header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Архијерејски намесник лепенички Саво М. Арсенијевић, пише Светом архијерејском синоду СПЦ
Архијерејски намесник лепенички Саво М. Арсенијевић, пише Светом архијерејском синоду СПЦ Штампај Е-пошта
недеља, 14 октобар 2018

 Већ дуже времена савест ме тера да проговорим. Пишем из дичне Шумадије, у којој сам рођен, а рођен сам и васпитан у свештеничкој породици. Моји родитељи, као и касније професори у богословији су ме учили да увек будем правдољубив и да увек говорим истину. Због истине, а и не могући више поднети хаос и неправду у нашој шумадијској Епархији, решио сам да подигнем свој глас.

Због једне саобраћајне несреће у којој је једно дете мојом кривицом изгубило живот у Крагујевцу, пре нешто више од две деценије, био сам приморан да напустим парохију у Крагујевцу и да одем за Канаду. Тамо сам провео пуну деценију а вратио сам се убрзо по устоличењу на трон шумадијски садашњег владике Јована Младеновића, но, покајао сам се.

По доласку у Крагујевац, добио сам парохију у Светотројичном храму тј. у Старој крагујевачкој цркви. Убрзо сам постао Архијерејски намесник лепенички, а нешто касније и В.Д. намесника левачког. Такође сам одликован највишим одликовањем наше Св. Цркве - правом ношења напрсног крста, иако сматрам да сам тога недостојан. Владици Јовану сам постао десна рука уз Ректора богословије крагујевачке протојереја-ставрофора Зорана Крстића, затим намесника крагујевачког и секретара епископа шумадијског протојереја ставрофора Рајка Стефановића и благајника епархијског протојереја ставрофора Милована Антонијевића.

Заједно са поменутима и сам сам владици Јовану испуњавао све жеље и наредбе и ако се са многим његовим одлукама нисам слагао. Лично сам учествовао и одрадио највећи део посла у припреми, писању и штампању „Споменице" посвећене нашем владици Јовану. Али поменути најближи сарадници владике Јована су преузели велики део овлашћења владичанских која им не припадају. Много пута су доносили одлуке и владику стављали пред свршен чин. Посебно се у томе истиче секретар епископа шумадијског прота Рајко Стефановић. Близу истине мишљење које се чује шумадијској епархији да је "владика шумадијски Рајко, а не Јован ", а да се владика Јован врло често понаша као недоношче. Зато је много пута владика Јован, не својом главом доносио непромишљене одлуке које су изазивале смутњу и правиле хаос у нашој Епархији.

Пре одласка за Канаду био сам свештеник на другој белошевачкој парохији (садашња Сашина парохија) неколико година.То је добар и честит народ. За то време као и за време другог свештеника после мене тј. за време владике Саве ту никаквих проблема није било. Доласком Владике Јована у Шумадију рађа се проблем за проблемом. Његовим актом о промени Литургије све је почело.

Непромишљеним и исхитреним одлукама а посебно честим и безразложним премештањем свештеника са парохија као и монаха из манастира појавило се велико незадовољство, како међу свештенством и монаштвом тако и међу верницима. Једно је јасно, даје овом владичанском најновијом одлуком у вези свештеника Саше у Крагујевцу настао хаос и веома је напето. Народ се подигао на ноге због многих неправди учињених другима а сада због свештеника Саше који се неправедно прогони. Осим тога и ми и владика смо извиждани 29 новембра код цркве Св. Цара Лазара у Белошевцу где је било око 1000 људи.

Владика уопште не влада ситуацијом у Шумадији а посебно у Крагујевцу. Пустио је мишевима да коло воде. Тај владика кога сам, непознавајући га раније ценио, сада је постао неподношљив за све нас. Постао је арогантан, пун себе и са посебном бахатошћу, увек у друштву са сумњивим типовима и тзв. бизнисменима. Врло често забрља а када забрља тражи да га из го....а вадимо. Неколико пута је од свих свештеника тражио да га заштитимо од неких напада а у последње време је тражио од нас намесника да га заштитимо од новинских написа.

Резултат протеста верника у Белошевцу који су стали у заштиту свештеника Саше Огњановића јесте привођење и хапшење верника које је наручио владика Јован. Њих десетак су предати суду а свештеник Саша мора да се јавља полицији два пута дневно као највећи криминалац. Приликом протеста верника у Белошевцу и нашег одласка са владиком у Белошевац осетисмо велико незадовољство народно при самој појави владике Јована. Треба истаћи да је владика приликом ових протеста позвао жандармерију да га штити а која је хапсила вернике и приводила их само зато што су мирно протествовали.

Да један српски владика усред Шумадије, прогони своје вернике, изводи на њих полицију и жандармерију као да је ванредно стање-то је неприхватљиво и за сваку је осуду.

