Високи представник Цариградске патријаршије – ариепископ Јов (Геча) – јавно је припретио Руској православној цркви да је Фанар може лишити аутокефалности коју је од њега добила почетком 16. века.

Московска патријаршија је објавила да је спремна да Јову помогне у лечењу.

Независно од овога, има ли Цариградска патријаршија право, а посебно – могућност, да РПЦ лишти статуса самосталне помесне цркве?

Само неколико сати након што је Јов објавио да је Цариградска патријаршија себи потчинила Украјинску православну цркву повезану са Московском патријаршијом и позвала све њене епископе и свештенике, као и вернике, да пређу у „јединствену укреајинску цркву“, коју заједно са кијевским режимом и Вашингтоном намерава да формира, Харковска епархија – једна од највећих у тој земљи – објавила је да нема намеру да улази у ту цркву. Притом је потврдила своју верностМосковској патријаршији.

Претходних дана су са сличним изјавама већ иступиле епархије – Сумска, Дњепропетровска, Полтавска, Запорошка, Одеска, Херсонска, Ровенска и Кировоградска.

Јов је рођен у Канади у једној украјинској исељеничкој породици.  Предаје на Париском католичком институту и професор је на институту који функционише у оквиру Православног центра Цариградске патријаршије у Шамбезију (у Француској).

Током 2016-те био је копредседник заједничке комисије Цариградске патријаршије и Ватикана за православно-католички дијалог и сабеседник папе Франциска.      

Јов се сматра главним међу онима који подупиру јеретичке аспирације патријарха Вартоломеја да се прогласи за „источног папу“.  

Јов, дакле, није било ко. Али, како стоје чињенице – историјски и канонски?

Председник руске Асоцијације православних експерата  Кирил Фролов поводом сукоба је указао:

„РПЦ је била део цариградске патријаршије када јој је патријарх Јеремија II дао аутокефалност. РПЦ  је била принуђена да прогласи своју самосталност зато што је Цариградска патријаршија тада била у јереси уније. Зато ове околности нипошто не дају право Цариградској патријаршији да било где у свету призна расколнике“.

Фролов додатно указује да је одвајање од Цариграда почело још од његовог пада под Турке 1453-ће, поготово од потписивања Фирентаинске уније са католицима и да је 1448-ме сабор руских епископа у Рјазању самостално изабрао Јону за свог митрополита.  

Бивши шеф одељења Синода РПЦ за односе са друштвом  - Всеволод Чапљин – поводом насртаја архиепископа Јова рекао је:

„Канонске норме које се тичу првенства Цариграда тичу се његовог статуса као Другог Рима, односно престонице Византије. А те империје одавно нема. На месту Константинопоља сада је Истанбул, па је све јасно“.

Руси су своју патријаршију добили 1589-те, а иронија историје је што се и њихов први патријарх звао Јов.

Московска патријаршија с разлогом указује да је он свој статус добио „од свих поглавара источних цркава“, а не само од цариградске патријаршије. Самим тим – и да није ничег другог – не може да важи формула коју је изговорио Вартоломејев Јов – ми смо дали, ми можемо и да одузмемо.

Чапљин посебно указује: „Ако Фанар пође на одузимање аутокефалности РПЦ – по истој логици се може сазвати Васељенски сабор и без Цариградске патријаршије, па на њему прогласити Цариградску патријаршију за јеретичку организацију јер мења каноне и дозвољава свештеницима и други брак. Није патријарх Кирил тек тако рекао пре неки дан да Цариградска патријаршија престаје да буде хришћанска црква“.

Грци унутар православља контролишу шест цркава, али половина свих православаца у свету припада РПЦ. А и приближно половина свих епископа...

Извор: "Факти"