Поштовано Уредништво, пишем вам поводом текста „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!” (овде:). Жалосно је, али истинито да је  у Хрватској и међу Хрватима позната та "крилатица-проклетница" али никако у негативном контексту.

Та изрека је, по њима, признање неустрашивости, силине, ратничке способности и непобедивости хрватских католичких војника пред којима је непријатељ дрхтао. Што је свакако разлог за понос а никако за срамоту. О ужасним злочинима тих поремећених, ђавоиманих умова, наравно нема ни речи. Није ни чудо што се каже да Хрвати заиста јесу најхрабрији народ на свету, али не зато што се ничега не боји него зато што се ничега не стиди. Овде се у  пуној мери може употребити и изрека "Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси !"

Нажалост, још један европски народ, бугарски, окрвавио је руке стравичним, суманутим злочинима, почињеним углавном над Србима. Ти злочини се или негирају ил се минимализују до баналности ("няма български злочини!).  Страшни су не само садизам и свирепост показани при масовним убиствима српских цивила већ и чињеница да су почињени од стране суседног, православног, словенског народа који би, ваљда, требало да буде братски. Да приметим да је току Првог светског рата Бугарска Православна црква користила исти, Јулијански календар, дакле исти као и СПЦ. 

О окрутности бугарских војника слушао сам и у Етнографском музеју на острву Тасос. Тасос је, у Другом  светском рату, до краја 1944.г. био под бугарском окупацијом. Кустос ми је причао о свирепости бугарске војске која није обраћала пажњу ко је стар или млад, ко је мушко или женско, ко је дете а ко војник. Узгред, Бугарска и НДХ су имале срдачне односе током Другог светског рата.

Немачки народ се, изгледа ми, донекле, покајао за своје небројене злочине. Хрватски и бугарски народ није.

Аустрија, Угарска и Немачка су кажњене након ратова, али Бугарска и Хрватска нису никад.

Бугарска је, након 1. Светског рата, захваљујући посредовању Француске, поштеђена од окупације српске војске и остала је без врло малог дела своје територије. Краљевина Србија, односно Краљевина СХС, добила је малу територију где су данашњи Димитровград, Босилеград и Струмица као и парченце територије око Тимока и Пирота. Хрватска, се пак, ујединивши у Краљевину СХС, "опрала" од служења Аустроугарској и злочина почињених над Србима  у Босни и западној Србији 1914. г.

При крају Другог светског рата Бугари су јасно видели да ће Немачка изгубити рат па су извршили преврат и довели "народну власт". преко ниоћи од фашиста постали су антифашисти и на крају рата су били на победничкој страни. Лепо се каже "ко јачи, Бугарска уз њега". Хрвати су добили "НР Хрватску", шта је даље било, нажалост, свима је знано.

Михаило Марковић, Београд