У периоду боловања патријарха Павла, власт у Београдској патријаршији држао је митрополит Амфилохије, који је ту власт освојио црквеним пучем (о томе више прочитати  у тексту Жељка Которанина "У СПЦ извршен црквени пуч"). Али, чим је доведен патријарх Иринеј, ствари се мењају: главни саветник новог патријарха и господар ситуације постаје Иринеј Буловић. На заседању Сабора 2011, Буловић преузима кормило брода Београдске патријаршије, тако што је из игре истиснуо митрополита Амфилохија, одредивши му Јужну Америку да тамо прави нову епархију СПЦ, а за себе задржавши право да нову епархију прави у Бечу (да би био што ближи фамозном римокатоличком фонду "ПРО ОРИЈЕНТЕ").

Свађе између њега и митрополита биле су жестоке (наравно, не начелне, него око власти, као и увек), али утицај владике бачког порастао је енормно - он је у Патријаршију, као викарног епископа, убацио Андреја Ћилерџића, који је био његова десна рука у последњој деценији двадесетог века и нешто касније, када је водио спољне послове  Патријаршије и када нико није могао да путује у иностранство без његовог посредовања.

Иако формално сабрат манастира Ковиља, уредовао је у Патријаршији живећи у приватном стану и спавајући до десет изјутра, и нико није могао да оде у иностранство без његовог знања и одобрења. Пратио је и све „спољње послове“ Цркве, редовно извештавајући свог шефа у Новом Саду.

Ћилерџић, међутим, напушта своје послушање уходе епископа бачког, и, „разочаран“, скида мантију и одлази у родну Немачку (рођен у Оснабрику, 1961. године). Али, кад је затребало, и кад му је обећана владичанска митра, а по препоруци германских екуменистичких римокатоличких кругова, у којима је био радо виђен (отац српски свештеник, мајка Немица), - он је враћен да штеточини у Српској Цркви.

Када је Ћилерџић 2011. године изабран за епископа написали смо: „Његово име ће се тек чути“. И ево, прочуло се. По злу, наравно.

Ових дана нам се јавио велики број наших читалаца из Салцбурга, огорчених због екуменистичких скупова којима Ћилерџић, скупа са својом браћом и сестрама јеретицима, скрнави тамошњи храм СПЦ. Неравнодушни верници вапију: „Мрзост опустошења је ушла у нашу цркву!“ Међутим, то је и било за очекивање од самог његовог устоличења на трон епархије аустријско-швајцарске, с обзиром да се ради о немачко-ватиканском шпијуну, који стоји на линији ватиканског прозелитизма. Он је то, између осталог, показао и у новембру 2018. године посетивши кућу „Малтешких витезова“ – витешког и верског реда Римокатоличке „цркве“, из чега се јасно види одакле ветар дува.

Верницима из Салцбурга саветујемо да не иду на овакве јеретичке скупове и не седе у друштву непријатеља Божијих, како не би навукли проклество на себе и своје потомство. Но, пошто од  кукњаве нема вајде, најмање што могу учинити за своју веру, своју Цркву и свој храм јесте читање "МОЛИТВЕ за спас нашег народа од насртаја непријатеља Православља" Светог Владике Николаја.

Богогомудри српски Старац испричао је следећу духовну поуку: "Један дављеник је завапио  Светом Николи да га избави. Молитва му је у трену била услишена. Светитељ је стајао испред дављеника и рекао му: 'Ја сам дошао да те избавим, али замахни и ти мало рукама!'".

+ + +

 Свети Владика Николај

МОЛИТВА ЗА СПАС НАШЕГ НАРОДА ОД НАСРТАЈА НЕПРИЈАТЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

"Царе и Господе наш, Исусе Христе, Боже спасења нашег, милостиво услиши и сада смирену молитву нас недостојних слугу Твојих.

Сагрешисмо Ти – опрости нам, Господе.

Падосмо у кал безакоња – очисти нас, пречисти.

Прогњевисмо Те – смилуј се, преблаги.

