Сулејман је имао само 19 година када је одлучио да се одрекне ислама, постане Душан и да се, како каже, врати у православље. Данас, две године касније, он живи по начелима хришћанства, помаже у одржавању српских светиња и стоички подноси све нападе комшија Албанаца у Косовској Митровици. Како каже, Албанци му прете, а Срби су одушевљени или му се чуде.

Рођен је као Сулејман Муратовић у Косовској Митровици, 19. марта 1998, у муслиманској породици, када је на Косову већ увелико буктало непријатељство.

Одмалена се интересовао за православље, одувек су га, како каже, одушевљавале православне цркве и манастири, а да се крсти по православним обичајима, одлучио је након што му је отац испричао да њихова породица вуче корене од српске династије Котроманић и да су његове претке Турци на силу превели у ислам.

Помаже црквама на Косову

Душан је завршио Техничку школу, тренутно не ради, али у слободно време обилази наше светиње и помаже им. – Побожан сам и волим да обилазим наше храмове, али и да им помажем. На пример, физички радови, где год треба код нас у епархији. Живот се овде одвија нормално, тешко је живети јужно у енклавама, где се Срби суочавају са честим крађама и претњама од Албанаца. Овде је мирније – поручује младић.

– Пре свега, не волим кад људи кажу „прешао“! Нисам прешао, него сам се само вратио где су нам преци стали, пошто су тада била тешка времена или бираш страдање за Христа и за веру или насилно примање ислама. Православље ме привлачи још од основне школе. Већ у нижим разредима почео сам да читам православне часописе, и да посећујем Цркву Светог Димитрија у нашем граду, а касније и да одлазим у манастир Бањску. У том манастиру сам се и крстио 8. маја 2016. Осетио сам Божји призив, у мени се пробудио Дух Свети – каже за „Ало!“ Душан и додаје да су преци његове породице били међу најстаријим православним Србима на просторима тадашње Краљевине Босне, као и да с очеве стране вуче корене од српске династије Котроманић.

Младић из Косовке Митровице испричао је да је име Душан изабрао по српском цару Душану, а презиме по династији Обреновић, док је за крсну славу изабрао Светог Јована, јер је он крстио Христа. Породица га је, како каже, подржавала увек у свему, како сестра, тако и отац.

Међутим, Душанов избор није наишао на одобравање свих, нарочито не Албанаца с Косова.

– Па, нормално је да њима то смета! Смета им све сто је крштено, чим су нам уништили онолике светиње и гробља. Добацују ми на улици, вређају ме, оговарају, клевећу, говоре ми: „Шта ће ти то у животу“, а један старији мушкарац ми је чак претио ножем. Говоре ми: „Где си, Суљо? Шта радиш, Суљо?“. Шта да им кажем на то, кад знам да није добронамерно, јер знају да нисам више Сулејман. Добацују ми често! Најгоре је од свега је то што моје крштење смета и појединцима из града који су православци. Кажу: „Он нема друштво“, „Он је луд, иде у цркву“. Срећом, такви су у мањини, јер углавном ме сви подржавају, говоре ми: „Свака част, брате!“ – каже Обреновић.

Извор: "Ало"