То што си гађао јајетом новотараца Јована Шумадијског (овде:), ја бих ти од срца честитао, да касније ниси погазио свој храбри чин. Отишао си да тражиш опроштај од духовног порода Јудиног?! Због тога би требао да се покајеш и исповедиш! Јер не само да ниси одстојао своју борбу, већ си узео и благослов од расколника, човека који се литургијским новотаријама годинама противи одлукама Сабора СПЦ.
На жалост, уместо ревнитеља, и ти си сада међу млакима (преумили су те, ред страха од полиције, ред новотарских лажи да си се огрешио), који би радије да изазову у Цркви раскол, некаквим засебним Сабором, него конкретним делима.
Да ти, или неко други, не би помослио и рекао какосе онај Радованче само буса у прса у виртуелном свету, могу само да ти кажем да је Радованче (тамо где је позван) све проблеме са новотарским свештенством решавао и решио на добробит Цркве.
И баш је „фора“ да им пљунеш на руку, а не да их гађаш јајетом. Јер ћеш јајетом оскрнавити њихову мантију, која је њихов чин, а пљувањем ћеш „освештати“ поганог рушитеља Цркве!
И није никаква „фора“ да рушитељима Цркве викнеш „Анаксиос“, већје то мера и чин одређен Црквом. Као што се на рукоположењу и хиротонији достојност аминује са „Аксиос“, тако се недостојност одриче са „Анаксиос“.
Подсећање на почетак буне против новотарских дахија
Село Тулеж, месец јули 2006. :
Јован Силни се дере и тера са Литургије вернике који захтевају Службу по поретку Цркве
Што се тиче оца Никодима Богосављевића, у томе се слажемо. Нека је њему Бог у помоћи, јер не зна шта ради.
А никакве засебне Саборе и одвајања неких епископа не треба чинити, јер „одвајање“ је раскол, а не дао Бог да ми будемо расколници.
Ми који исправно исповедамо веру и чувамо светопредањски богослужбени поредак, ми смо Црква.
А расколници су Игњатије Мидић, Иринеј Буловић, Амфилохије Радовић, Григорије Дурић, Иринеј Добријевић, Јован Младеновић, Порфирије, Андреј Ћилерџић, Максим Васиљевић и сви остали новотарци, јеретици, мајмунолики и њихови следбеници.
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".