СЛАВА МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊА НА ОВЧАРУ КОД ЧАЧКА 2009.

ИЗ БЕСЕДЕ ПРОТОЈЕРЕЈА ДР. ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА НА РЕЗАЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА

Рече Господ Својим ученицима: Ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга, јер и Син Човечији није дошао да господари него да служи, да да Свој живот у откуп за многе. То је наука коју нам је Господ дао. И ништа лепше у овој долини плача, ништа узвишеније и ништа божаственије није од науке Господа Исуса Христа. Нe могући да Га приме онако како треба, не могуће да се успењу на висину на којој Он стоји - јер нас је позвао да будемо слични Богу, а не слични мајмунима или људима-не могући да Га прихвате као Сина Божијег, људи Га данас игноришу. Желе да Он више не влада људима, желе да не верују у Њега, да би могли да буду слободни за грех. Јер човек може бити слободан од греха, за Бога, или од Бога - за грех. По Достојевском - ако Бога нема, све је дозвољено.

Напустивши Христа, баш хришћани Запада, пре свега колонија јудео-масонска, какве су Сједињене Америчке Државе, па и цео Запад, уместо Крста ставили су на небо сатански знак пентаграм, који и нас чека кад уђемо у  Европску Унију. Очекује нас да се одрекнемо Крста, да се одрекнемо Христа, да се одрекнемо те Науке која је просветила цео свет и да сиђемо у долине греха, у долине блата, да можемо да чинимо све, да живимо како хоћемо, да живимо као нељуди и као зверови. Данас светом влада и тутњи највећа мора: одрицање од Христа и живот по Сатани. Више од пола Запада исповеда Сатану, живи са Сатаном, спава са Сатаном, устаје са Сатаном. А да је тако сведочи чињеница што нам све пошасти долазе са Запада. Некада је важило: Светлост долази са Истока, а раскош са Запада. Уместо те раскоши нама све више долази сиромаштво са Запада, јер нас прво убијају  болестима које производи грешан ум и грешан живот, болестима које се јављају не знамо ни сами од куда. Час вирус AIDS-а, час вирус грипа птица, лудих крава, сад и вирус свиња-не знам да ли су луде или су они који су руковали неправилно са њима луди, јер су се одрекли Христа.

Дакле, поставља се велика дилема данас пред човечанством. Питање је - бити или не бити? Бити са Христом или бити без Христа, са Сатаном што нас вуче у читаву пропаст. Наша деца и наши људи живе у незнању, јер није имао ко да их просвети, јер су свештеници ћутали и чекали на прагу цркве да им паства дође, јер нису залазили у народ за време комунизма и атеизма, а они који су били ђаволи, који су носили „капу са три рога и ратовали против Бога“, они су „убијали и сахрањивали Бога“ (по Црној Гори су узимали празан сандук и носили говорећи: „Сахрањујемо Бога.“) – што су могли чинити само сумашедши, болесни умом и душом и срцем својим. Та наша деца хрле Европи, не знајући шта их тамо чека. Тамо их не чека мед и млеко, као што је то чекало Израиљски народ по изласку из Египта. У Европи их чека „аргатлук“, чека их „шарена лажа“, чека их шаргарепа којом нас сада маме, да нам узму сва добра, а да им ми будемо најамна снага која ће радити за нове господаре света /.../

Ко хоће да се увери у ове моје речи, нека прочита књигу Бјукенена, човека који је био кандидат на америчким изборима за председника – „Смрт Запада“. Нека прочита шта она говори о Западу.

Данас хоће да нам одузму Христа не само ови са Запада, јер им смета наш Христос. Зашто им смета? Зато што позива да волимо све, па и непријатеље своје, да се молимо за оне који нас куну, да чинимо добро онима који нас мрзе, јер њихова дела су зла и они не могу да воле људе који чине добра дела./.../ У ово време Христа поново издају Јуде који су на највишим троновима, од којих би ми очекивали оно што је Господ рекао: Ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга; - они очекују да ми будемо њима слуге, иако они нису слуге Господа Исуса Христа, нису слуге своје Цркве, нису слуге свога Сабора. /.../

