоније поштовао Светог Владику Николаја
Како је народ Македоније поштовао Светог Владику Николаја Штампај Е-пошта
уторак, 21 август 2018

 Један Николајев ђакон причао је овако.

Кад је владика Николај зидао своју цркву у родноме селу Лелићу, он је пошао из Охрида са једном великом сумом новаца. Ташну с новцем је носио ђакон. Али кад су дошли у Битољ, Николај је из те ташне вадио новац и делио га и хришћанима и муслиманима и Јеврејима и то немилице.

Тако је чинио и у Прилепу.

         „Када смо стигли у Скопље, сума је секнула прилично“, прича тај ђакон, „и ја сам рекао преосвећеном: ако се овако настави, оде ваша црква! – а он ми је рекао: „Бог је дао, па ће опет дати, не брини се ти о томе!“ – и ђакон је своју причу закључио овако: Новац за др.-а Николаја није представљао ништа!

          Понекад данима и недељама он није имао ни пребијене паре, а понекад је било пара. Он је те паре добијао чековима из Енглеске и Америке и трошио их је на оправку свих манастира и цркава своје епархије.

Нема храма Божијег у охридској дијецези у коме он није оправио понешто о свом трошку, претресао рогобатан под и понова га поплочао или обезбедио сигуран кров, снабдео га књигама и одеждама, сасудима и другим потребама.

Многе је рушевине подзидао или на старим темељима подигао нешто ново. Зато га је народ и волео, али је и он волео народ.

Усрдно је служио и усрдно проповедао у свакој прилици.

 Кад би дошао у неко удаљено село у планини, обилазио је болеснике и читао им молитве, а кад би наишао на мртваца, опојао би га заједно са месним парохом. Ја сам га рођеним очима видео како сатима седи на камену под неким дрветом и разговара са сељацима, проповедајући им љубав, трпљење и поштење.

Народ Македоније га је зато јако ценио.

 Он је пред њим ударао челобитија и сматрао га за свога, рођеног.

Свештеници су пред њим метанисали свугде и на свакоме месту, у чаршији, као и на друму.

Он их је подизао и љубио. И што је најглавније, нико те људе на то није приморавао, нити је то од њих уопште захтевано… Јер он је сироте свештенике обдаривао новцем или неким другим поклоном, а никад није ни помислио да нешто наплати за канонску визитацију.

 Ако би му народ поклонио погачу, воће или какво друго јело, он би га поделио на лицу места с децом, која би га окружила и са којима је ведро ћаскао. Поклањали су му и убрусе и чарапе, а он је понекад понеке од њих и сам носио, без обзира на њихову грубост.

Јео је за софром сиротињском шта је Бог дао и хвалио јело као да је на некој великој гозби.

Народ му је уопште прилазио са врло великим поверењем и није се устручавао да му се жали на своје кметове, жандарме, шумаре, начелнике и друге власти, а Николај је то примао к знању и срцу, проверавао и после интервенисао.

Зато је и био популаран у Охриду.

 Када би пешице прошао чаршијом, занатлије би остављале алат и муштерије, да му притрче и пољубе руку.

Старице су код њега долазиле у свако доба дана да му причају своје домаће јаде и он их је стрпљиво саслушавао, саветовао и храбрио.

Код њега није било ни пријављивања, ни аудијенције, улазило се као у воденицу…

 

Извор: Православни духовни центар „Владика Николај Велимировић“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 21 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.