header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Душан Буковић: Припрема се универзална теократска држава или ко су масони у Ватикану
Душан Буковић: Припрема се универзална теократска држава или ко су масони у Ватикану Штампај Е-пошта
недеља, 16 септембар 2018

        У последње време врло често читамо о извесним свештеницима Српске православне цркве који показују склоност ка сталном попуштању и њиховој потчињености пред екуменистима и тзв. представницима нове „Универзалне теократске државе…” (Види: Robert Keith Spenser, The cult of the all-seeing eye, New York, 1964, str. 13), коју припремају свемоћне идолатријске организације чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара, кабалиста и њихових моћних чланова великих финансијера и тзв. великих изабраника.

У вези с тим, сматрамо да ће бити од интереса за наше читаоце да је питање масонске инфилтрације у римској католичкој корпорацији добило неочекивани обрт када је „Масонски регистар Италије“ (Masonic Register of Italy) објавио списак својих чланова и датуме када су ступили у ложе. На списку се налазе 17 водећих корпоративних римских католичких бискупа и клерика.

Као први, који је ступио у корпоративну међународну идолатријску масонску организацију, наводи се надбискуп Августин Касароли ( 28. септембра 1957), који је имао кључни положај ватиканског секретара за иностране послове.

Следују: кардинал Баџио, префект бискупске конгрегације, надбискуп Бунини, аутор модернистичке мисе „novus ordo“, монсињор Маки, лични секретар Папе Павла VI, кардинал Вијо, ватикански државни секретар, монсињор Ловино, заменик уредника ватиканског дневника „Осерваторе Романо“, монсињор Бифи, префект папског латералног универзитета, и други…


Да бисмо илустровали овај списак навешћемо и датуме увођења у идолатријску организацију чаробњака међународне масонерије (Маsonic initiation date) извесних римских католичких корпоративних клерика:

1.                Archbishop Agostino Casaroli, September 28, 1957 (secretary of Public Affairs of the Church);

2.                Cardinal Sebastiano Baggio, August 14, 1957 (Prefect of the Congregation of Bishops);

3.                Archbishop Annibale Bugnini, April 23, 1963 (principal architect of the „Novus Ordo” Mass);

4.                Monsignor Pasquale Macchi, April 23, 1958 (pivate secretary of pope Paul VI);

5.                Cardinal Jean Villot, August 6, 1966 (Vatican Secretary of State);

6.                Cardinal Leo Suenens, June 15, 1967 (highest ranking prelate in „Catholic” Pentecostalism);

7.                Cardinal Ugo Poleti, February 17, 1969 (Vicar of Pope Paul Vi for Diocese of Rome);

8.                Monsignor Virgilio Lovino, July 4, 1958 (asst. Director of Vatican daily paper, „L ’Osservatore Romano”);

9.                Monsignor Franco Biffi, August 15, 1959 (Rector of the Pontifical University of the Lateran);

10.              Monsignor Mario Rizzi, September 16, 1969 (Prelate of Honor of Pope Paul VI);

11.              Archbishop Mario Brini, July 13, 1969 (Secretary of Sacred Congregation of Oriental Church);

12.              Monsignor Pio Vito Pinto, April 2, 1979;

13.              Father Gottardi Alessandro, June 13, 1959;

14.              Cardinal Michele Pellegrino, May 2, 1960 (Archbishop of Turin, Italy);

15.              Monsignor Francesco Marchisano, February 4, 1961;

16.              Father Noe Virgilio, April 3, 1961 (successor of Arch. Annibale Bugnini in the Vatican);

17.              Bishop Fiorenzo Angelini, October 14, 1957…

Види: Еxpose the crisis in the Catholic church, The CDL, Arabi, La., 1981

 

 Извор: "Видовдан"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 16 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.