header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Квин Вонг: Ко се бави тим грозним послом – уређивањем садржаја на Фејсбуку?
Квин Вонг: Ко се бави тим грозним послом – уређивањем садржаја на Фејсбуку? Штампај Е-пошта
петак, 15 март 2019

 Уредници садржаја штите 2,3 милијарди корисника Фејсбука. Ко штити њих?

Неки радници видели су видео снимак на коме је човек избоден до смрти. Други су видели извођења содомије. Искачу и самоубиства и одрубљивања глава.

         Разлог за прегледање овог језивог садржаја јесте да се одреди да ли треба да буде уклоњен са Фејсбука пре него што га види још чланова највеће светске друштвене мреже.

Модератори садржаја штите 2,3 милијарде корисника Фејсбука од изложености најмрачнијим људским нагонима. Прегледајући објаве које су обележили други чланови или алатке вештачке интелигенцији гиганта из Силицијумске долине, они брзо одлучују шта остаје и шта се уклања. Али прегледање објава није без последица. Беспрекидна изложеност насиљу, мржњи и поганим делима може да разори ментално здравље. Некадашњи модератори садржаја већ су поднели тужбу против Фејсбука у којој наводе како је изложеност насилним сликама која се изнова и изнова понавља изазвала психолошке трауме. Не зове се без разлога уређивање садржаја „најгорим послом у области технологије“.

То је такође важан посао, и један од оних који не обављају Фејсбукови упосленици. Уместо тога, компанија га препушта својим подизвођачима, од којих неки прибегавају употреби дрога и сексу на радном месту како би се дистанцирали од одвратних слика које виде сваког дана, према скорашњој причи коју је објавио Верџ (The Verge).  Верџ извештава да неки од радника зарађују свега 28.800 америчких долара годишње. Та сума је тик изнад федералне границе сиромаштва за четворочлану породицу.

Ангажовање подизвођача у технолошкој индустрији досегло је тачку кључања, и довело да се разбуктају напетости у свету Силицијумске долине између пуниша и гоља. Подизвођачи и привремено ангажовани немају плаћено здравствено осигурање и пензионе погодности које имају запослени са пуним радним временом, што није прошло незапажено. Прошле године, подизвођачи у Гуглу протестовали су захтевајући више плате и погодности.

У изјави, Фејсбук је бранио ангажовање подизвођача, наводећи како то друштвеној мрежи даје флексибилност у вези са тиме где да усредсреди своје напоре.

„Радимо са глобалном мрежом партнера тако да можемо брзо да прилагодимо фокус наше радне снаге онако како је потребно“, навела је у изјави портпаролка Фејсбука. „На пример, то нам даје могућност да будемо сигурни како располажемо одговарајућом језичком експертизом – и можемо да брзо упошљавамо у различитим временским зонама – онако како се јављају нове потребе или када то оправдава развој догађаја широм света“.

Овде је преглед пет компанија које раде са Фејсбуком на надгледању садржаја.

Когнизант (Cognizant)

Мултинационални пружалац услуга технолошким, финансијским, здравственим, малопродајним и другим компанијама, Когнизант нуди услуге које обухватају развој апликација, консалтинг, информационе технологије и дигиталне стратегије.

Cognizant у Индији (Фото: Livemint)

Са седиштем у Тинеку (Teaneck), Њу Џерзи, Когнизант има отприлике 281.600 запослених широм света, према њиховом годишњем извештају. Готово седамдесет процената њихове радне снаге је у Индији.

Улога компаније у обезбеђивању подршке за модерирање садржаја на Фејсбуку била је тема недавне приче у Верџу (The Verge), који је известио да око хиљаду запослених у Когнизанту, у њиховим канцеларијама у Фениксу, оцењује објаве у погледу потенцијалног кршења Фејсбукових правила против говора мржње, насиља и тероризма.

