Једна од највећих јереси савременога добра поред екуменизма, модернизма и либерализма је ново лажно учење источног папизма. То учење је настало пре око 100 година и њен оснивач је чувени убражени модерниста по речима Св. Јустина Ћелијскога патријарх цариградски Мелентије Метаксакис  који је био, између осталог, масон.

То учење се заснива на највећој јереси, а то је папизам. Папизам је главно лажно учење паписта тј римокатолика да је римски папа не први међу једнакима тј по части како је увек веровала цела Црква, него да је римски папа и први по власти тј без себи равних, да је он изнад осталих патријараха и да је он заменик Христов на земљи. Ово лажно демонско учење које је последица гордости ума римских папа је настало још пре 11. века и великог раскола Источне и Западне Цркве тј отпадања римске патријаршије од Једне Свете Саборне Апостолске Цркве - Православне Цркве управо због тог лажног учења и других лажних учења например филиокве и мењања тј одбацивања канона. Због тога је већ у 9.веку Црква преко Светога Патријарха Цариградског Фотија анатемисала властољубивог и гордог јеретика папу Николу.

 Али сада после више од 1000 година та иста јерес је управо заразила управо недостојне наследнике Св. Фотија тј. цариградске патријархе  20-ог века који себе представљају као првог без себи равних, првог по власти, а не само по части. Последица је и циљ тог учења је екуменизам, модернизам и либерализам цариградских патријараха почев од Мелентија па преко Атинагоре па сада до можда најгорег Вартоломеја. Та јерес је настала због гордости ума човеког, та јерес је настала јер су римски папа и сада цариградски патријарх поверовали као нека Адам и Ева демону да ће бити као богови ако прекрше заповест Господњу. Та јерес је настала из оне гордости у којој упао први анђео до Бога који је умислио да је раван и већи од Бога и да је он сам по себи бог. Последица тога је била да је анђео постао црни проклети демон који је отеран са Неба у преисподњу и коме је припремљен огањ неугасиви са ангелима његовим пошто је трећина анђела отпала и постала  црни проклети демони! Ти проклети демони су преварила Адама и Еву који су учинили првородни грех чије ужасне последице су прешле на читаво човечанство али дошао је Господ Христос Спаситељ који је спасао и искупио читаво човечанство својом Крсном Жртвом од греха, смрти и демона и Који је васкрсао и победио смрт. Та иста гордост је натерала фарисеје и садукеје да постану богоубице и убију Господа Христа најтежом смрћу. Та иста гордост је натерала Мухамеда, Буду и остале безбожнике који су измислили своја лажна учења и који су са собом повели милијарде људе у пакао. Та иста гордост је натерала Арија, Несторија, Оригена, Лутера, Калвина,  Евтихија, Варлама и остале јеретике да оснују своје лажне јереси и са собом поведу милијарде људи исто у пакао, јер јеретици и безбожници не могу да се спасу. Та иста гордост је натерала Диоклицијана, Нерона, Сулејмана, Хитлера, Лењина, Фројда, Јунга, Ирода, Пилата да ураде то што су урадили. Крај свему томе је пут у преисподњу! Папизам је највећа јерес од свих јереси, она суштински представља одбацивање Богочовека Христа Спаситеља и стављање човека тј себе у центар као идола. Папизам је породио протестантизам, а овај екуменизам , папизам је породио сва лажна учења на западу и он је узрок већ хиљадугодишње пропасти запада. Те духовне последице се данас осећају као никад пре јер је на западу никад горе. Папа је себе представљао као Главу Цркве, као онога без кога не може да постоји Црква као господара над Црквом као вишег од Цркве као извора јединства.

