Хрватски портал „Нови лист“: „У цркви представљају 'Лик и дјело хрватског витеза Макса Лубурића'“ |
|
|
среда, 03 октобар 2018 |
"Хрватски витез Вјекослав Макс Лубурић", ваља нагласити, идејни је зачетник и творац злогласног логора Јасеновац, у којем је убијено најмање 80 тисућа људи (као што видимо Јован Ћулибрк је на истој линији са усташама - нап. "Борбе за веру"), углавном Срба, Рома и Жидова. Тако је, као идејни творац и зачетник логора, Лубурић титулиран и поставу Спомен-подручја Јасеновац.
Католичка црква уступила је у Карловцу и Сплиту простор за представљање књиге о Максу Лубурићу, којега вјеродостојни повијесни извори приказују као једног од највећих убојица у саставу такозване усташке војнице, ударне песнице режима Анте Павелића. Ријеч је о Максу Лубурићу чије име се спомиње у пјесми "Јасеновац и Градишка Стара", гдје се о логорима смрти говори као о кући "Максових месара". У позиву на промоцију, објављеном у тједнику екстремно десне провенијенције, наводи се да је ријеч о књизи о "животу и дјелу хрватског витеза Вјекослава Макса Лубурића, генерала Дрињанина". "Хрватски витез Вјекослав Макс Лубурић", ваља нагласити, идејни је зачетник и творац злогласног логора Јасеновац, у којем је убијено најмање 80 тисућа људи, углавном Срба, Рома и Жидова. Тако је, као идејни творац и зачетник логора, Лубурић титулиран и поставу Спомен-подручја Јасеновац. - У КЦЛ Јасеновац долази је често долазио, надзирао рад и особно убијао заточенике. Тако, између осталог, "Лубурића" представљају у Спомен-подручју Јасновац. Што се представљања књиге о Лубурићу тиче, књиге која говори о "лику и дјелу хрватског витеза", у Карловцу ће оно бити уприличено послије мисе, у Националном светишту светога Јосипа. У Сплиту су "хрватском витезу Максу Лубурићу" простор уступили Доминиканци, у Доминиканском самостану фра В. Драгање. Представљање књиге и у Сплиту ће бити одржано иза свете мисе. Ректор светишта св. Јосипа реагирао је на ову најаву промоције књиге Макса Лубурића и демантирао да је итко о томе контактирао његово светиште, о чему се може прочитати ОВДЈЕ.
Извор: „Нови лист.хр“ |
Последњи пут ажурирано ( среда, 03 октобар 2018 )
|