|
 Сарадници „Борбе за веру“ из Београдске патријаршије јављају:
„Драга браћо и сестре из Уредништва, Пред Сабор, који треба сутра да почне, дешавају се поново састанци на којима се деле инструкције или наређења из америчке амбасаде својим послушницима. Тако да су из поменуте амбасаде били на Цетињу и у још једној епархији (не знамо која је друга) и поделили своје захтеве.
Први, колико имамо информацију, је да нико од смењених владика не сме да буде враћен, и то смо сигурним, а други захтев је (потпуно нереалан, па се може довести у питање) да СПЦ стане на страну Вартоломеја у вези Украјине. Како год, трагедија је што окупирана СПЦ има за патријарха Кајла Скота и нема ко да се побуни.“
+ + + Информације из горњег писма наших сарадника сасвим су у скаду са чињеницом да је врх СПЦ одавно под окупацијом, и да, по свему судећи, неће смети да се оглашава по питању даљих преговора о предаји Косова и Метохије Шиптарима иза којих стоји НАТО. Главну реч у Србији кад су ставови епископа у питању држи владика бачки Иринеј, а он, човек свих режима, део србијанских епископа држи уценом, а део страхом. Новембарски сабор се неће толико бавити Косметом колико црквеном просветом, познатом по јересима Зизиуласа и дружине. Што се раскола у Украјини тиче и ту не сме да буде много таласања, јер је Зизиулас учитељ већине моћних владика у СПЦ. Биће нешто „округло, па на ћоше“, што је, иначе, карактеристика свеукупног деловања патријарха Иринеја. У пракси врха СПЦ већ су били и молебани одржани после чинова које је молитвом требало предупредити. Ево шта је 2010. писао Александар Павић: “Зашто се молебани сада заказују после „свршеног чина“, а не пре? Прво смо имали молебан за повољан исход Саветодавног мишљења Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности Косова и Метохије. Читање пресуде је заказано за 22.7.2010. године у 15 часова, док је молебан за њен повољан исход заказан за два сата касније, то јест за 17 часова истог дана. Јасно је сада свима, што су објавила и средства јавног информисања, да је власт у Србији унапред била обавештена о неповољном исходу. Можда је тада у врху Цркве процењено да би било не само узалудно већ и деградирајуће, да се Црква јавно моли за нешто за шта се већ зна да се неће остварити. Но – шта смо добили тиме што је молебан одржан после готове чињенице, осим, опет, деградирања молитве друге врсте? И овде је више него очигледно да је политика умешала прсте у чисто црквену ствар, да су политички обзири утицали на време одржавања молитве, чак и по цену њеног обесмишљавања. Како се таква политизација самог црквено-литургијског живота може оправдати?Други, сличан пример пост фацто молебана био је Молебан против хомосексуализма, дроге и других облика страсти и зависности, заказан за 10.10.2010. године у 18 часова, то јест целих 8 сати после заказаног почетка тзв. „Параде поноса“ кроз центар седишта Архиепископије београдско-карловачке. Не би ли био сврсисходнији молебан заказан на бар један дан пре најављене „параде“, на којем би се верници у миру могли помолити и за то да власти и учесници одустану од „победоносног“ манифестовања сопствене огреховљености, да им Бог скине копрену са очију и окрене их ка покајању? Не би ли такво заказивање било више на спасење организатора поменуте „параде“? Што је још горе, чак је и тај пост фацто молебан отказан, без званичног образложења.“(http://borbazaveru.info/content/view/2958/27/). Не треба гајити наду да ће врх Београдске патријаршије издати неко јасно саопштење о Косову и злоделима Фанара. Волели бисмо да нисмо у праву, али време ће убрзо показати... |