Од својих предака смо добили (у аманет) како да исповедамо веру, од оних предака који су висили на колцу, који су давали и главу –  Све за образ, образ низашта, све за веру, веру низашта – сећате се речи младог Авакума који мајци каже: Мајко моја, на млеку ти хвала, ал' не хвала на таквој беседи. (Срб је Христов, радује се смрти). Срб је Христов - зашто су нас и бомбардовали. Није то било због неког „ћефа“, него, будући да су сатанисти, не могу да гледају у очи Христу, ни онима који исповедају Христа. Да ли може човек са слабим очима да гледа у сунце. Не може да трпи ту светлост. Зато и грешни људи не могу да трпе Христа, јер Христос тражи од нас борбу, непрестану; борбу са страстима, борбу са (огреховљеним) телом, борбу са искушењима. Знате шта је ђаво рекао самом Господу, када Га је кушао на Гори. Треће кушање ђавоље, када Га је извео на Брдо кушања (недалеко од Јерихона) било је када Му је рекао: Падни и поклони ми се, даћу ти све ово што видиш. То и нама говоре. Ал', то кад учинимо – бићемо робови. И њихови и робови Сатане, јер ћемо продати душу за материјална добра која нећемо моћи понети на онај свет. Ништа. Ништа не можемо понети тамо осим скрштених руку својих или праведних и неправедних дела својих. Ми који смо више пута били пред смртном опасношћу знамо шта то значи растављати се са овим светом. Човек обично мисли да је овај свет највећи и најбољи. Али није највећи, јер постоји Божији свет, рај, који је бољи. Није овај свет ни најгори, јер постоји гори свет од овог, а то је ђавољи свет. Нећемо, дакле, ђавољи свет, хоћемо Христов свет, хоћемо да живимо са Христом.

Молим вас и кумим вас да без горчине, без мржње икакве, да се стамено борите, да будете прави хероји достојни својих предака који су ишли у гуњу и опанцима из збега у збег, али веру нису дали и нису се „потурчењавали“, као што то чине Срби данас на свим странама. Колико је само Срба прекрштено у Хрватској, колико их је побијено у Хрватској, на Косову./.../ Уместо да штите међународно признате границе Краљевине Југославије, они (западни сатанисти) штите авнојевске границе Броза, онога који нам је и донео сатанизам, и служио ђаволу и отишао код ђавола. Молим вас скупљајте се око светиња. Молим вас држите један другоме руку и дајте подршку. Волите један другога, ако мислите да рај буде у вама. Ако имате макар мрвицу мржње у себи према ма коме човеку, онда сте ђавољи, нисте Божји. Молим вас, исправљајте и нас свештенике. Нисмо ми Богом дани да не можемо погрешити. И ми можемо да погрешимо, можемо да се погордимо, можемо да прихватимо дух овог света, можемо да се одамо разним греховима. /.../

Луксуз је пројава и манифестација ђавола. Сваки луксузан живот води човека у пропаст. Било у пропаст тела или у пропаст душе. И једну и другу пропаст доноси луксузан живот, јер издваја човека гордошћу – као да је он неки „иберменш“ (нем. – надчовек), да је он „Бог и батина“, да је он „видљиви Христос“. А само је један Христос. „У вас нека не буде тако. Него је један учитељ вама.“ И то један учитељ свима нама: и епископима и свештеницима и ђаконима и монасима и монахињама и верницима. Један учитељ! Како могу људи да буду тако разроки, ако треба да гледају истим очима на живот овај и на онај живот. Како људи могу да газе завете које су дали пред Богом – не нама грешницима – и да раде супротно заветима? Како можемо ми хришћани то да будемо само по имену, номинални хришћани, а да живимо антихришћански? Зато, ко год жели да буде први међу другима, нека се утркује да служи људима. Ко хоће да буде Христов мора да издржи све шибе, мора да понесе крст свој, да се одрекне свега и да пође за Христом. Ко хоће да буде Христов војник мора добро да припаше мач свој, мач вере, а и Господ Христос каже: Нисам дошао на земљу да донесем мир, него мач...

Скупљајте се у храмове. Скупљајте се и у куће. Помозите један другоме. Учините добру услугу један другоме. Све што имате добили сте из храма Божјег, који се зове природа, по речима Његошевим:

„Ти си Себи храм дига' над свима,

што сав страшни простор обузима“.

Неко је заграбио из храма (природе) више. Неко није знао да се снађе у тешким временима, па је остао без светиљке у својим рукама. Помажите један другоме и тако испуните закон Христов.

Ја имам част у овој прилици да сестринству, на челу са мати Јеленом која га мудро води као матица пчелиње друштво, честитам славу, Вазнесење Господа Исуса Христа. Онај који је био у Јерусалиму да види место са кога се Христос вазнео на небо, види да му је и ово место слично. Мати Јелени желим да се са својим сестрама и са онима који посећују ову светињу усрдно моли Богу, не очекујући одликовања и похвале, чекајући одликовање од Јединога Бога, Који једини зна, уме и може да награди све људе који су Га стамено, верно и одано служили у овом животу. Нека вам је срећна и Богом благословена слава. Знам да је мало стадо. И Христос је имао мало апостола, и то рибара, нешколованих, који су својом вером и својим добрим делима, цео свет победили. Покушајте, сестре, да и ви тако одморите оне који дођу овде уморни духовно, да их напојите снагом вере, да би они враћајући се у свет могли да ту веру употребе на прави начин, онако како нас је Господ учио. А вама свима који долазите у ову светињу ја желим благодат, милост и мир од Господа нашег Исуса Христа. Амин.

Приредили:

Православни верници Епархије жичке СПЦ

Ускоро следи:

-   здравица на славском ручку о. Жарка Гавриловића

-   разговори са учешћем: др Миодрага Петровића и Жељка Которанина