|
 Жалиш се, како су људи постали зли. Нигде да сретнеш добра човека. Па се чудиш, зашто Бог трпи овакав свет и већ не учини му крај.
Изненадићеш се кад чујеш, да сам исту такву жалбу чуо од једног твог суседа из истога града. И он каже, како је нестало добрих људи, и како се он осећа сасвим осамљен на путу правде и истине. Значи, да он тебе није познао и да ти за њега не знаш. А да сте се вас два добра човека упознали, ви би обојица променили мишљење и ваша жалост окренула би се на радост. Рекао је Христос ученицима Својим: и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Ја ћу ти саопштити име оног другог доброг човека у вашем граду, па га ти потражи. И кад станете на молитву вас два, молите се Господу да вам открије и друге добре људе у вашем месту. Ја верујем, да ће вам се открити велики број људи, вама за сад непознатих. Људи су као неки покретни мајдани, а у мајдане се обично мора дубоко ронити, да би се нашло оно што је у њима најдрагоценије. Такав је састав ове васионе, да уколико је једна ствар драгоценија утолико је и скривенија. Да се праведни Лот у Содому пожалио као ви што се жалите, човек би му веровао. Али је тешко веровати, да у једном хришћанском граду, где се наука Христова проповеда и литургије врше, нема више од једног доброг човека. Суседи те, кажеш, не воле. Свако твоје добро дело исмевају тумачећи га наопако. Сипају на те поруге где год ти ниси присутан. И ти се ожалошћен питаш: зашто све то? И докле? Зато што не познају истину, не траже је, не желе је; него су робови лажи, лажних мисли, лажних осећања, злих навика. Господ је рекао: познаћете истину, и истина ће вас ослободити. То важи за суседе твоје. Кад би они познали истину, они би се радовали твоме добру као своме. Кад они не би робовали ономе коме је Спаситељ дао име отац лажи, они би имали у себи божанску слободу, да гледају правилно, да суде право, и да се радују сваком добром човеку. Но то важи и за тебе, то јест она света реч Христова о познању истине као услову слободе. Ако и ти познаш истину још дубље него што је сад познајеш, ти се нећеш тужити на оне који те мрзе, грде, исмевају, па чак и злостављају. Неки древни мудрац имао је међу ученицима и једног богатог али гордог младића, који је због једне погрдне речи био готов тући се до крви. Да би га излечио од гордости и наглости, мудрац наложи на њ овакву епитимију: да иде по свету три године и да плаћа сваком оном ко би био вољан да га речима наружи. Младић се покори оваквом суду свога учитеља и пође по свету. Ходио је тако и плаћао свакоме ко би се сагласио да га изгрди. Кад се наврше три године, он се врати своме учитељу. Но на капији предусретне га капиџија, љутит на неког другог, па се окоми на овог младића и страшно га изружи. А младић место да се огорчи слатко се засмеја. Зачуђен тиме капиџија га упита: зашто се смејеш? Одговори му прекаљени младић: три године ја плаћам сваком оном ко би ме ма и мало изгрдио; а ево ти ме бесплатно изгрди јаче од свих осталих! – и кад мудрац виде свог поправљеног ученика, и сазнаде све, обрадова се веома и похвали га пред свима. А ти прочитај из Беседе на гори 11. стих, па радуј се и весели се, јер је велика плата твоја на небесима. Од Господа ти мир и благослов. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 85. писмо. |
