У „Знаковима поред пута“ пише Иво Андрић: „Сваки се рђав нагон пре или после задовољи и смири, а самовоља нас прати и гони стално, сусреће где то не очекујемо, погађа где се не надамо, јер се она не зауставља ни пред чим.

То и јесте дијагноза стања у епископату и свештенству СПЦ. Разбили су нас самовољни људи. Кад паписта Амфилохије уводи женско чељаде у олтар, то је самовоља коју од њега преузима његов духовни син бискуп Гргур, и која руши све што Свето Предање каже о олтарском простору, у који могу да улазе само монахиње са нарочитим благословом, јер су оне превазишле своју женску природу. Чак се и женско новорођенче не уводи у олтар, него само мушко. Али, бахати Амфилохије има другачије визије, као што је имао и визију канонизације Његоша, о којој није ни мислио до пре десетак година, него је Његоша сматрао генијалним песником и родољубом, а онда је, изненада, добио „просветљење“, и кренуо путем који никуда не води. Његова монахиња Олимпијада Кадић чак објављује књижицу „Магија слатких сила“, у којој тобож оправослављује Његошеву еротску песму „Ноћ скупља вијека“, коју је династија Петровић дуго крила од очију јавности, а која се може опростити песнику, али не и свецу, који Његош није. А зашто све ово митрополит ради? Зато што му се може. Његова воља је закон. А закон му је што му срце жуди, што не жуди, у Коран не пише, што би рекао „Горски вијенац“.        

Више о канонизацији Његоша прочитати:

Уредништво: О Амфилохијевом лакрдијаштву и изругивању Православљу

http://borbazaveru.info/content/view/5780/77/

Свети Његош по Амфилохију

http://borbazaveru.info/content/view/5782/3    

Тако је говорио Амфилохијев „светац“ Његош

http://borbazaveru.info/content/view/5781/37/

Веровали или не: Амфилохије прогласио Његоша за свеца! (фото)

http://borbazaveru.info/content/view/5778/37/

В. Димитријевић и З.Чворовић: Светац или геније? Или о покушају канонизације Његоша

http://borbazaveru.info/content/view/5773/52/

Такав исти самовољник је и епископ бачки Иринеј Буловић. Маја месеца 2000. године четрдесетак Новосађана упутило је молбу – захтев Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у коме, између осталог стоји и ово:

"Прошло је, ево, већ десет година како је на трону Епархије Бачке Његово Преосвештенство г–дин Иринеј (Буловић) и имајући у виду његов досадашњи рад и понашање све мање смо уверени да се са њиме на челу наше Епархије може сачувати наша Светосавска Православна Црква без опасности од унутрашњих раздора и сваковрсних подела.“У истом том писму се даље наводи: „Његово Преосвештенство Епископ Бачки г – дин Иринеј служи Свету Литургију на начин на који је не служи нико у нашој Цркви, противно Типику и Служебнику чиме чини огромну саблазан свима онима који су још пре њега долазили у Свети Храм на Литургију, а све нове православне вернике онеспособљава за исправну Литургију, будући да је, погрешно научени од Епископа Бачког, сматрају погрешном. До његовог доласка свуда у сваком православном Храму се служила увек једна и иста Литургија, разликујући се само по томе да ли се служи на српском или на црквенословенском језику. Епископ Бачки г–дин Иринеј својим наопаким служењем је, чак и тамо где се чинило да је немогуће направити разлику и раскол, успео да направи и разлику и раскол међу православним живљем у Новом Саду и целој Бачкој епархији. Оно што је изричито записано у Служебнику да се чита (говори) тихо он гласно изговара. Оно што је записано да народ (појци) певају он забрањује да певају. Тако ми данас на једној страни имамо литургију Његовог Преосвештенства Епископа Бачког г–дина Иринеја, а на другој страни Свету Литургију Српске Православне Цркве, која се јединствено и исто служи у свим српским Светим Храмовима осим оних у којима служи Епископ Бачки Иринеј. Сматрамо да је то што чини Епископ Бачки Иринеј саблазан и пут раскола у Српској Православној Цркви. Не доведе ли се Епископ Бачки Иринеј по овом питању у ред врло брзо можемо очекивати да и други епископи започну са својим иновирањима Свете Литургије, што даље засигурно води у разградњу Српске Православне Цркве изнутра.“Опасност од разорног деловања Епископа бачког Иринеја Буловића Новосађани су изразили овако: „Очигледно је да се Епископ Бачки Иринеј у свом понашању не обазире ни на Типик, ни на Устав Српске Православне Цркве, него прави неку своју цркву у којој искључиво важе правила која он измисли и одреди. Захваљујући том и таквом понашању Епископа Бачког Иринеја, Епархија Бачка данас практично ни по чему не припада Српској Православној Цркви јер у њој важе и искључиво се примењују само она правила која самостално и произвољно одређује г – дин Иринеј Буловић. Молимо Вас да преко ове чињенице не прелазите олако јер, не тако давно, тај исти Епископ Бачки г – дин Иринеј је својим самовласним потписом отцепио све заграничне епархије, тако да његова жеља да разгради Српску Православну Цркву још увек није престала, само је сада добила други облик.“ Потписници апела су изнели и ово:„Како се данас ништа не дешава случајно, страх нас је да је ово што се данас дешава у Епархији Бачкој само пробни балон за комплетну разградњу Српске Православне Цркве изнутра. На Вама је да то одлучно спречите док још за то има времена.“      

