header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ
Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ Штампај Е-пошта
четвртак, 15 новембар 2018

 У „Политици“ је у суботу, 3. новембра 2018., објављен чланак новинарке Јелене Попадић под насловом „СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге“. У чланку се говори о захтеву Српске православне цркве да се предлог Закона о заштити података о личности повуче из поступка доношења, а затим је наведен и став проф. др. Саше Гајина, члана Радне групе за доношење тог закона у вези захтева СПЦ.

Српска православна црква по мом мишљењу оправдано упозорава на задирање закона у област података верских заједница а одговор г. Саше Гајина не одговара истини односно пракси у земљама Европске уније, на које се позива. Уосталом, пракса на појединим правним подручјима у државама Европске уније често пута није јединствена, већ се у много чему разликује, па је чиста демагогија заклањати се иза „правила у Европској унији“. Каква је ситуација нпр. у Словенији, која је чланица Европске уније и у којој такође делује Српска православна црква? Постоји 7. члан тамошњег закона, који гласи: „Изнимке код употребе овог закона“ и у коме је дефинисано ко је изузет из одредби чланова 26. до 28. словеначког „Закона о чувању личних података“ („Zakon o varstvu osebnih podatkov“). Словеначки законодавци су (као и често код доношења нових закона) били практични и трудили се да не оптерећују бирократски тамо где није нужно и да не задиру у сфере где то није потребно. Ко је у Словенији изузет од три законска члана који се односе на обавезу вођења каталога збирки личних података и на обавезу обавештавања надзорних органа?  Осим медија, изузете су следеће категорије (7. члан Закона): политичке странке, синдикати, друштва, верске заједнице; исто тако и предузећа са мање од 50 запослених! Предлог српског закона не само да задире у осетљиву сферу верских заједница, политичких странака и синдиката (чудим се да нису реаговали синдикати или саме парламентарне странке), већ и намеће бесмислене бирократске обавезе мањим привредним субјектима и друштвима. Да ли је потребно административно тиме оптерећивати нпр. пецарошко друштво или удружење љубитеља и произвођаћа ајвара или предузеће са троје или четворо запослених? У Словенији законодавац мисли да је то бесмислено оптерећивање грађана и привреде, док у Србији предлагач (Радна група) мисли да је то нужно, да треба повећавати бирократију до бесмисла.   Но, вратимо се ставу Српске православне цркве, који је један разуман глас, позив да се неке одредбе предлога Закона о заштити података о личности ускладе са здравим разумом и са правним стањем, за које сам доказао да постоји и у Европској унији. И као верник подржавам став СПЦ јер не разумем зашто би држава нпр. имала увид у моје податке евидентиране у оквирима верске заједнице којој припадам. У Љубљани држава на то нема право, у Београду држава хоће све да надзире? Не разумем додуше и зашто ћуте привредна комора, занатлијска удружења, синдикати, политичке странке итд. али то је првенствено њихов проблем. Ипак, ни за грађане нијe безазлен увид државних органа у податке политичких странака о њиховим члановима.              

А закључак? Од свега највише иритира то што проф. др. Саша Гајин неистином покушава да одбрани предлог радне групе који се одбранити не може. Надам се да у одговору на чињенице које сам овде  изнео нећу прочитати тврђење да Словенија није у Европској унији.

Никола Милованчев

(„Политика“,, 15. новембар 2018., стр. 16)

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 15 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 52 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.