Поштовано уредништво,

Зоран Ђуровић је „сјајан“ пример новотарско-екуменистичке псеудоморфозе која је деценијама присутна у СПЦ: студирао на Богословском факултету у Београду, био ученик и клирик епископа Игњатија Мидића, чија је новотарска учења  делио и даље „продубљивао“, затим отишао у Рим, постао клирик Цариградске патријаршије, докторирао теологију на Папском институту и сада преко своје фејсбук стране, а нарочито преко форума сајта „Поуке“ држи „катедру“ новотарске теологије, препуне разних јеретичких мишљења и ставова и, наравно, агитује за уједињење са Ватиканом.

Треба знати да он ужива велику подршку неких од уредника на сајту „Поуке“ који га штите од свих форумаша који га „угрожавају“ заступајући предањско православно учење. Такви бивају прво опоменути (увек се смисли неки „разлог“) а онда и одстрањени, како би Ђуровић могао на миру да шири своје „учење“.

 Ево како то конкретно изгледа: Ђуровић на форуму тог сајта, на теми „Фарисеј на вратима раја“ изнесе став да је Синодска комисија при преводу Новог Завета намерно мењала и цензурисала текст Новог Завета, „уклањајући све што је саблажњиво“. Други форумаш указује уредништву сајта да је то клевата и да треба да заштите Цркву. Уместо да Ђуровић буде санкционисан, други форумаш  добија опомену, односно убудуће се његове поруке пре објављивања обавезно контролишу од стране уредника сајта.

Када је реч о „теологији“ Ђуровића која се шири преко сајта „Поуке“, тешко је пронаћи бар једну страницу на којој би све било у оквирима православне вере. Али чисто примера ради, навешћемо неколико:

«Мени није јасно како не видите (ову херезу сам изнео код о. Љубе на Светосављу), да смо без КЦ крњи, кљакави и да нам Бог не да да будемо саборни? Ја у Очевој одлуци видим да нам не да да и на делу будемо католици, све док то јединство и практично не спроведемо. Ми личимо на пијаницу коме други каже: Напио си се, а овај са земље: Ко, јел ја? Нисссссссаааааааамммммм....... Или пак на душевног болесника који мисли да му је све потаман него има неке спољашње непријатеље. Дакле, Бог нас кажњава за наше безакоње, а мноштво то неће да види.» 

«Ја бих волео: 1) Да ми моја православна браћа докажу без икаквих сумњи са смо ми пуна католичка црква, и 2) Када се види да то нисмо, да дају РАЗЛОЖНО ТЕОЛОШКО  објашњење зашто смо у болесном стању, а да ми не наводе никакве геополитичке и економске разлоге. Истина је крајње једноставна и банална: Без папе ми смо болесна црква.»  

Обратите пажњу: Ђуровић тврди да Православна Црква није Једна, Света, Саборна Црква, него да је без Ватикана крња и болесна!

«Ја ладно причешћујем католике. Као што их и сахрањујем и вршим друга молепствија.» 

Даље:

«…Друго, смрт није ушла због Адамовог греха. Она је једноставно наша, људска природа. Јер, "у дан у који једеш, умрећеш", а видимо да су ови поживели ихаха! Али су умрли тако што су избачени из рајског стања, односно релације коју су имали са Богом. Пост изједначава умирање са изгоном из Раја. Зато нема неке претпадне бесмртности у којој би човек био утопљен у благодати. Нема тог Златног доба. Једноставно, Адам није умро биолошки него духовно, а биолошки је умро када му се сат зауставио и то нема везе са грехом.  

И нема једног првородног греха, него многих првих грехова који служе као модел за објашњавање разних недаћа у људском роду: муж-жена ратују, а страсно везани; помутња језика; мржња која рађа убиство итд. То су само архетипови фундаменталних грехова који нас море.»

Па онда:

«На твоју жалост, Арије је био канонски и православни поп. Они које је причешћивао били су причешћени. Јер он не освећује дарове, него Христос. Арије је имао исту веру и док је био у католичкој цркви. И кад су одлучени, аријанци су примани у свештеном чину…А рукоположења нема ван литурђије. Коме препознајемо рукоположење, препознајемо и литурђију.»

2

Могли бисмо наводити још много разних примера Ђуровићеве посуновраћене „теологије“, али је и ово довољно да би читаоци стекли одређену слику о коме се ради. Ко има добре живце и стомак може сам отићи на форум и детаљније се упозната са Ђуровићевим небулозама.

Као и сваки „гуру“, Ђуровић на „Поукама“ има своје верне следбенике и „фанове“ који се напајају његовом „теологијом“ и у својим порукама га хвале и разрађују његове небулозне и јеретичке ставове. Већина активних форумаша на Поукама су такви. Они други или ћуте или, ако се усуде да изнесу православно учење, бивају исмејавани, вређани, нападани, како од стране Ђуровића, тако и његових „фанова“. А ако су баш упорни, уредништво их на горе описани начин елиминише са форума.

Осим свог неправославног учења, Ђуровић на страницама поменутог форума демонстрира и своју агресивну бахатост и крајње неваспитање, вређајући форумаше најпогрднијим изразима (мајмун, џукела, кретен…), а тога нису лишени ни свештеници ни епископи. Тако је, нпр. за епископа Милутина рекао да је бесомучан и да лупета

Такође је објавио и фотомонтажу о патријарху Иринеју и митр. Амфилохију. Уредништво ју је обрисало (али Ђуровића, разуме се, није санкционисало). Пре тога овај свој „рад“ Ђуровић је објавио и на свом Фб профилу:

На свом Фб профилу објавио је и ову увреду, упућену о. Срби Милетићу:

И, уз велико извињење свим читаоцима, наводимо на крају и простачко Ђуровићево обраћање једном форумашу за кога је мислио да је женска особа која се крије иза мушког псеудонима: "Узми и поглади си мацу, биће ти лакше"

Порука је обрисана, Ђуровић је остао на „Поукама“.

Ту је и данас. И ради све што је радио и до сада.

Ето, то је тужна прича о „православном“ свештенику и „православном“ сајту.

П.С.:

Зашто је, између осталог, важно да јавност буде упозната са његовим „ликом и делом“? Између осталог и зато што је и раније покушавао, а верујем да није одустао од те идеје, да буде професор на Богословском факултету у Београду.