header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Зар ће овај да одбрани Руску Цркву?!
Зар ће овај да одбрани Руску Цркву?! Штампај Е-пошта
уторак, 25 септембар 2018

 МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН НАСТОЈИ ДА ПОТЧИНИ РУСИЈУ РИМСКОМ ПАПИ

     Водећи екумениста Московске патријаршије и одговорни за дијалог с Римокатоличком „црквом“, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије (ОВСЦ МП) митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), посетио је недавно Португалију, где је, пре свог иступања на римокатоличком универзитету у Лисабону, посетио храм и место „јављања“ Пресвете Богородице у Фатими, стоји на званичном сајту Фатимског „светилишта“.

          Ово је први пут да је митрополит посетио Фатиму, иако је и раније боравио у Португалији.

Други човек Руске Православне Цркве појаснио је да чим је програм његове дводневне посете Португалији био утаначен, он је без околишања затражио да посети и Фатиму, пошто је много читао о том месту, те је за њега било веома важно да види то „место покоја“.

У „Капели јављања“ митрополит Иларион се неко време молио у тишини, после чега је тражио прилику да запали свећу, попут многобројних ходочасника.

После посете „светилишту“, бискуп Лејрије-Фатиме Антонио Марто, пратилац митрополита у том малом ходочашћу, уручио му је медаљон у спомен стогодишњице јављања Богородице (1917. године), а такође и књигу „Сећање на мајку Луцију“, преведену на руски језик.

Подсећамо да је последњи представник Руске Православне Цркве који је посетио Фатиму био митрополит лењинградски Никодим Ротов (овде:), велики руски екумениста и папофил, оснивач Одељења коме митрополит Иларион председава, духовни отац и учитељ садашњег руског патријарха.

П.С.

Ако је веровати информацији из чланка  о. Георгија Максимова „Православни однос према Фатимској појави“, објављеног на  сајту „Православие.ру“, митрополит Тихон (Шевкунов) (тада у чину архимандрита), још 2011. године изјавио је:

Циљ ове скоро стогодишње фатимске акције је још један покушај подчињавања Русије римском папи. У сваком случају, сва тумачења „Фатимских тајни“ сводила су се управо на то“.

Ове речи истакнутог руског црквеног делатника, најбоље могуће карактеришу настојања садашњег челника ОВСЦ-а Московске патријаршије.

 

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

По материјалу са: „Све јереси“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 25 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 50 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.