header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Фанарски ерхиепископ Јов Геча говори за „Би-Би-Си“...
Фанарски ерхиепископ Јов Геча говори за „Би-Би-Си“... Штампај Е-пошта
петак, 02 новембар 2018

 Улога државе у поступку добијања томоса о аутокефалији је кључна. То потврђује и архиепископ телмијски Цариградске патријаршије, Јов Геча – доктор богословских наука, предавач у православноме центру Шамбези код Женеве – који је у разговору за Би-Би-Си саопштио и друге важне чињенице.

         „Антена М” наставља са извјештавањем о збивањима унутар Источно-православне Цркве чије ће се рефлексије, прије или касније, одразити и на Црну Гору. Слиједе најинтересантнији дјелови интервјуа архиепископа Јова за Би-Би-Си, међу којима је и одговор на питање размишља ли Цариград о признању аутокефалије Црногорској православној цркви…

Би-Би-Си: Да ли се у Украјини појављује аутокефална, независна Православна црква?

Архиепископ Јов: Безусловно, она ће се појавити. Таква је одлука Васељенске патријаршије

Би-Би-Си: Када ц́е се то догодити? Да подјелите процјену са нама, да ли прије краја године?

Архиепископ Јов: Не бих желио да предвиђам, јер су претходна предвиђања – да се то требало десити прије августа, па у септембру, онда је речено за октобар – изгледала смијешна.

Нема потребе играти неку врсту лутрије. Најважније је да постоји одлука, а прије њезина спровођења постоје одређене процедуре, одређена питања која треба ријешити. И ускоро ц́е се аутокефална Црква у Украјини појавити.

Би-Би-Си: Зашто је пробој у овоме процесу управо сада, а то није, рецимо, урађено 2008. године, када се такође пуно причало о украјинској аутокефалији?

Архиепископ Јов: Различити фактори су се поклопили. Можемо рец́и да је овај процес започео захтијевом Верховне Раде [украјински парламент] која [од Цариграда] тражи аутокефалију у 2016.

Послије тога било је разних путовања: владиних званичника, црквених званичника, био је долазак предśедника Порошенка у Истанбул након Васкрса ове године.

И сви ови елементи су састављени и помогли процесу да стекне снагу. НЕОПХОДНО ЈЕ СХВАТИТИ ДА СЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ АДМИНИСТРАЦИЈА ЦРКВЕ УВИЈЕК ПОКЛАПА СА ДРЖАВНОМ АДМИНИСТРАЦИЈОМ – то нијесам ја измислио, а ни патријарх Вартоломеј, већ то пише у 17. канону ИВ Васељенскога сабора. Стога, у принципу, КАДА СЕ ПОЈАВИ НОВА ДРЖАВА, ТО НИЈЕ ОБАВЕЗА, АЛИ МОЖЕ ЗАТРАЖИТИ АУТОКЕФАЛИЈУ ЗА СВОЈУ ЦРКВУ.

Би-Би-Си: Ваши противници из Руске цркве кажу да су под омофором Александријске патријаршије више од 50 држава Африке и ако се свакој од њих додијели патријаршија, више ц́е бити патријаршија него земаља чланице УН-а.

Архиепископ Јов: Понављам, аутокефалија није неопходна. У Александријској патријаршији свака митрополија, односно свака епархија, организује се у оквиру сваке независне државе.

Али, ако држава жели аутокефалну структуру цркве, она има право на то… Када је, након Вскрса у априлу ове године дошао предśедник Порошенко на Фанар – присуствовао сам његовоме састанку са васељенским патријархом – од тога тренутка постало је јасно да је Васељенска патријаршија спремна да обезбиједи аутокефалију Православној цркви у Украјини.

Ово се расправљало на слиједец́ем окупљању Синода, који је у начелу то одобрио. Од тога тренутка, делегације Васељенске патријаршије су послате свим помјесним православним црквама – не да спроведу било какве преговоре, вец́ да их обавијесте о одлуци Васељенскога Пријестола; јер, до данас, све су нове аутокефалије од Васељенскога Пријестола дароване, то је искуство, пракса Цркве…

Би-Би-Си: Колико је помјесних цркава сада спремно да призна нову Украјинску цркву у вријеме њезина појављивања?

Архиепископ Јов: Мислим да је већина њих спремна…

Би-Би-Си: У украјинскоме питању развијена посебна мапа пута за давање аутокефалије у 21. вијеку. Да ли то значи да морамо бити спремни за аутокефалију Македонске, Црногорске и на крају Абхашке цркве?

Архиепископ Јов: Свако питање се испитује у своме контексту. Давање аутокефалије Православној цркви у Украјини од стране Цариграда је мотивисала не само чињеница да је Украјина независна држава, али свака независна држава има право да тражи аутокефалију.

У Украјини је прошло 30 година од почетка тога питања, вец́ 30 година разговарано је, било је комисија, било је састанака и преговора између Васљенске патријаршије и Московске патријаршије о излијечењу раскола.

Московска позиција је увијек била да се расколници у Украјини врате под надлежношст Москве, да се покају. Нажалост, ова метода 30 година се показала неефикасном. Стога је постало јасно да је једини начин да се уједини украјинско православље институт аутокефалије. У другим земљама постоје друге бриге и друга ситуација, тако да се у свакој земљи одлучује на свој начин.

Би-Би-Си: Представници Руске цркве кажу да одобравање аутокефалије Украјинској цркви може погоршати ситуацију у Украјини, а неки од њих предвиђају чак крвопролиц́е због религијских сукоба који могу почети у томе случају. Да ли су оправдана оваква предвиђања?

Архиепископ Јов: Крвопролиће се одвија у Украјини, у Донбасу вец́ четири године. Овај рат је попут Другога свјетског рата у украјинској земљи, о којем свијет једва говори. Број жртава је више од 10 хиљада људи, а рањеника - више од 20 хиљада. Ово је данас велика трагедија. Шта још горе може да се деси?

А да би ово зауставило, одлука једне особе је довољна у Москви, јер је јасно ко жели да освоји чије земљиште. Рат се одвија на територији Украјине, а не у Русији. Због овог сукоба су православни вјерници у Украјини и украјинска држава затражили аутокефалију да би Православна црква у Украјини била независна од утицаја стране, непријатељске државе.

Владимир Јовановић, „Антена М“

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 02 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.