О овоме напред наведеном проблему и сукобу владике Јована и народа у Белошевцу тј. мирног протеста верника белошевачке парохије а у вези са свештеником Сашом Огњановићем писала је сва штампа а обавештавало је и неколико телевизијских станица дужи период. Овај проблем траје више од пола године и није решен а протест верника и даље траје, док је свештеник Саша предат на Црквени суд. Уместо богомудрог, човекољубивог и мирољубивог што треба да чини један духовни вођа, код владике Јована је заступљена свадљивост, осветољубивост и злопамтивост. Желим да истакнем још нешто.

Од како је дошао из Америке у Шумадију, за владику шумадијског Јована се везују бројне афере. Навешћу само неке: афера Колубара, афера подвођења малолетница, неколико пута нестанак великог новца, хапшење монаха Јустина из манастира Саринац код Крагујевца у вези нађене дроге код њега код околине Аранђеловца 2008. године, хапшење тзв. ревизора патријаршије Милорада Радовановића (сарадника владике Јована) 2018. године, као и хапшење монаха Варнаве (Зорана Белића) из манастира Денковца код Крагујевца 2018. године за којим је још пре десет година расписана полицијска потерница. Овог Зорана је пре неколико година је замонашио у манастиру Денковац (20 км од Крагујевца) сам владика Јован давши му име Варнава. Ово монашење можете погледати на Јутјубу. Шта је радио и како се владао као и уопште о животу овога монаха Варнаве може да нам саопшти његов игуман архимандрит Серафим као и сам владика Јован.

Када је 2007. године из Епархијског сефа нестао велики новац, владика Јован је оптужио свештеника Дејана Петровића из Саборне цркве, кога је одмах преместио у Влакчу код Тополе. Тог свештеника је пре неку годину довео у Десимировац код Крагујевца а сада га поставио на Сашину (белошевачку) парохију. Саша Огњановић и Дејан Петровић су браћа од тетке. Овим поступком, владика Јован је свесно турнуо брата на брата. Уместо да мири, владика Јован завађа браћу и њихову родбину и чини оно што је чинио и предходних година. Ето сада видимо докле иде нечије самољубље, самовоља, гордост, непромишљеност и неспособност.

Оно што је мене највише погодило јесте случај мога сабрата и сапароха протојереја Драгана Симоновића. Мој сабрат се од претњи, терора и иживљавања владике Јована разболео добивши шећер и висок притисак, а сада пре неки месец и ослепео. Пуну деценију владика Јован је приликом пливања за Часни Крст приморавао проту Драгана да на Богојављење седне заједно са њим и градоначенликом у чамац како би спустили Часни Крст насред шумаричког језера.

Сам отац Драган је од ране младости имао велики страх од воде и не зна да плива. То смо знали сви ми у старој цркви а и сам владика Јован. Позивајући односно наређујући оцу Драгану да иде са њим у чамац, владика Јован се грохотом смејао, а у самом чамцу се шегачио са оцем Драганом говорећи да ће га гурнути из чамца. То се догађало пуних десет година све до прошле 2017. године, када је лекар за преглед пливача у мом присуству саопштио владици говорећи „Овај свештеник не сме у воду, ако му се нешто деси ви ћете одговарати".

Напомињем, да је отац Драган сваки пут, после Богојављења од страха од воде добијао висок притисак преко 200 и завршавао код лекара и у постељи. Осим тога владика му је стално претио да ће га преместити пошто није завршио факултет. Због свега напред наведеног, услед сталних претњи премештајем као и честих безразложних премештаја и малтретирања других монаха и свештеника, проти Драгану је крајем 2017. године, толико скочио притисак и шећер да је скоро потпуно ослепео. Он има 44 године а сада види само 3% на једно око. Лекари у Крагујевцу и Београду се неколико месеци боре да му колико толико поврате вид.

Желим да истакнем, да владика Јован свакодневно служи свету литургију. Сви ми свештеници видимо и осећамо да ту нема ни м од молитве, ни в од вере, већ да је то чиста промоција и путујуће позориште. Где он служи ту народа нема, већ само школска деца коју вероучитељи присилно (по наредби владичиној) доводе.

Ваше Светости, Преосвећене владике,

Из свега напред наведеног можете и сами закључити шта се све дешава у шумадијској епархији и о каквом се човеку ради који је на њеном челу. Молим вас, помозите нам!

Склоните са трона шумадијске епархије човека који је запао у тешко блато, човека омраженог. Склоните овог болесника а поставите нам здравог владику који ће нас све сабирати и ујединити. Такође се кајем, што сам све ове године подржавао лошег човека, човека са више лица тј. безумног и болесног владику Јована шумадијског.

Свестан сам да ћу после овога мога писма упућеног Вама сносити последице, али сам морао на овај начин да проговорим.

 

Извор: „Таблоид“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 15 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.