header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Како је народ Македоније поштовао Светог Владику Николаја
Како је народ Македоније поштовао Светог Владику Николаја Штампај Е-пошта
уторак, 21 август 2018

 Један Николајев ђакон причао је овако.

Кад је владика Николај зидао своју цркву у родноме селу Лелићу, он је пошао из Охрида са једном великом сумом новаца. Ташну с новцем је носио ђакон. Али кад су дошли у Битољ, Николај је из те ташне вадио новац и делио га и хришћанима и муслиманима и Јеврејима и то немилице.

Тако је чинио и у Прилепу.

         „Када смо стигли у Скопље, сума је секнула прилично“, прича тај ђакон, „и ја сам рекао преосвећеном: ако се овако настави, оде ваша црква! – а он ми је рекао: „Бог је дао, па ће опет дати, не брини се ти о томе!“ – и ђакон је своју причу закључио овако: Новац за др.-а Николаја није представљао ништа!

          Понекад данима и недељама он није имао ни пребијене паре, а понекад је било пара. Он је те паре добијао чековима из Енглеске и Америке и трошио их је на оправку свих манастира и цркава своје епархије.

Нема храма Божијег у охридској дијецези у коме он није оправио понешто о свом трошку, претресао рогобатан под и понова га поплочао или обезбедио сигуран кров, снабдео га књигама и одеждама, сасудима и другим потребама.

Многе је рушевине подзидао или на старим темељима подигао нешто ново. Зато га је народ и волео, али је и он волео народ.

Усрдно је служио и усрдно проповедао у свакој прилици.

 Кад би дошао у неко удаљено село у планини, обилазио је болеснике и читао им молитве, а кад би наишао на мртваца, опојао би га заједно са месним парохом. Ја сам га рођеним очима видео како сатима седи на камену под неким дрветом и разговара са сељацима, проповедајући им љубав, трпљење и поштење.

Народ Македоније га је зато јако ценио.

 Он је пред њим ударао челобитија и сматрао га за свога, рођеног.

Свештеници су пред њим метанисали свугде и на свакоме месту, у чаршији, као и на друму.

Он их је подизао и љубио. И што је најглавније, нико те људе на то није приморавао, нити је то од њих уопште захтевано… Јер он је сироте свештенике обдаривао новцем или неким другим поклоном, а никад није ни помислио да нешто наплати за канонску визитацију.

 Ако би му народ поклонио погачу, воће или какво друго јело, он би га поделио на лицу места с децом, која би га окружила и са којима је ведро ћаскао. Поклањали су му и убрусе и чарапе, а он је понекад понеке од њих и сам носио, без обзира на њихову грубост.

Јео је за софром сиротињском шта је Бог дао и хвалио јело као да је на некој великој гозби.

Народ му је уопште прилазио са врло великим поверењем и није се устручавао да му се жали на своје кметове, жандарме, шумаре, начелнике и друге власти, а Николај је то примао к знању и срцу, проверавао и после интервенисао.

Зато је и био популаран у Охриду.

 Када би пешице прошао чаршијом, занатлије би остављале алат и муштерије, да му притрче и пољубе руку.

Старице су код њега долазиле у свако доба дана да му причају своје домаће јаде и он их је стрпљиво саслушавао, саветовао и храбрио.

Код њега није било ни пријављивања, ни аудијенције, улазило се као у воденицу…

 

Извор: Православни духовни центар „Владика Николај Велимировић“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 21 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.