Поштовани Уредници, хвала вам на ревности и труду око чистоте наше вере Православне.

Обраћам се поводом коментара брата Сарајлије о „Личном ставу“ владике Иринеја бачког (овде:). Желео бих да додам - да већ дуго времена овај наш владика представља „цркву у цркви“, што се још једаред јасно показало. Наша Црква од нас иште једно, а он нам нуди друго.

Такође бих желео да допуним брата Сарајлију, који је приметио да владика Иринеј отворено заговара одбацивање препоруке Светог архијерејског синода и Патријарха који је његов Председник. У међувремену, он купује време и штудира:

1 - Да „О прекиду општења са Цариградом у синодском тексту уопште нема помена.“

2 - Да је овде „посреди однос према појединцима у епископату, клиру и народу, а не према Црквама као таквим.“

3 - Да „одлука о прекиду општења излази из оквира надлежности Синода.“

4 - Да „синодска препорука значи да ће они који је буду примењивали ићи путем освештане канонске акривије, док ће они који је засад не примењују бити на путу легитимне канонске икономије.“

5 - Да је ово некакав „икономијски период наде и ишчекивања“!

Није, него...

1 – Да је Синод хтео да не прекидамо однос са Цариградом, сигурно не би издао такво саопштење.

2 – Ко је то одлучио и ко га је тако оценио? Разлика је огромна и није могуће да се овде ради само о неким појединцима, а не и о црквама у њиховој јурисдикцији.

3 – Епископ Иринеј и сам признаје да: „наш Свети Синод указује, одговорно и благовремено, на ову канонску норму и позива на њену примену... и каже да препоручује  својим јерарсима и клирицима да се клоне општења са онима који су у очигледном канонском проблему...“ - Шта је сад ту за владику Иринеја проблем? Проблем је то, што он не прихвата овај позив и одбацује препоруку; он зна боље и зато не жели да се клони општења.

4 – „Освештано“ и „легитимно“. Владика Иринеј ову освештану канонску (законску) норму ставља под појам „акривије“, а сам себи и своме непослушању даје „легитимитет“ измишљајући у специфичном случају „канонску икономију“.

5 – Ко је ово сада прогласио за неки „период“ и колико он траје? Зар Патријарх Вартоломеј није давно пре тога јасно и гласно најавио своју одлуку, и зар остале Цркве нису на време на ту најаву реаговале више месеци пре самог чина? Реч да је ово сада опет неки „период“, први је и једини употребио епископ Иринеј, који стално нешто балансира између административних зачкољица и његових личних духовних процена. Зар је он најдуховнији, најмудрији, нај-љубве-обилнији... од свих других епископа и цркава?!?

Нек нам је Бог на помоћ.

брат Александар, Нови Сад