Зато Свети Апостол Павле додаје: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш, јер ти који судиш чиниш то исто.“ (Рим 2:1 )

Не разумем зашто је ово предмет расправе. Једно је расуђивање, друго осуђивање. Господ не забрањује да исправљамо друге, већ да их осуђујемо и ту је Димитријевић у праву.

Утисак је Станковић заправо осуђује Димитријевића због ставова, дужине текстова...(овде:)

„Ништа не причињава човеку веће задовољство, него да осуђује друге“, каже Свети Григорије Богослов. