Недавно се у јавности појавило писмо хрватских бискупа патријарху српском Иринеју, у коме су се бискупи жалили на серију патријархових изјава о неоусташкој политици вођа хрватских римокатолика. Рекао би човек: одлично! Врх СПЦ држи јасно и гласно позиције Православља. Међутим, одмах после тога, појави се вест како чувени ревизиониста, епископ Јован Ћулибрк, пориче улогу Степинца у НДХ (овде:).

И показује се да није тако како је неки оиптимиста мислио.  Онда се јави чувени екумениста бачки, Иринеј Буловић, и оштро запрети да ће врх СПЦ одговорити хрватским бискупима. (овде:).

Један од главних глумаца у филму о Степинцу, гркоисточни бискуп Јован Чулибрк, устао је храбро у обрану Степинчеву од обједа србокомунистичких

Главни проблем многих наших владика је то што „на три вере оком намигују, а ниједно право не верују“. Тај исти епископ бачки има свог ђака митрополита Порфирија, који сваку прилику користи да велича екуменистичку љубав са Хрватима, пишући чак и књигу о томе како се он и Загреб воле јавно (овде:).

Истовремено, велики „православци“, Иринеј и Порфирије, су сасвим недавно, пред Колиндом Грабар – Китаровић изјављивали да би желели да после смрти буду са онима којима је Степинац светац.  (овде:) 

Шта се може, између редова, сазнати из писма Хрватске бискупске конференције?     

Ево једног става хрватских бискупа:

„Непосредно по завршетку рада Мјешовите комисије за заједничко разматрање лика бл. Алојзија Степинца, сви српски чланови ове Комисије потписали су 16. српња 2017. приопћење за јавност, у којем полемизирају с београдским Вечерњим новостима, те с увредљивим конотацијама говоре о загребачком Каптолу, препознавајући у писању наведених српских новина »каптолску диригентску палицу«, јер су пренијеле хрватски пријевод завршнога Приопћења Мјешовите комисије, приписујући преводитељу намјерне неточности. Гласноговорник Српске Православне Цркве, бачки епископ Иринеј у Саопштењу од 18. српња 2017. наставио је полемику са споменутим новинама, називајући њихово писање »каптолским коментарима из Загреба« и исказујући свој став не баш благим рјечником: »Не бих да се овде и њима бавим иако су ми веома добро познати пошто сам их слушао и читао стотинама пута, а садржај неких знам готово наизуст. Све у свему, навијачко, сервилно – рекао бих: каптололатријско и антипатријаршијско – сочињење…«   

Делегација српских екумениста испод слике надбискупа геноцида Алојзија Степинца

А шта је у ствари? Владика бачки Иринеј Буловић је, по завршетку рада комисије о Степинцу, устврдио да су хрватски бискупи лоше превели завршни документ комисије. У званичном саопштењу Ватикана на италијанском стајало је да је Степинац био „di un importante Pastore cattolico“ ,што треба превести као „важан католички пастир“, а Хрвати су превели као „угледан“. Међутим, ствар је у томе што реч „импортанте“ као „угледан“ нису превели Хрвати, него сам Ватикан, који је у преводу на тзв. „хрватски“ рекао баш тако – да је Степинац био „угледан“. Али, Буловић не сме да нападне Ватикан јер је носилац папиног крижа и прстена (овде:), него напада „проусташке“ хрватске бискупе, а позива се на „добре плодове“ Ватиканума Два, који је, иначе, уништио оно мало „кршћанства“ што је код римокатолика остало. То јест, он хоће са папом, а неће са Хрватима, као да папство није изворно зло из кога је настало  данашње хрватство.

