|
 УВОД УРЕДНИШТВА
Као што наши цењени посетиоци знају, „Борба за веру“ своје текстове увек заснива на чињеницама. Недавно смо, поводом различитих полемика око броја жртава у Јасеновцу, објавили текст о улози епископа Јована Ћулибрка у историјском ревизионизму и смањивању броја српских жртава у најстрашнијем логору НДХ (овде:). Да смо били у праву, показује вест из „Вечерњих новости“ о томе да Ћулибрк по своје мишљење иде у Изреаел.
И не иде по мишљење озбиљних и одговорних представника јеврејског знања о геноциду у Другом светском рату, какав је Џеред Изараел (овде:), него код „левака“ чији су циљеви нејасни и мутни. Игра се велика игра – Србима се одузима право да буду највећа жртва балканског покоља у Другом светском рату, хрватско усташтво се, мало по мало, ослобађа одговорности, а о томе колико нас је страдало и ко је за то крив одлучиваће се у страним центрима моћи. Зато објављујемо и вест о Ћулибрковој „тајној дипломатији“ чији је смисао ревизионизам, али и аутентично сведочење Јевреја који су заиста страдали са Србима и Ромима у Јасеновцу, које је изнео наш угледни историчар и мислилац, др Марко С. Марковић (овде:). + + + Спорни име и статус Сајмишта 
Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове "Сајмиште" и да над њим ингеренције има влада Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар, и Веран Матић, председник Управног одбора Фонда Б 92. Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот. - Наше сугестије, које смо писмено доставили Комисији, исте су као пре годину дана - каже Роберт Сабадош, представник Савеза јеврејских општина у Комисији. - Тражили смо да то буде специјалан закон, јер је специјално и оно што се десило на Сајмишту током Другог светског рата. Оно је део колективног сећања и у народу је остало упамћено као Сајмиште, па меморијал треба тако и назвати. Трећи захтев јеврејске заједнице био је да нови меморијал буде под директном ингеренцијом Владе, односно неког њеног тела, а не појединачног министарства. Такође нису задовољни ни како је решено питање самосталности у Музеју Холокауста. - Најновија верзија закона одудара од сагласја које смо постигли током рада Комисије, а предложена решења одступају од наших писмених предлога и минималних очекивања везаних за рад Музеја Холокауста - каже Сабадош. Зато Савез јеврејских општина сугерише да се и ова верзија закона - мења. У њој, име меморијала је Установа спомен-жртве Старо сајмиште, и састоји се од три музеја - Холокауста, српског страдања и Порајмоса (ромског страдања), а у његов састав ући ће и Музеј геноцида. Музеји би имали релативну самосталност, али би на челу целе институције стајао један директор. Такође, установа би била под ингеренцијом Министарства културе, а не Владе. Проф. Милан Кољанин такође је доставио писмене примедбе Комисији. Он сматра да меморијал треба да има у имену реч Сајмиште, које асоцира на место страдања, а не Старо сајмиште, које асоцира на нехигијенско насеље, после рата. Залаже се и за прецизно одређење надлежности свих музеја у саставу кровног спомен-комплекса, као и да закон буде лекс специјалис. - У састав меморијала морале би да уђу и Топовске шупе, као логор који је претходио Сајмишту, а простор Ушћа, као простор великог страдања, на ком је и организација Тот имала свој логор, требало би да буде адекватно обележен - каже Кољанин. МИНИСТАРСТВО: ЗАВРШНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ У току су завршне консултације у вези са израдом Нацрта закона, потврђено је за "Новости" у Министарству културе и информисања: - Министарство учествује у изради нацрта под радним називом Закон о Установи спомен-жртве на Сајмишту, заједно са Комисијом и Министарством за рад. Упутили смо неколико сугестија које се тичу самог формирања посебне установе, која би функционисала по јединственом моделу, као установа sui generis, имајућу у виду мисију која подразумева и очување трајне успомене на жртве нацистичког терора и геноцида на стратиштима логора Старо сајмиште у Другом светском рату. В. Црњански Спасојевић, „Вечерње новости“
|
