header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Душан Ј. Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу
Душан Ј. Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу Штампај Е-пошта
среда, 29 август 2018
           Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала.

Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“.

За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило.

Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду.

Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће његов члан 21. којим се дефинише престанак важења Закона о оснивању Музеја жртава геноцида бити усвојен.

Мада је са цијелим процесом добро упознат пошто присуствује сједницама комисије која се тиме бави, Мишина се на ту тему не оглашава прихватајући завјет ћутње о озакоњењу „геноцидне замке“ српском народу, како је то лијепо формулисао и предвидио покојни Милан Булајић још 2005. године.

Читајући текст испод наслова који обећава много, у први мах сам помислио да је главна тема (заиста сувишно) разобличавање једног очигледно фалсификованог пописа жртава госпићке групе логора.

Преварио сам се, јер се испоставило да је цијели прилог у функцији оспоравања броја од не мање од 40.123 жртве комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг до кога је својим дугогодишњим радом дошао, сада већ покојни др Ђуро Затезало.

Да је Мишина то учинио прије годину или више дана док је вриједни др Затезало још био жив, то би се и могло разумјети и опростити али данас то представља недостатак елементарног интелектуалног поштења а онда и оног људског.

Наводећи да је Затезало у својој двотомној студији исписао нешто више од 10.000 имена страдалника, наглашава да аутор за тврдњу о броју жртава од 40.000, није навео никакве изворе.

 Овиме је директор Музеја превазишао и свог запосленог, др Драгана Цветковића који је у Загребу 2013. године, за српски „тједник“ Новости  изјавио да је госпићка група логора (Госпић, Паг, Јадовно) у свега два и по мјесеца постала мјесто страдања између 16.000 и 17.000 људи.

Овим девалвирањем рада др Ђуре Затезала, Вељко Ђурић Мишина је стао уз бок хрватском историчару Звонимиру Деспоту који је још 2010. године писао о „Митоманији др Ђуре Затезала“.

Не желим нагађати о разлозима оваквих Мишининих поступака нити бранити резултате рада покојног др Ђуре Затезала јер је његова заоставштина највјеродостојнија одбрана од оних који су се острвили на њега данас када је његов глас утихнуо.

Подсјетићу само како је данашњи предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида, 2010. године у Бањалуци потврдно климао главом када је др Затезало говорио управо о изворима за утврђени број жртава. (види овдје на 07:55) а наводим и видео запис гдје је др Затезало говорио на ту тему.

На интернет сајту Музеја жртава геноцида и уопште у јавном простору, не може се наћи готово ништа од онога што би та установа требала радити везано за страдање Срба на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, тог првог ликвидационог центра Независне Државе Хрватске.

У исто вријеме, све оно што потомци и поштоваоци жртава тог комплекса логора раде на објелодањивању истине о страдању, обиљежавању годишњица страдања и христијанизацији тих мјеста а о чему су најгледанији и најпосјећенији медији у Србији   и Српској извјештавали, за директора Музеја жртава геноцида и предсједника Управног одбора те установе, као да је потпуно невидљиво и неважно па на сајту Музеја о томе нема ни слова.

Овакво чињење и нечињење челника једине српске јавне установе у чијој је компетенцији тема геноцида над Србима, није ништа друго него злочињење према жртвама и њиховим потомцима.

 

Аутор је предсједник Удружења „Јадовно 1941.“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.