Радницима су на располагању две петнаестоминутне паузе, тридесетоминутни ручак и девет минута „времена за велнес“ дневно. Они такође имају приступ саветнику и служби телефонске помоћи, према наводима извештаја.

Ипак, неки радници су изјавили како стална изложеност изопаченостима узима свој данак. Бивши модератор садржаја је рекао како је почео да верује у теорије завере, попут оне да је Једанаести септембар био превара, након што је прегледао видео снимке који заступају идеју да је терористички напад био лажиран. Један бивши запослени је изјавио како је донео пиштољ на посао зато што је страховао како ће отпуштени радници да се врате у канцеларију да би повредили оне који и даље тамо раде.

Когнизант је навео како испитује „специфичне проблеме на радном месту који су истакнути у недавном извештају“ и да је „раније предузимао акције када је то било нужно“ и да је „предузео кораке којима ће наставити да се бави овим проблемима и било којим другим које истакну наши запослени“.

Компанија је навела ресурсе које нуди запосленима укључујући часове велнеса, саветнике и двадесетчетворочасовну телефонску помоћ.

„Како бисмо осигурали безбедно радно окружење, ми континуирано преиспитујемо карактеристике радног окружења које нудимо, у партнерству са нашим клијентима, и наставићемо са нужним побољшањима“, стоји у Когнизантовој изјави.

 ПРО Анлимитед (PRO Unlimited)

Смештен у Бока Рејтону на Флориди (Boca Raton), ПРО Анлимитед обезбеђује услуге и софтвер који користе клијенти у више од деведесет земаља.

Прошле године, Селена Скола (Selena Scola), бивша запослена у компанији која је радила као модератор садржаја на Фејсбуку, поднела је тужбу у којој стоји да је доживела психичку трауму и пост-трауматски стресни поремећај услед прегледавања хиљада узнемирујућих фотографија насиља. Сколин ПТСП може да се појави када чује гласне звуке или када додирне компјутерски миш, према наводима у тужби.

У петак, тужба је допуњена како би укључила случајеве још двоје некадашњих модератора садржаја који су радили за Фејсбук преко фирми за запошљавање.

„Њени симптоми се манифестују када се присећа или описује слике којима је била изложена као модератор садржаја“, стоји у тужби у вези са Сколом.

Поднета пред Вишим судом у дистрикту Сан Матео (San Mateo) на северу Калифорније, тужба криви Фејсбук да је прекршио калифорнијске законе тако што је створио опасно радно окружење. Од модератора садржаја на Фејсбуку се тражи да прегледају више од 10 милиона објава недељно које можда крше правила друштвене мреже, стоји у овој тужби, која тражи да Суд поступи по колективној тужби[1].

У време када је поднета првобитна тужба, Фејсбук је потврдио да овакав рад може да буде стресан и додао је да захтевају од компанија са којима раде на модерирању садржаја да обезбеде подршку као што је саветовање и простор за опуштање.

Фејсбук је у поднеску суду негирао Сколине оптужбе и позвао је суд да одбаци случај.

Портпаролка Фејсбука је рекла како гигант у области друштвених мрежа више не користи услуге ПРО Анлимитеда за уређивање садржаја. ПРО Анлимитед није одговорио на молбу за коментар.

Аксентур (Accenture)

Једна од најпрестижнијих консултантских фирми на свету, Аксентур, има седиште у Даблину и више од 459.000 људи који пружају услуге клијентима из четрдесет различитих индустрија у више од 120 земаља, према наводима са њиховог веб сајта.

Accenture у Даблину

Прегледач садржаја у Аксентуровом објекту у Остину у Тексасу, жалио се у фебруару на окружење које подсећа на „Великог брата“, наводећи како  им није дозвољено да користе своје телефоне за својим радним столовима као ни да узимају „велнес“ паузе током првог и последњег сата у смени, према допису до кога је дошао Бизнис Инсајдер (Business Insider).

„Упркос томе што смо поносни на наш посао, модератори садржаја имају другоразредни статус у хијерархији радног места, како у структури Фејсбука тако и у структури Аксентура“, стоји у допису.

