Ти би хтео, да Бог помилује све грешнике на Страшном Суду Своме. Ти опет кушаш Христа као што Га је кушао онај противник Божији на Гори Искушења? „Ако си Син Божији многомилостиви, помилуј Јуду и Каина и све тешке грешнике, па ћу ти се поклонити!“ Тако се може изрећи твоје кушање Христа.

На то би ти сам Господ могао одговорити: нисам ли се ја довољно показао милостив, кад сам се из вечне славе Своје спустио у мрак људски и предао целога Себе на жртву за људе? Како да помилујем оне, који никад од Мене нису тражили помиловање? Који су до последњег издисаја презирали понуђену милост моју? Који су крв Мојих верних следбеника пролевали као воду? И који су до краја остали слуге сатанине?

И одкуд сад то, да се смртни људи пореде у милости са премилостивим Богом, и чак да се праве милостивији од Бога? Испитај дубоко самога себе и види, како је ограничена и ништавна милост људска. Испитај, да ли би ти лако опростио пријатељу, који би се три пут заклео да те не познаје? И да ли би опростио човеку, који би мачем гонио твоје рођаке до истребљења? И да ли би опростио ономе, ко би се ругао свему што је теби најсветије? А Господ Исус опростио је Петру, који Га се три пут одрекао. И опростио је Савлу, који је гонио следбенике Његове, сроднике Његове. И опростио је Августину, који се ругао светињи хришћанској. Опростио је он свима оним, који су се срцем покајали и обрнули противљење своје у ревност за Бога и светињу Божију. Опростиће Он чак и на Суду Страшном свима покајницима, који су се бар на самртном часу покајали за недела своја, признали Христа као Сина Божијег и завапили Њему за спасење. Опростиће и онима, који су у Његово име показали бар толико милости у веку овоме те чашом студене воде напојили једнога од малих следбеника Његових.

Али све то није доста кушачима Бога! Онима није то доста, који нису искусили ни шта значи опростити нити шта значи покајати се. Они не знају, како милост Божија премаша ум наш. Нити они знају, како су дубоке ране Христове за род људски. Они би хтели, да Бог помеша царство вечне светлости са тамом, те да буде мешавина добра и зла на небу као што је и на земљи. Хтели би, да Каин и Јуда, и све братоубице, и сви безбожници, крволоци, распусници, лупежи, ругачи светиње, исмевачи Бога – сви, сви непокајани злотвори, стану с десне стране Христа на последњем Суду, заједно са свецима, мученицима и праведницима, а да на левој страни Његовој не остане нико! Да ли је то правда? Да ли је правда дати једнаку плату и онима, који ни у вече нису ушли у њиву Домаћинову на посао као и онима, који су цео дан радили? Да ли је то милост – мешати светлост са тамом, истину са лажи, пшеницу са кукољем?

Но, о човече, ко си ти, да учиш правди Онога, који је основао правду? И да опомињеш на милост онога, који се из милости према људима дао на крст распети за људе? Поклони се светињи правде Његове и несагледној дубини милости Његове, па завапи: Свемилостиви, помилуј и спаси мене грешнога!

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 148. писмо.