То је најновија стратегија „наших“ екуменаца: хвале папу Фрању, карикатуру од човека и заговорника содомизма, а нападају хрватске бискупе, о чему сами бискупи кажу:

„Ваша Светости! Питамо се, какав би могао бити циљ и смисао наведених тврдњи по којима код Католичке Цркве у Хрватској и њезиних пастира не постоји готово никакво добро, него само зло. У не тако давним временима слушали смо сличне оцјене и о Ватикану и о папи. Међутим, данас чујемо похвале папи Фрањи и Римокатоличкој Цркви, а покуде бискупима и Цркви у Хрватској. У интервјуу објављеном у Јутарњем листу (7. сијечња 2017.) понешто иронично кажете “да испадне како српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа неголи поједини хрватски католички бискупи”. Сматрамо необичним да поглавар једне православне мјесне Цркве јавно супротставља бискупе Католичке Цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им пријекоре и приписује злочине цијелој тој Цркви и цијелом хрватском народу. За злочине, како у хрватском тако и у српском те у другим народима, криви су појединци с именом и презименом па је на њима одговорност за оно што су починили. Не успијевамо разумјети намјере Саопштења са задњега засједања Светога Архијерејског сабора Српске Православне Цркве кад јавно разврстава хрватске бискупе и тумачи тко је од њих добронамјеран и тко од њих дјелује према Другом ватиканском сабору а тко не, те већину од њих означује као људе »неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике« без објашњења на темељу чега их сматра таквима. Бачки владика Иринеј у интервјуу Политици (20. липња 2018.) поновио је тврдњу о коректним односима с Римокатоличком Црквом у цјелини, али не и с бискупима Хрватске бискупске конференције, »уз часне и хвале вредне изузетке», те у знатној мјери и Босне и Херцеговине, који »као да и не читају изјаве и декларације које објављује њихов сопствени врховни поглавар заједно са православним патријарсима, а ни друге изјаве и текстове папе Фрање». Жељели бисмо знати који су разлози забринутости Ваше Светости и бачкога владике Иринеја за однос хрватских бискупа према папи Фрањи? Наша повезаност с римским бискупом утемељена је у вјери Католичке Цркве да је папа насљедник св. Петра, глава Бискупскога колегија, Пастир свеопће Цркве који предсједа заједништву у љубави, па му у том духу трајно исказујемо пуно повјерење и дубоко поштовање те у вјерничком послуху прихваћамо његову учитељску ријеч. С обзиром на однос између Српске православне Цркве и Католичке Цркве у Хрватској сматрамо да га треба красити еванђеоско начело: »Погријеши ли твој брат, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, стекао си брата« (Мт 18,15-16). У просудбама о другима полазиште треба бити аргумент истине који ваља образложити »благо и с поштовањем, добре савјести« (1 Пт 3,16), а евентуалну увреду опростити и »до седамдесет пута седам« (Мт 18,22).“      

Каква стратегија! Два екуменца у СПЦ, Иринеј патријарх и Иринеј бачки, покушавају да посвађају папу Фрању и његове хрватске бискупе! Која је то умишљеност, која је то прелест! Па ваљда папа више воли своје Хрвате од српских екумениста, којима је допустио да са Хрватима праве комисију о Степинцу, и на крају се испоставило да та комисија није урадила ама баш ништа, а ватикански архивисти "нашим" екуменистима нису дозволили ни да привире у ватиканске архиве.      

Међутим, прави прекор екуменцима је овај – ево шта кажу хрватски бискупи:

„Осим тога, убрзо након потписивања посљедњега Уговора између Свете Столице и Републике Хрватске о господарским питањима, Хрватска је Влада склопила сличан Уговор са Српском Православном Црквом по којем јој из државнога прорачуна додјељује одређена финанцијска средства те је она отворила и властиту Гимназију у Загребу. Није мален број некретнина, одузетих тијеком комунистичке владавине у Југославији, које је Република Хрватска вратила Српској Православној Цркви.“

Шта то значи? То значи да епископи СПЦ у Хрватској примају дебелу лову од  Хрватске, која је на нивоу министарских плата. И зато они не могу и не смеју напустити екуменизам – јер би остали без пара. То је доказано и најновијом молитвеном осмином за јединство кршћана 2019 – кад су се сви српски епископи сабрали да се моле са папистичким бискупима.                      

Зато треба бити опрезан кад су изјаве хрватских бискупа у питању – све треба проверавати критеријумом истине. И немојмо веровати да је папа Фрањо наш добротвор, а бискупи хрватски су „проусташки“.