Неко од црквених старешина у вашем месту уплашио те речима: проклет ће бити сваки онај ко промени веру, у којој је рођен. Бојећи се проклетства ти питаш: да ли је то заиста тако?Ако би то тако било, онда би били проклети сви наши незнабожачки претци, који оставише своју веру у идоле и крстише се вером Христовом. Били би проклети – са страхом ово изговарам – и свети апостоли, који и сами оставише жидовство и наговорише многе друге да га оставе.

Размотримо сада ствар и с једне друге стране. Можда би онај ко је тебе толико застрашио проклетством бранио себе овако: Ја нисам мислио на незнабошце него на рођене хришћане, то јест на оне који су крштени у једној хришћанској цркви, па оставе ту цркву и пређу у другу. Шта на то можемо одговорити ти и ја? Помолимо се Господу Богу па онда упитајмо тога господина ово: али ако је неко рођен у лутеранизму, па напусти лутеранизам и пређе у унијате, да ли је он проклет? Није, по хиљаду пута није, рећи ће тај господин. Извесно, тако ће рећи.

Зато ти, када чујеш те речи од њега, окрени се према Истоку и реци: ваистину није проклет ни онај ко је рођен као унијат па се врати старој вери својих предака, вери православној, вери светог Кирила и Методија, и светога Владимира Кијевског, и светог Вацлава Чешког, и светога Прокопија Карпатског, и светога Бориса Бугарског, и светога Саве Српског, и светога Петра црногорског. Нимало није проклет, него је благословен онако као што су благословени и ови свети мужеви. А ови су благословени у оба света, међу ангелима на небесима и међу народима Божијим на земљи, сада и навек. Амин.

Мир ти и радост од Господа.

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 139. писмо.