Наравно, епископу Буловићу нико није смео да каже ни „А“, као што ни сада не сме.

Ту је и несрећни Атанасије Јевтић. Шта је тај све урадио, знано је свима који желе да знају – од разарања литургијког поретка до рушења мира у туђим епархијама, а нарочито епархије рашко-призренске.

А какво је његово душевно стање, види се по речнику који користи кад се обрачунава с онима који се с њим не слажу:

„Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни "духовници" и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени "типичари", зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком "непогрешивошћу" који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени "канонисти", а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови...”     

Самовољници су разорили СПЦ. Није зато случајан бискуп Гргур, који без стида и срама, изговара филиокве, нити његов колега Максим, који проповеда Дарвинову мајмунологију.                                  

Неки од чланова нашег уредништва су „од малих ногу“ у СПЦ. Неки су студирали теологију и веровали људима попут владика које смо поменули. Кад је почело рушење Цркве, они су постали оштри критичари новотарске самовоље, и „Борба за веру“ је и данас то што јесте.

Нико не спори сав рад и труд поменутих епископа, и оно што су, овако или онако, чинили. Али, како каже Иво Андрић, „и племенитија осећања, којих самовољни људи нису потпуно лишени, унапред су отрована и обеснажена њиховом самовољом која може да ствара само неред и пустош у њима и око њих“. Или, како каже једна изрека, и „пут у пакао је поплочан добрим намерама“.         

И тако су самовољници створили у СПЦ веру која није вера наших предака, ни Светог Саве ни Цара Лазара, ни Оца Јустина ни Владике Николаја, него њихова, самовољна. Они не верују у постојање душе после смрти, ни у митарства, него у небиће. Они се не спремају за причешће, јер је сама чињеница да иду у цркву, на сабрање, довољна да се причесте. Као што каже текст „Како препознати новотарца“ о новотарским свештеницима и мирјанима:

„Љубеобилни су, од њих све креће, све цвета, и воле да се поздрављају у свако доба године са „Христос воскресе радости моја“ јер су на том духовном нивоу као св. Серафим Саровски...ма какви на његовом нивоу, знаш ти када су они њега превазишли!? Они су на нивоу Хришћана првих векова...и зато им не требају тамо неке двери, иконостаси, епитимије, тамо неки постови, припреме (то је утицај Кијева и Могиле)... Они су Хришћани попут Светог Игњатија Богоносца - једу их лавови сваки дан. 

У тој њиховој љубави немају граница, као ми „ограничени и незнавени“, јер им је мали и свет... они једва чекају да буду једно у чаши са Папом, и свако вече се моле, да Господ помилује и сатану и избави га из Ада - толика је њихова љубав! Не болују од етнофилетизма, и "србовање" им је смешно!" Ма какво, бре, Српство и родољубље - ми смо најгори! Сви народи су деца Божија!" Читају углавном Зизиуласа, и тумачења Вл. Игњатија пожаревачког, воле схоластику, јер ту виде колико смо ми примитивци, и верници једне књиге. Гаде се Бадњака, као нечега паганског, "јер замислите тамо Срби пијуууу, и то кувано вино, а где је ту Исус?"  Још није време да нам то (да је Бадњак сувишан и да нас то одваја од остале браће "кршћана") саопште баш јавно, али полако се то објашњава народу и новим генерацијама на „веронауци“ и зато је велика одговорност вероучитеља да деци то лепо и увијено објасне.. 

Свети Владика Николај Велимировић им је приучени Богомољац, Јустин је превазиђени учмали догматичар ("мислим добар је он, али је правио много грешака, пренагласио је природу свете Тројице, а запоставио суштину“). Њима је Атанасије рекао, "децо, крените од Христа". Свети Оци су и они сами – то су њихове колеге, "Ма шта су Свети оци бољи од њих..., па и они су били људи и грешили".  Стари календар презиру, јер их он одваја од браће из западне цркве, и смешни су им они који кажу да је календар исто канонско питање (на брзину вам кажу да је нови календар спас за Србе, јер ће за слободне дане да долазе гастарбајтери да заједно славимо Божић).

