Почетком маја је Окружни суд у Љубљани донио пресуду о мобингу односно злостављању свештеника Жељка Лубарде и његове породице од стране митрополита Порфирија. Шта би то могло да значи осим велику срамоту за одговорне у митрополији који заташкавају девијантне појаве у митрополији, крађу црквено-народног новца, злостављање свештеника Лубарде и његове четворо малољетне дјечице.

Већ раније донесена пресуда Суда о условној затворској казни због крађе смијешних 37 000 е иако се говори о више стотина хиљада еура украденог новца није наишла на било какву реакцију осим заташкавања ни митрополије а камоли Патријаршије, иако су итекако упознати са случајем,,конзеквенце је сносио само свештеник Лубарда и његова породица.

И сам Окружни суд је срамотну пресуду  вратио на поновну процедуру тако да је за очекивати да пресуда не буде више условна него и затворска казна за оног кога  директно штити митрополит.

Обесправљени и деградирани, а по судској пресуди и злостављени Жељко Лубарда спрема правну битку због злостављања против митрополита Порфирија.

Обзиром на све не очекује се реакција из Загреба или Београда, најлакше је нојевски забити главу у пијесак и правити се "Тоша". О оставци или смјени одговорних за ову лакрдију и срамоту нема ни духа ни слуха.

О угледу наше СПЦ и стања у митрополији се брину као о лањскем снијегу. До кад?

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место