 Исто данас себе представља цариградски патријарх као оног који има примат. Себе представља као васељенског патријарха. Та титула потиче још од пре око 15.века али она је суштинска је погрешна и зато су се још и римске папе тада као например Св. Григорије Двојеслов побунили против коришћења израза васељенски. Касније су и саме римске папе отпале због гордости од Цркве. Васељенски патријарх је Господ Богочовек наш Исус Христос Спаситељ.  Папизам је породио велики раскол који траје већ скоро 1000 година али није исцељен због непокајања папа тј хуле на Духа Светога која се не опрашта ни у овоме ни у будућем веку по речима Христа Спаситеља. Црква би га радо примила ако би се покајао тј одрекао свих лажних учења и све историје и предања у претходних 1000 година јер бива радост на Небу због једног грешника који се каје по речима Христа. Али папа је одбацио покајање , тј одбацио је Христа  Лекара јер је умислио да је праведник попут фарисеја и садукеја и то чак непогрешиви! Ето колика гордост! Св. Јован Крститељ је позвао такве на покајање и рекао да су они породи аспидини. Св. старац Филотеј Зервакос је овако поручио патријарху Атинагори да поручи папи "Драги папа, с обзиром да те волим, рећи ћу ти неизопачену истину. Чуј, ако имаш уши да чујеш. Ти си - први по гордости, а ја - други. Ти говориш, да си ти непогрешив и неспособан да грешиш, а ја тврдим за себе да сам "најсветији". Ми смо оба лажљивци, јер нити си ти непогрешив, нити сам ја "најсветији". Чак и ако људи, да би нам ласкали, говоре да смо непогрешиви и свети, ми треба да им кажемо истину: "Ми нисмо они за које ви нас сматрате, ми смо - грешници." Кажи им оно што је Богочовек, Господ наш Исус Христос, савршени Бог и човек, рекао познаваоцу закона: "Што ме зовеш благим? Нико није благ осим јединога Бога" (Марк. 10,18). А ученицима је рекао: "кад извршите све што вам је заповеђено", тј. кад поштујете Закон и испуњавате законе Господње, "говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити" (Лука 17:10). Патријарх је био љут и увређен, јер сам му рекао истину, и он ми је вратио натраг писмо преко свог главног секретара, који ми је написао да му је патријарх наложио да писмо отпреми натраг. Он није очекивао такво писмо од настојатеља Лонгвардијског манастира и сматрао је да је боље да га не чува у архиви патријаршије."

Папазам као јерес су осудили сви Свети Оци. Папизам су осудили Свети Помесни Сабори Православне Цркве. Папистичке јереси су одбацили и осудили и Свети Сабори и Свети Оци. Од 9.века, а можда и раније па до све до данас сви Светитељи су осудили папизам. Народ је одбацивао папизам. Многи мученици као на пример Зографски мученици су пострадали од паписта. Код нас је најбољи пример 700 хиљада Јасеновачких мученика. Свети старац Вукашин је пострадао од паписта. Српски Светитељи Свети Сава, Св. Василије Острошки, Свети Николај Српски, Свети Петар Цетињски и Свети Јустин Ћелијски и сви остали Свети су проклели папизам као јерес. Свети Марко Ефески је одбранио Свето Православље на лажном флорентинском сабору и посрамио латине као јеретике. Св. Теодосије Кијевопечерски је још у 11. веку око 30 година после раскола изобличио папизам као јерес. Цариградски патријарси су били против папизма попут Св. Германа Другог патријарха цариградског и патријарха Генадија Сколарија и патријарха Јеремије Другог који је на Сабору 1583. године осудио и проклео лажни грегоријански календар кога је после 340 година његов недостојни наследник Мелентије озваничио у Цариградској патријаршији и тиме постао кривац за старокалендарски раскол. Свети Григорије Палама је био један од највећих противника и борца против папизма који је посрамио акиндина, григораса и варлама. Свети Филарет Московски  Свети Игњатије Бијарчанинов, Свети Теофан Затворник, Свети Тихон Задонски, Свети Јован Крошантски, Свети Амвросије Оптински, Свети Александар Невски су изобличили папизам као јерес. Богослови 20. века попут Свети Илариона Троицког, Светога Серафима Роуза, Светог Јована Шангајског, Светог Теофана Полтавског, Светог Тихона Исповедника, Светог Аверкија Таушева, Светог Филарета Вознесенског, Светог Јустина Ћелијског, Светог Пајсија Светогорца, Светог Софронија Сахарова, Светог Гаврила Грузијског су осудили поред папизма и екуменизам, либерализам и модернизам. Касније Свети Оци су одбацили и протестантизам.