На крају, канони су глупи за њих, "јер су писани у једном времену, када Црква није дала одговоре на савремена питања која муче савременог човека, а све у складу са духом времена, који су, јел'те, и Свети оци пратили".

Новотарац је увек насмејан, што би реко наш народ „смеје се ко луд на брашно“. Из њега сија католички сензуалистички пијетизам - када га питате нешто у вези литургије, онда вам каже неку фразу, и осмех брзо нестане - ако почнете дубље са питањима, он вам каже да то вас не треба да интересује, има старијих и паметнијих да мисле о томе, и да нас Господ неће питати о томе него о нашим гресима. Наравно и то да нас та питања муче, јер нисмо послушни нашем Владици.

Ако се усудите да га (новотарца) исправите и да му укажете на грешку, у његовим очима бићете секташ, фанатик, и опасан елемент...  Сваку врсту разобличавања, схватиће као напад на њега, прво ће одреаговати тако што ће вам рећи да ће се молити за вас, а потом ће свима около да труби како сте ви фанатик, опасан, расколник, и акакијевац.

Новотарац је бескичмењак и нема став који ће да брани. Ако му његов владика каже, сутра идемо на поклоњење "блаженом" Степинцу, он ће ићи, и све ће тропар да му пева у „мимоходу“ - да се ори Катедрала у Загребу..."јер управо је нађен документ и по новим истраживањима Степинац је био спаситељ српског народа, спашавао народ од клања-покатоличавањам, што и није нешто страшно, јер смо сви једно у Кристу".  Ако му владика сутра дође са измењеним ставовима за 180 степени, где су римокатолици опет најгори, и где треба опет махати националистичким заставама од "Косова до Јадовна", он ће бити већи “националиста и ксенофоб“ од Акакијеваца.  Новотарац воли изнад свега комфор, и паре..и никада не би угрозио цуцлу (ПАРОХИЈУ), па макар то било и из неке баналне ствари, рецимо присуствовање предавањима неког од екумениста омраженог богослова, професора, владике, публицисте, који није на линији са његовим владиком (јер може неко да га тамо види).  На сахранама је увек у белим епитрахиљима и фелонима (одеждама), црне су застареле и нису у духу Православља, јер он верује у Васкрсење! Чему туга, црнина, жалост?... "Еј ти, мајко, што си изгубила кћер од 33 год. у саобраћајном удесу, немој да плачеш, видећеш је у есхатону, мани, бре, црнину".             

Свима каже да ради по благослову владике, а Сабор и Синод потеже, као и његов владика - само када њему одговара и иде му у прилог. Када га народ пита за одлуку САСабора о служењу литургије, Сабор више не помиње (од помена Устава СПЦ добија копривњачу), већ говори да је Владика једина власт у Епархији, и "када је саобраћајац на раскрсници, семафори не важе". Поред попова новотараца постоје и:                                              

1. Мирјани новотарци (поред горе наведеног) имају и следеће карактеристике:                       

- "Јавно" се исповедају, што ће рећи они толико безгрешно живе, да немају потребе да се исповедају, већ својим животом и делима показују како живи прави хришћанин                                 

- Све воле и све је љубав (сем нас, затуцане зурлоте). 

 Какво црно исповедање вере, Христос је љубав и само љубав. Како може да буде казна од "чисте љубави"?

- Ако им (женама) кажеш за покривање главе, оне кажу "да баш у Светом Писму пише да Ја (па сад иде име и презиме, нпр.Петровић Живка) треба да носим мараму. Ако их питаш - а видесте ли где Пресвету Богородицу откривене главе, оне кажу "ко сам ја да се поредим са Богородицом"!

Ако је упозорите да "три у један" није баш за Велики часни пост, она вам каже да се ми затуцани ревнитељи држимо слова закона као Јевреји, а да љубави немамо, и да она не може без "три у један" и да је њен свештеник пун љубави и то јој и разрешио.Менструација и света тајна?.. Ма то су бапске приче, њен свештеник је њој разрешио и то - тако да се причешћује када год "осети потребу". Новотарац мирјанин исто осећа потребу, па ујутро осети потребу да одгледа неки филм, онда потребу да се присаједини са прасетином, а по подне потребу да оде на партију билијара, и по које пиво - увече наравно осети потребу да се присаједини са женом и испуни брачне дужности, а ујутро осети невероватну потребу да се сједини са Христом на причешћу "јер је тако благословио владика и његов новотарски свештеник - и то све илуструје - "и да су тако радили сви Хришћани првих векова"!“    

Зато је око нас свуда несрећа. Самовоља је створила нову веру, и растурила све што се могло растурити. Нека нас Бог чува од самовоље.