Ево падамо на колена пред Тобом и молимо Те са сузама покајања: не спомињи грехе наше и избриши безакоња наша, чуј и услиши вапај грешне деце Твоје. Узми нас у заштиту, о Свемоћни; заштити цркву Твоју Православну, јер ево дрски јеретици, вековни одступници од истине Твоје, подмукло саставише план и грозно ударише на народ Твој и на светињу Православну. Још једном пролише крв деце Твоје; још једном отворише потоке суза верних Твојих; још једном обукоше цркву Твоју у црнину туге и жалости и исплетоше јој трнов венац од лажи и насиља и неправди својих.

Помози нам, Боже Спаситељу наш, ради славе имена Твојега. Ако ми нисмо достојни Твоје помоћи, сети се отаца наших који Ти кроз векове верно служише, и за име Твоје и за Крст Твој часни муке и гоњења и смрт претрпеше, па због њих, Господе, пружи помоћ своју и нама и помилуј нас.

Због праведних отаца наших и мученика за Веру праву, избави нас од напасти која нас је снашла. Посрами злоковарне непријатеље народа Твога, одби јеретике од стада Твога и уразуми и покај помагаче њихове у земљи нашој, земљи освештаној часним Крстом и мучиничком крвљу. Не допусти, да гонитељи наши ликуја над нама. Но духом уста Твојих одагнај их далеко. И ако се не раскају, суди им по вечној правди Твојој, Господе и Боже отаца наших. Цркви Твојој Светој даруј мир, уплаканој деци њеној поврати радост, а браћи нашој пострадалој у одбрани свете народне Цркве отвори двери рајске у царству Твоме бесмртном.

Да Те сви ми на земљи славимо и хвалимо скупа са небеском црквом Твојом, Тебе, Оца и Сина и Светога Духа, сада и на век века. Амин!"

+ + +

Молитва за јединство Хришћана у Салцбургу

У уторак, 22. јануара, у храму Покрова Пресвете Богородице у Салцбургу, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј присуствовао је традиционалној заједничкој молитви за јединство Хришћана, која се сваке године одржава крајем јануара (Ökumenische Gebetswoche für die Einheit der Christen).

Молитва је почела уласком у храм представника Православне Цркве, на челу са Владиком Андрејем, свештенством покровског храма и свештеником из Румунске Православне Цркве, протојерејем-ставрофором Думитруом Виезуиануом. Молитви су такође присуствовали представници Сиријске дохалкидонске цркве, Римокатоличке цркве, на челу са викарним Бискупом Његовом Ексцеленцијом Хансјергом Хофером (Hansjörg Hofer) и господином Матијасом Холом (Matthias Hohla), Евангелистичке цркве на челу са суперинтендентом за Тирол и Салцбург г. Оливиером Дантинеом (Superintendent für Tirol und Salzburg Hr. Olivier Dantine), Методистичке цркве на челу са г-ђом Габриелом Ребоген (Fr.Gabirele Rehbogen) и Старокатоличке цркве на челу са Генералним Викаром г. Мартином Еизенбрауном (Generalvikar Hr.Martin Eisenbraun).

Као домаћин, присутне је најпре поздравио Владика Андреј и том приликом представио све учеснике молитве. Он је посебно захвалио генералном конзулу Републике Србије у Салцбургу госпођи Светлани Станковић, нагласивши при том велики значај њеног присуства овом догађају.

Након читања молитвених стихова из Светог Писма, учесници су обавештени о страдању хришћана у Индонезији, због чега је на крају сакупљен прилог у циљу ублажавања њихових патњи.

У својој беседи, Епископ Андреј је истакао важност оваквих сусрета за унапређење међусобних односа. Он се такође се осврнуо на историјат досадашњег богословског дијалога и његовог значаја за међусобно разумевање и грађење односа према другима. На крају, присетивши се једног оваквог скупа у Италији, нагласио је да је потребно посветити велику пажњу свакодневном страдању и патњама које људи, нарочито деца, проживљавају, трагајући за Христом и Царством небеским.

По завршетку скупа, свештенство и верни народ покровског храма позвали су све присутне да се послуже традиционалним српским специјалитетима на трпези љубави у црквеној сали.

Извор вести: Екуменистичко-новотарски сајт епархије аустријско-швајцарске