Данашњи богослови попут Свештеномученика Данила Сисојева , оца Георгија Максимова, оца Рафаила Карелина, оца Лазара Абашидзеа, оца Георгија Капсаниса, оца Јефрема Аризонског, многих светогорских отаца, митрополита Јеротеја Влахоса , митрополита Атанасија Лимасолког, митрополита Серафима Пирејског, митрополита Јована Сничева Петроградског   и многих других јерараха и богослова су одбацили екуменизам , либерализам , папизам , модернизам , протестантизам и литургијску реформу. Свети Никодим Светогорац , Свети Козма Етолски , Свети Симеон Солунски и Свети Никола Кавасила су одбацили папизам. Постоји безброј још примера из Предања Цркве тј делима Светих Отаца, Житијама Светих , црквене историје где је папизам одбачен. Одбачене су и 2 уније лионска и флорентинска где је папа покушао да се наметне. Тај исти папа већ 10 векова мачем и огњем шири своју проклету јерес , убија гомиле људи , спаљује и хоће да људе поведе са собом у огањ вечни . Папа је архијеретик и архибезбожник по учењу Православне Цркве. Из тог папизма су после раскола настале још многобројне јереси попут учења о створеним енергијама, папске непогрешивости, непорочног зачећа, чистилишта, индулгенције итд.  Папизам је уништио аскетику на пример одбацио скоро скроз пост, одбацио каноне, мењао литургику и њихова мистика, њихова молитва је постала демонска - прелесна што најбоље показује пример лажни "светаца" папиних попут прелешћеника Фрање Асишког , мајке Терезе и осталих.  Источни папа слично покушава да уради у задњих 100 година у Православљу.

У Цариградског патријаршији јересијерарх Јован Зизјулас шири своју лажну догматику , литургику и канонику и тиме је потровао велики број душа помоћу својих јеретичких учења - о смртности творевине, смртности душе , потирања подвига и етике , признавању содомита , епископоцентричности Цркве, источног папизма,  екуменизма и разних других јереси које су комбинација папистичко - протестантских учења и литургијских новотарија и лажног тумачења канона попут 28. канона 4-ог Васељенског Сабора који је по њему даје право Цариградској патријаршији да узме сву дијаспору што је наравно нетачно а то је један од делова источног папизма. Патријарси Цариградски су многи пута у 20.веку отимали канонске територије других Цркава попут Руске Православне Цркве и давали самозвано аутокефалије.