Аксентур није одговорио на молбу за коментар. У исто време, Фејсбук је изјавио како је реч о „неспоразуму“ и да се модератори садржаја охрабрују да узму паузу за велнес било када током радног дана.

Међу клијентима компаније Аксентур су и други технолошки гиганти као што су Гугл, Мајкрософт и Амазон. Више од три четвртине компанија са листе Фортчјун Глобал 500 (Fortune Global 500) ради са Аксентуром.

Арвато (Arvato)

Један од највећих Фејсбукових центара за уређивање садржаја је у Немачкој, држави која је почела са спровођењем строгих закона о говору мржње прошле године према којима друштвене мреже могу да се оглобе са 50 милиона евра уколико недовољно брзо не уклањају говор мржње и други увредљиви садржај.

Арвато, компанија која је у власништву немачке медијске компаније Бертелсман (Bertelsmann), води центар за уређивање садржаја у Берлину. Компанија је била суочена са притужбама око радних услова и лоших последица овог посла по ментално здравље радника.

У изјави Арвата из 2017. године, наведено је како они озбиљно схватају добробит својих запослених и да обезбеђују здравствену негу и приступ докторима, психолозима и социјалним радницима компаније.

Компанија, чије је седиште у Гитерслоху (Gütersloh) у Немачкој има више од 70.000 запослених у више од четрдесет држава. Она пружа услуге модерације садржаја Фејсбуку од 2015. године.

Арвато, који је прошле недеље променио име у Мајорел, наводи да нуди плату за модерирање садржаја која је 20 процената изнад минималне зараде као и подршку попут часова велнеса и саветника. Радници такође могу да оду на „паузу за растезање“ у било ком тренутку током дана.

„Ми смо поносни што смо партнер Фејсбука и што радимо заједно са њима како бисмо понудили конкурентни пакет надокнада који укључује опсежни пакет предности [за раднике, М.М]“, навео је у изјави гласноговорник компаније. „Ми ћемо наставити да заједно радимо како бисмо побољшали нашу понуду и подршку нашим запосленима“.

Генпакт (Genpact)

Њујоршка фирма за пружање услуга Генпакт (Genpact) склопила је прошле године уговор са Фејсбуком за модерацију садржаја, према Економик тајмсу (The Economic Times)

Генпакт у Индији

Забринутост у вези са менталним здрављем модератора садржаја Фејсбука није била довољна да заплаши оне које траже посао у Индији, који су се сјатили око пословне понуде за коју се плаћа између 225.000 и 400.000 рупија годишње (између 3.150 и 5.600 америчких долара). Генпакт је тражио модераторе садржаја који добро говоре тамилски, панџабски и друге језике који се говоре у Индији.

Неки запослени и Генпаксу су се жалили због ниских зарада и стресног радног окружења, према овонедељном Ројтерсовом извештају. Један бивши радник Генпакта изјавио је за ову новинску агенцију да је барем три пута „видео раднице које доживљавају слом и падају на под, поново проживљујућу трауму због гледања самоубиства уживо“.

Фејсбук је одбацио наводе о ниским зарадама али је истакао настојања која предузима како би се побољшали радни услови за модераторе садржаја.

У и-мејлу, гласноговорник Генпакта је потврдио да су партнери Фејсбука, али је рекао како они не коментаришу сарадњу са клијентима.

„Као компанија ми нудимо наше велико искуство на пољу процене садржаја и баратања садржајем нашим партнерима тако што обезбеђујемо водећу подршку у овој индустрији за наше тимове прегледача садржаја као и најбоље радно окружење у овој сфери“, навео је Генпактов гласноговорник у изјави, „врло смо озбиљни у вези са овим послом и услугама које обезбеђујемо нашим клијентима“.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

(CNET, 1. 3. 2019)

 Извор: "Стење ствари"

Последњи пут ажурирано ( петак, 15 март 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.