ЗНАЧАЈАН МЕЂУЦРКВЕНИ СУСРЕТ У БЕОГРАДУ

На позив Српске православне цркве, делегација римокатоличких епископа, представника Комисије бискупских конференција Епропске Уније (СОМЕСЕ), боравила је у нашој земљи од 13. до 17. јула ове године. У средишту овог међуцрквеног сусрета били су тродневни разговори о богословским питањима, као и о темама везаним за пастирску, духовно- просветну и добротворну делатност Цркава. Гости из Западне Европе, заједно са својим домаћинима, епископима Српске православне цркве, посетили су, у Београду и Новом Саду, значајне храмове, храмове у изградњи и избегличке кампове, као и зграде и мостове порушене за време агресије НАТО-а. На крају дијалога, две епископске делегације су издале заједничку декларацију у којој се, између осталог, залажу за укидање економских санкција наметнутих Србији и Југославији

Текст декларације гласи:

Заједничка декларација Српске православне цркве и делегације Комисије бискупских конференција Европске Уније (СОМЕСЕ), 17. јула 2000.

Три дана наде

• Сусрет католичких бискупа из Западне Европе и српских православних епископа •

Исус Христос је собом убио непријатељство (Еф. 2,16).

Ми, епископи, чланови делегације Српске православне цркве и делегације Комисије бискупских конференција Европске уније (СОМЕСЕ), састали смо се ради тродневног сусрета у Београду. У заједничкој молитви и братском дијалогу и са осећањем молитвеног поштовања и дивљења пред светињама Српске православне цркве, још више смо се међусобно зближили.

 Чињеница да смо у овој јубиларној двехиљадитој години наставили наш контакт, који ни у временима рата никада није престао, представља за нас извор велике радости. Заједно проведени дани пробудили су смисао наше хршћанске повезаности. Наш сусрет је био знак наде са три аспекта.

1. Повезује нас нада да ћемо, преко пастављеног дијалога о богословским и пастирским изазовима нашег времена, радити на добро свих људи у Европи и широм света. Кроз екуменске разговоре о нашем богословском и пастирском наслеђу, желимо да дамо свој допринос на путу ка јединству наших Цркава. Решили смо да наставимо разговоре у наредним годинама. Већ у следећој години желимо да разговарамо о томе шта очекујемо од Европе и за Европу.

2. Заједнички се надамо да ће процес европеизације Европске Уније бити настављен и да ће Европа убудуће моћи да дише са оба своја плућна крила. Својом историјом, својом традицијом и својом културом Југославија припада Европи. Утолико болније осећамо садашње време искушења и кризе, иако нисмо увек једног мишљења по питању њихових узрока. Једнодушно желимо, међутим, да се све српске и друге избеглице са Косова ускоро врате у свој завичај. У том контексту апелујемо на све одговорне да то омогуће и да свима обезбеде заједнички живот у миру.

Телом и душом пате, пре свега, најсиромашнији људи у Југославији, међу којима има веома велики број избеглица. Нарочито пате због економских санкција које су наметнуле западне владе. Зато смо сагласни да те санкције буду укинуте, у том смислу апелујемо на надлежне владе. Економске санкције су и једна од препрека за даљи развој сарадње Србије и Југославије са суседним државама. Такву регионалну сарадњу желимо јер је она услов за трајан мир у овом напаћеном делу нашег континента. Са наше стране, договорили смо се да негујемо сарадњу између наших црквених харитативних служби, односно служби за помоћ угроженима.

3. Најзад, ми своју наду и поверење поклањамо, пре свега, млађем нараштају. Многи млади људи се супротстављају искушењима практичног материјализма и потрошачког друштва. Они смисао свог живота траже у духовној обнови. Овде осећамо да смо као представници Цркве позвани да, на начин саобразан нашем времену, одговоримо на те потребе. Као епископи желимо да градимо духовне мостове међу младим људима у Европи. Зато планирамо да идућег лета организујемо у Србији сусрет младих из више земаља. Мислимо да ће они помоћу неког конкретног пројекта пружити знак мира и помиреља.

Наш сусрет је био плодан духовни догађај и нови подстицај. Наше Цркве имају заједничку одговорност за будућност. Србија и Југославија имају своје место у Европи. Желимо да охрабримо омладину да живи у истини и љубави. Три дана смо се заједно молили Богу, разговарали и слушали једни друге. На свом поклоничком путовању поново смо открили много заједничкога.

Била су то заиста три дана наде.

Учесници сусрета и потписници декларације били су, у име Комисије бискупских конференција Европске Уније, бискупи др Јозеф Хомајер (Хилдесхајм, Немачка), Лук де Ховр (Брисел, Белгија), Џозеф Дафи (Монаган, Ирска) и Џон Моун (Пејсли, Шкотска), а од стране Српске православне цркве епископи шумадијски др Сава, шабачко-ваљевски Лаврентије, средњоевропски Константин, и браничевски др Игнатије и долепотписани

Епископ бачки др Иринеј

 "Православље“ 1. септембар 2000.