Помаже Бог!

Обзиром да Епархија бачка (барем према званичној интернет страни Епархије) нема електронску адресу, то се обраћам вама (писмо упућено на мејл Патријаршије – нап. „Борба за веру“), а ви ћете већ то проследити г-дину Буловићу. (мада, како је једна од адреса на коју ово шаљем и адреса СА Синода, то ће г-дин Буловић свакако имати прилике да види)

Ништа ново и ништа неочекивано од вас, г-дине Буловићу,  Иринеју бЕчки, тј. УДБАчки.

На новосадском Кеју жртава рације, 23. јануара 2019. године, обележена је 77. годишњица трагичног догађаја у којем су припадници мађарске фашистичке окупационе војске од 21. до 23. јануара 1942. године побили и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. 

Је л’ могуће да НИ ЈЕДАН Србин, НИ ЈЕДНА Србкиња, НИ ЈЕДНО Србче није страдао/ла/ло тада, 21. - 23. јануара 1942.г.?

НИ ЈЕДНА једина душа Православна?

Само (неки) Новосађани?

Да ли је то могуће Иринеју бЕчки, тј. УДБАчки?

Окупили су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, амбасадори Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ 

Је л’ могуће да НИ ЈЕДАН брат ваш римо-католик, неки (над)бискуп, неки фратар, неки латински свећеник није могао/смео/желео да се појави на овом помену?

Баш ни један представник ’цркве’ којој су припадали СВИ припадници мађарске фашистичке окупационе војске  те 1942.г.?   

Да ли то могуће Иринеју бЕчки, тј. УДБАчки?

- Света нам је дужност да учинимо све да се злочини никада не понове. Сви треба да радимо на праштању, међусобној љубави и заједништву. Морамо бити свесни чињенице да негде у свету се свакодневно дешавају трагедије попут Новосадске рације, у разним издањима, али са истом суштином. Треба да се молимо и чинимо све што до нас стоји да се то не понови, али и да престане већ једампут у свету у којем живимо. Зато се и сећамо невиних жртава. То није некакво осветничко сећање које презире читаве народе и заједнице, већ је молитвено, литургијско сећање које одзвања и у речима молитве коју смо чули и из уста рабина Исака, а и на свакој молитви за покојнике у нашој Православној Цркви. Да им Бог душу прости и да им буде вечан спомен и у Царству Божјем и међу нама

Је л’ могуће да још увек нисте замолили за опроштај брата вашег надбискупа римо-католичког или самог Најбрата вашег, ’Светог Оца’, да вам да опроштај зато што је више хиљада Православних шизматика новосадских, те 1942.г. зликовачки изазивало и на крају приморало припаднике окупационе војске (иначе све редом римо-католике) да их све побију и под лед Дунава баце ?   Да вам опросте што су морали муницију да троше на ту Православну гамад, што је могао и неки римо-католик да се повреди приликом бацања тих шизматика под лед, а тек што нису сви припадници окупационе војске, те 1942.г. имали рукавице - што су им се руке римо-католичке смрзавале док су убијали ту стоку Православну, а колико је тек било мокрих римо-католичких ногу после те акције, па су назебли и процурели носићи римо-католички и прехладила се грла римо-католичка...

Да ли то могуће Иринеју бЕчки, тј. УДБАчки, да још увек није измољен опроштај?

Нека би Господ Бог, неизмерно милостив, био на помоћи и вама, г-дине Буловићу.

Помоћ ће вам неизоставно бити потребна, јер су силни плодови Зла екуменистичког које засадисте, брижно неговасте и заливасте.

Напомена: Вест "Обележена 77. годишњица Новосадске рације" може се прочитати на екуменистичко-новотарском сајту Београдске патријаршије:

http://www.spc.rs/sr/obelezhena_77_godishnjica_novosadske_racije