|
 У Истанбулу ће Руска православна црква (РПЦ) изградити свој храм – преноси агенција „Интерфакс”.
Свештеник Георгиј Сергејев је јесенас постављен за пароха РПЦ у Истанбулу, при дипломатскоме посланству Руске Федерације, на канонској територији Цариградске патријаршије – као један облик одмазде због, како тврде, „разбојничкога посезања” Цариграда на „канонску територију” РПЦ у Украјини.
На прекјучерашњем засиједању, Синод РПЦ одлучио је и да устроји посебну егзархију (намјесништво) у Западној Европи са śедиштем у Паризу. Осим у Француској, обједињаваће руске парохије у Андори, Белгији, Великој Британији, Ирској, Шпанији, Италији, Лихтенштајну, Луксембургу, Монаку, Холандији, Француској, Швајцарској. Та нова епархија РПЦ би наводно требала да окупи што више од укупно око 80 руских парохија Привремене Егзархије Светога Апостолскога и Патријаршијскога Трона Цариграда у Западној Европи – основане 1931, коју је Цариград крајем новембра укинуо. „Радио Свобода”: Рат за православну Европу Храм који РПЦ сада намјерава да подигне у Истанбулу, наглашава „Интерфакс”, „прва је црква Московске патријаршије у азијскоме дијелу Турске”. Свештеник Георгиј Сергејев каже да ће се „храм налазити на територији руске амбасаде, са габаритима предвиђеним за 100-150 људи”. Узевши у обзир сјајне везе Владимира Путина и Реџепа Ердогана, наводно, отвара се хоризонт контрамјера према Цариградској патријаршији. Још у септембру из „Катехона” – тхинк танк организација блиске тајним службама Русије, коју финансира у Црној Гори релативно познати Константин В. Малофејев, власник ТВ „Царьград” – саопштено је: „Треба преговарати са турским секуларним властима и исламским духовним ауторитетима да Божију службу у цркви Свете Софије обавља архијереј Московске патријаршије, а такође му обезбиједити дозволу за изградњу православних цркава у Турској, или за врац́ање напуштених, да би се православна богослужења могла обновти”. Руски контраудар на Цариград: Московска патријаршија признаје Турску православну цркву, а њен архијереј ће служити у Аја Софији? Црква Свете Софије (Ναός τῆς Ἁγίας τοῦ Θεοῦ Σοφίας) изграђена је по наређењу византијскога цара Јустинијана И (Ιουστινιανός Α´). Ту је од 537. śедиште Васељенске патријаршије, до 1453. године, када је, након што су Турци заузели Цариград, претворена у џамију. За сва богослужења Аја Софија је затворена 1931, а четири године касније, одлуком турских власти, претворена је у музеј. Турци деценијама одбијају захтијеве Цариградске патријаршије да им врати у поśед овај највећи и најзначајнији православни храм на свијету. Слично као сада Руси, турске власти такође одричу канонима утврђене прерогативе Цариградској патријаршији: Вартоломеју не признају титулу Васељенскога Патријарха, већ само поглавара грчко-православне заједнице у Турској. Владимир Јовановић, „Антена М“ |