Тако је настала лажна расколничка украјинска црква ево недавно где патријарх Вартоломеј незаконито даје томос украјинским расколницима а пре тога је незаконито скинуо анатему са украјинских расколника. То је жестоки напад на Руску Православну Цркву тј управо на Украјинску Православну Цркву Московске Патријаршије. Источни папа може то да покуша и уради са македонским и црногорским расколницима који нападају нашу Српску Православну Цркву. Могуће је да је то освета Руској Цркви јер није дошла на екуменистичко - модернистички лажни разбојнички сабор на Криту на коме је признат екуменизам, источни папизам и још неке јереси који је управо сазвао цариградски патријарх Вартоломеј чији су претходници тај лажни сабор припремали деценијама. Методологија сабора је била заснована да је цариградски патријарх папа. Цариградски патријарх учествује у екуменистичким скуповима, потписује екуменистичке декларације и чини многе друге екуменистичке поступке и крши све каноне и моли се заједно са папом и хоће да покори Православну Цркву под папину власт што је немогуће јер је Христос рекао да врата пакла неће навладати Цркву и да је Он Камен а не Свети апостол Петар као прејемник папе. Сви апостоли су каменови на којим је заснована Црква. Сам Свети апостол Павле је изобличио Светога Петра једанпут , како је он могао да га изобличи ако је Свети Петар био први и непогрешиви а нит је Свети Петар био први и непогрешиви него раван са осталим Апостолима, нит је он био први епископ Рима јер као што се види из Дела Апостолских и црквене историје он је свуда постављао епископе и кроз Рим је само пролазио и ту је поставио Светога Лина за првог епископа а сам апостол Павле је долазио и проповедао у Риму заједно са Светим апостолом Петром, сами апостоли су сазвали први Апостолски Сабор на коме су решавана црквена питања. Господ је учио апостоле смирењу у Јеванђељу кад су га питали ко је први. Христос је рекао да човек треба да се понизи као дете јер ко не буде као дете неће ући у Царство Небеско и ко хоће да буде први нека буде свима слуга тј да свима служи, Христос је свим апостолима опрао ноге, Христос је повратио апостолско достојанство Светоме Петру после Петровог покајања због трократног одрицања , Господ је рекао да ће Апостоли сести на 12 престола и судити Израиљу. Нигде се Петар не означава као први у Јеванђељу да има примат над осталим апостолима, него Свети апостол Петар је са Светим апостолом Павлом се највише потрудио око проповеди Јеванђеља али то не значи да је он хијерархијски био већи од осталих апостола, на Педесетници је благодат Духа Светога сишла на све Апостоле кад је основана Црква а не само на Светога Петра, Господ је корио у Јеванђељу пар пута Светога апостола Петра, председавајући на Првом Апостолском Сабору је био Свети апостол Јаков а Свети Јован Богослов се назива љубљеним учеником Господњим што не значи да је он први. Титула Александријског патријарха садржи речи Судија Васељене, папа, тринаести Апостол   а то исто не значи да је он први. Црква је основана у Јерусалиму а не у Риму, тек касније је хришћанство стигло у Рим али не само преко Светога апостола Петра. Не може човек бити извор јединства Цркве. Извор Јединства је Глава Цркве Господ Христос. Господ је дао исту благодат Апостолима у Јеванђељу кад их је послао на проповед пре Своје Смрти и Славнога Васкрсења. Црква има 2 дела а то су Небески и земаљски. Глава Цркве је Христос. Папе пре раскола нису мислиле да имају примат и тако су делале и за то постоји доста примера из црквене историје. Папа је имао исту власт као и сви остали епископи. Зашто је тек дошло до сукоба тек у 9. веку ако папе имају примат од првога века? Управо јер немају примат него је то римска новотарија, лаж и измишљотина. Васељенски Сабори су сазивани од стране православнога цара, а не римског патријарха или цариградског патријарха. Ниједан папа никад није био на Васељенским Саборима а он је само те одлуке потврђивао тј њима се потчињавао. Васељенски Сабори су били Сабори целе Цркве укључујући и Римску патријаршију поред остале четири Источне патријаршије, папа је слао изасланике на Саборе. Папа се осталим патријарсима обраћао у писмима и посланицама као брату саслужитељу а не као господар слуги коме морају сви да се потчине. Источни патријарси никад нису питали папу за благослов оно што се тиче њихових Цркава и епархија него су делали по благодати хиротоније. Из тога се види нит да је папа изнад других епископа нит да је он изнад Сабора нит да је центар Цркве у Риму нит да остали епископи морају све њему да се обрате за благослов. Он је имао само и једино власт у својој Римској патријаршији а не и у другим. То исто важи за цариградског патријарха. По тумачењу Зонаре власт цариградског патријарха и суд се само простирао на епископе цариградске патријаршије. Цариградска патријаршија није само она давала аутокефалију и цариградска патријаршија је тек уздигнута у 4.веку на другу по части патријаршију , тј она је последња пета древна патријаршија. У Символу вере се каже да верујемо у Једну , Саборну , Свети и Апостолску Цркву. Не каже се да верујемо у Једну, Свету, епископоцентричну, Петрову Цркву него у Саборну и Апостолску!  Свети апостол Петар се жали Господу на папу као и Мојсије на фарисеје.  Господ је дао кључеве Царства Небеског свим Апостолима а не само Светоме апостолу Петру! "Што разрешите на земљи биће разрешено на Небу , што свежете на земљи биће свезано на Небу!" Христос је после свог Васкрсењу рекао "Даде ми се свака власт на Небу и земљи" а не Светоме апостолу Петру као што то пише у одлукама првог ватиканског концила за папу! Тамо пише да папа може да исправља и самога Бога! Христос је Непогрешиви Судија а не папа.

Посланица источних патријараха из 1848.године осуђује папизам. Наша вера се заснива Божанском Откривењу а не палом људском огреховљеном разуму и вери у себе! Бог је постао човек а човек је умислио да је бог! Зато је Свети Јустин рекао да су највећа 3 пада у историји пад Адамов , пад Јудин и пад папин. Може се додати да су и највећи падови пад демона , пад фарисеја и пад цариградског патријарха! Цариградски патријарх признаје екуменизам тј признаје и папизам и протестантизам као хришћанство а не као јерес , тиме прихвата лажне догмате логично и сам примат папе и тиме се одриче Православне вере. Ко признаје папу било западног било источног одриче се Христа! То је тежак грех богохуљења. Њима је духовни отац демон. Цариградски патријарх пада у оно исто што је његов бивши саслужитељ пао 10 векова раније! Тада је цариградски патријарх Михаило Керуларије сазвао Сабор и саборно је бачена анатема на папизам коју је самовољно покушао 9 векова касније да скине екумениста цариградски патријарх Атинагора, исто масон који се први видео са папом после 5 векова. Цариградска патријаршија је постала прва по части после пада Рима али не и прва по власти!

А за детаљнији увид о учењу Светих Отаца о римокатолицизму, погледати следећи линк:

http://borbazaveru.info/content/view/198/9/

Идентитет аутора написа познат Уредништву