Вучић претио владикама поверљивим папирима

Похвале патријарха Иринеја упућене прексиноћ председнику Србије Александру Вучићу и његовој „јуначној борби за Србију, Косово и Метохију и све што је везано за српско име“ нису став Светог архијерејског сабора, како је то изјавио поглавар СПЦ, речено је Данасу у саборским круговима.

„Црквена скупштина“ се није изјашњавала о Вучићевој политици, а добар део Сабора је био против Вучићевог пријема, тврде извори нашег листа. Према незваничним најавама, на патријархове последње изјаве о Вучићу, Сабор којим патријарх председава, требало би да одговори саопштењем о КиМ.

У високим црквеним круговима спекулише се да је Вучићев долазак у Патријаршију прексиноћ више личио на покушај „дисциплиновања“ епископа који су критични према његовој политици, него разговору највиших представника Цркве и државе о горућим државним и националним проблемима. Иако је колико у недељу у Скопљу тврдио да су „владике одушевљене његовим доласком“, председник Србије је наводно на пријем дошао са „папирима“ државних служби, међу којима, спекулише се, има и извештаја обавештајних агенција, којим је „махао“ епископима.

Црквени извори тврде да је на критике и питања митрополита Амфилохија (Радовића), епископа рашко-призренског Теодосија (Шибалић), славонског Јована (Ћулибрка), диселдорфског и немачког Григорија (Дурића), као и владике будимљанско-никшићког Јоаникија (Мићевића), Вучић одговарао са бесом и увредама. Са митрополитом Амфилохијем посебно се спорио око пресуде за „државни удар“ у Подгорици, положаја СПЦ у Црној Гори и митрополитовог односа према председнику ове бивше југословенске републике Милу Ђукановићу. Владику Теодосија наводно је оптужио да саботира његову политику на КиМ.

У црквеним изворима незванично се тврди да осим расправе са „непослушним“ владикама, у чему су се Вучићу придружили и поједини архијереји блиски епископу бачком Иринеју (Буловићу), коју су му дали „бланко карту“ за решавање косовског проблема, председник Србије није ништа конкретно рекао о својој стратегији борбе за КиМ, евентуалном укључењу СПЦ у преговоре, црквеној и државној имовини у јужној српској покрајини. Исти извори спекулишу да се Вучић изјаснио против Резолуције 1244 СБ УН као превазиђеног документа. Иако су поједине владике покушале да отворе тему односа Цркве и државе, као и положаја њихових епархија, Вучић ни о томе није желео да разговара, као што на пријему није било ни помена о предстојећем црквено-државном обележавању осам векова аутекефалности СПЦ.

У високим црквеним круговима тврди се да је од почетка мајског заседања у манастиру Жича Сабор био под патријарховим притиском да се Вучић прими, чему се противила већина владика, али да је поглавар СПЦ одбио да се о томе гласа. Сабор је успео да посебном одлуком председников долазак сведе на пријем. То што су готово сви архијереји дошли на разговор са Вучићем, у врху СПЦ објашњавају чињеницом да део епископа подржава његов режим, да су многи попустили под притиском и лобирањем власти и дела Цркве наклоњеног лидеру СНС или због страха, као и да је било оних који су желели да поставе важна питања о КиМ и односима Цркве и државе.

Данасови извори у врху СПЦ сматрају да је притисак Вучићеве власти на Цркву незабележен у последњих неколико деценија. Као пример наводе да се пре две године актуелни председников генерални секретар Никола Селаковић није либио да током Сабора у цик зоре иде по Патријаршији како би лобирао за избор појединих епископа, као и да је један од најутицајнијих чланова Синода прошле године изабран у „црквену владу“ после телефонског позива из Вучићевог кабинета.

То су све разлози због којих многи мисле да тек предстоји буран део саборског заседања на коме ће се одлучивати о новим кадровским решењима – ако буде „прошло“, пре свега у у Паризу и Шабачкој епархији, што би наводно требало да донесе нове саборске гласове све утицајнијој групи око владике Иринеја бачког. Познаваоци домаћих црквених прилика сматрају да заправо још од избора покојног патријарха Павла 1990. за поглавара СПЦ траје тихи „рат“ за белу пану између владике бачког Иринеја и митрополита Амфилохија.

Према Данасовим незваничним сазнањима, охрабрени Вучићевом посетом, митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић) и епископи бачки Иринеј и крушевачки Давић (Перовић) јуче су кренули у расправу са владиком западно-америчким Максимом (Васиљевићем) око „украјинског случаја“. Саборски извори тврде да се владика Максим за сада успешно брани.

Тајни састанак

После пријема Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика у Патријаршији и њихових заједничких изјава са патријархом Иринејем, прексиноћ је одржан и састанак у „ужем кругу“, незванично сазнаје Данас. На њему су били: поглавар СПЦ, председник Србије, митрополит Порфирије и владика Иринеј бачки. Не зна се шта је била тема њиховог разговора, на коме није било места за Додика.

Влада Србије за СПЦ издвојила још 30 милиона динара

– Ни непуна два месеца од донације СПЦ у износу од 10 милиона евра за изградњу Храма Светог Саве у Београду, Влада Србије одлучила је да донира још 30 милиона динара или око 254.000 евра за изградњу једног манастира, Српског центра и музеја у оквиру СПЦ у Шведској и Мађарској, објавио је јуче портал Инсајдер. На седници Владе која је одржана 9. маја донета је одлука да се из средстава буџетских резерви издвоји новац ради помоћи СПЦ; а како је објављено у Службеном гласнику, на име дотације Епархији британско – скандинавској СПЦ, а ради помоћи за изградњу Манастира Покрова Пресвете Богородице и Српског центра у Вокстропу, у Шведској, Влада је одобрила помоћ 12 милиона динара. Такође, одлучено је и да буде уплаћено 18 милиона динара на име дотације Српској православној епархији будимској, а ради помоћи за завршетак радова на Музеју Епархије будимске у Сентандреји, у Мађарској. Поред тога што је што је ослобођена пореза за своју основну делатност и имовину СПЦ је „фаворизована као убедљиво највећи појединачки корисник буџетских средстава из линије 481 намењен невладиним организацијама“, наводи Инсајдер.

Извор: „Данас“