header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Америчка авантура Патријарха Вартоломеја Штампај Е-пошта
четвртак, 04 октобар 2018

 Покрет сматра да се води дугачак и сложен процес разбијања основних религија (поготово Православља и истинског система вриједности) и држава. Тај процес, вођен од противрелигиозног свјетског центра моћи који кроз законе намеће и озакоњује накарадност, изопаченост, лаж, није доживио своју кулминацију.

          Због пресудне важности државе и религије за свеопште добро човјека и народа, Покрет ће објављивати низ текстова са том тематиком.

Текст број V

Догађаји који су се одиграли током последњи неколико мјесеци текуће године показали су да Константинопољски Патријарх Вартоломеј нимало није задовољан статутом првога међу равнима, због чега је све своје напоре усмјерио на остварење духовнога првенства у цијелој Православној Цркви. Овакав приступ врло јасно је исказан у декларацији Васељенскога Патријарха, да само он има искључиво право и власт да рјешава питања автокефалије. Износећи овакве ставове, Патријарх Вартоломеј је заборавио кључни за православље светоотачки принцип саборности и продемонстрирао апсолутно неприхватљив приступ, покушавајући на такав начин да оствари улогу јединога лидера у православном свијету.

Константинополски Патријарх већ одавно не поступа у сагласности са црквеним канонима, него испуњава политичке жеље и нереалне амбиције власти у Кијеву које активно у овоме процесу гура Вашингтон.  Да је заиста тако свједочи и чињеница да су врло чести гости главног града Украјине представници америчке администрације који се баве питањима слободе религијског исповједања. Међутим ови исти представници сасвим недавно веома дуго су ћутали о нарушавању права хришћана Блискога Истока све док међународна јавност није буквално почела да плаче пред евидентним гоњењима вјерника од стране терориста. 

Ове исте америчке дипломате сада причају о апсолутној подршци стварања тзв, аутокефалне цркве у Украјини, иако сама Украјинска канонска  црква није ни тражила и не тражи стварање аутокефалне цркве. Због свега тога позиција Патријарха Вартоломеја не изазива никакво чуђење - и он и његови представници јавно спроводе проамеричку политику због чега добијају значајну финасијску подршку САД-а. Опште познато је да се Константинопољска Патријаршија одржава захваљујући финасијској подршци својих парохија на територији Америке и Канаде. А није сгорег ни сјетити се да су информационо-финасијску организацију сабора на Криту 2016 године подржали специјалисти управо из САД-а.

Недавне активности Патријарха Вартоломеја јавно доказују да је он усредоточен искључиво на очување и укрепљење собствених позиција и да не мари ни најмање за мишљење и интересе братских помјесних Цркава. Да је њему стало до јединства Православља он би у својим дипломатским одлукама узимао у обзир и ставове других Цркава у овом случају Руске Правосалвне Цркве. Да Константинопољ има искрену намјеру да у духу вјековних православних традиција ријеши питање Украинске Цркве, онда би јавно и бескомпромисно изајвили да ни у ком случају немогу дати аутокефалију, јер канонска Украјинска Православна Црква на чијем челу се налази блажењејши митрополит Онуфрије никада није тражио и не жели никакву аутокефалију.  Цијела Украјинска Црква јавно вапије против аутокефалије, а Вартоломеј у њено име сматра да је Томос неопходан.

Када би на ово питање погледали са друге стране и предпоставили да је Константинопољ заиста заинтересован да у процесу давања аутокефалије поступа у складу са канонима, онда би он требао да изабере отворен и транспарентан пут давања Томоса. А ми видимо сасвим другачику слику која се пројављује у тајним  и затвореним дискусијама и у потпуном одсутству могућности да на овим дискусијама учествују и све друге заитресоване стране.

Из свега више реченог постаје потпуно јасно да је главни императив његове Светости патријарха Константинопољског Вартоломеја освајање нових канонских територија тамо гдје је то апсолутно недопустиво - територија сестринских Цркава. Сагласно вјековној традицији Православне Цркве која се родила из искрене љубави према славној византијској традицији име Васељенског Патријарха помињу сви остали православни поглавари на богослужењу као првога, свједочећи на тај начин своје поштовање према њему. Међутим са друге стране ми видимо не само одсутство уважења,него и нарушње канона и одсутство хришћанске љубави.

Рјешење овога актуелнога питања многи експерти виде у сазивању Свеправославнога сабора на коме би узели учешће поглавари свих Помјесних Православних Цркава. Такав сабор би дао могућност да се у духу отворених дискусија, размјеном мишљења јерараха, свештенства, пастве пронађе начин да се правазићу искушења и остане доследно православним канонским принципима. Због тога је по мишљењу присталица сазива сабора неопходно зауставити сам процес разматрања питања о давању аутокефалије и све снаге усмјерити на припремне активности око сазивања овога сабора.

У случају да сам Патријарх Вртоломеј уз подршку амричких наручилаца донесе одлуку о давању аутокефалије украјинским расколницима, онда ће бити сам лично одгворан за свеопшти православни раскол који има катастрофалане последице за све вјерике и заувјек разбио јединство Православе Цркве.

 

 

Бања Лука, 04.10.2018.

Aдминистративна служба

СНП – Избор је наш

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 04 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.