Током три деценије пребивања у Цркви, сматрао сам да су сва моја уверења, по свим кључним питањима вере и морала, исправна и непоколебива. Али, пошто често бива по оној народној да "ђаво и не оре и не копа, већ све о злу мисли и ради", тако дође и време за извесна преиспитивања.

У „Брачним правилима Српске Православне Цркве“, IV, Б) 2)  под ђ), као разлог за раскид брака наведено је: „Телесна и душевна болест“.

У објашњењу овог правила (§ 102) стоји:

Пример:

Један члан моје породице је оболео од вируса Хепатитис Ц (неизлечива опака заразна болест). Тачније, заражен је овим вирусом у једној лекарској ординацији на Западу. Инструменти нису били стерилисани после претходне употребе (ма како то невероватно звучало!). Иначе, та чињеница је доказана од стране релевантних стручних тела дотичне државе.

Хепатитис Ц је контактом преносива инфекција јетре изазвана вирусом хепатитиса Ц (ХЦВ). Хепатитис Ц је првенствени узрок цирозе и рака јетре код људи који су заражени овим вирусом.

У случају члана моје породице, вирус је изазвао тешку цирозу јетре. Хепатитис Ц је откривен тек кад је јетра било скоро сасвим уништена.

Брачном другу заражене особе су од почетка били предочени сви детаљи, укључујући и опасности којима је изложен.

Као што смо већ видели у цитату из брачних правила СПЦ, „...брак се може развести због неизлечиве опаке заразне болести једнога брачног лица, ако та болест потпуно онемогућује сваку телесну заједницу са зараженим и ако доводи у животну опасност његова брачног друга.“

Ако се икоја болест може, без икаквих примедби, подвести под горњу дефиницију Сабора СПЦ, онда је то, несумњиво, Хепатитис Ц. Притом, скрећем пажњу! - заражена особа је била потпуно невина за заразу коју је носила.  

Заражена особа, услед тешке цирозе, је била неспособна за самосталан живот. То, у ствари, и није био живот. То је била ужасна вишегодишња агонија. Смрт пре смрти. Пакао за живота.

Брачни друг заражене особе није знао за брачна правила СПЦ. Није знао да, по тим „правилима“, има право на раскид брачне заједнице, јер је та болест потпуно онемогућила сваку телесну заједницу са зараженим и доводила га у животну опасност (Он не би, као што ћемо видети, ни поступио по њима чак ни да их је знао. Али колико има оних који хоће кад чују да на то имају право по одобрењу СПЦ?).

Здрав брачни друг није знао ни за једно словце из Светог Писма које му било шта налаже или забрањује у погледу брачних обавеза и дужности.

Он се руководио својом савешћу - гласом Божијим у човеку.

Он се руководио љубављу.

И нехотимично, руководећи се искључиво дакле својом савешћу и љубављу, испунио је речи Господа Исуса Христа:

„Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“

(Јеванђеље по Јовану, 15. глава, стих 13).

А ко је, првенствено, пријатељ једном брачном лицу до његов брачни друг?

Здрав и заражен брачник су живеле нераздвојно 7 година од тренутка откривања заразе. У том се периоду здрава особа, услед самопожртвованости, разболела и потом упокојила. Разорна туга је убрзала напредовање болести зараженог брачног друга. После пар година, у ужасима и мукама, тешко схватљивим и прихватљивим људском уму, упокојио се и заражени брачник...

Са светима упокој, Христе, душу слуге Твога (...) и слушкиње Твоје (...), где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Сетимо се на овом месту да је Господ Исус Христос своју земаљску мисију започео на свадби, у Кани Галилејској (види: Јеванђеље по Јовану, глава 2.).

Брак или раскид брака, по правилима или без правила (осим прељубе)?!

Ко љуби, зна одговор.

„Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.”

(Јеванђеље по Јовану, 15. глава, стихови 12 и 13)

Ко слуша Реч Божију и држи Предање, зна одговор.

„Али ти стој у томе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио“.

(Друга посланица Тимотеју, 3. глава, стих 14.)

Мирослав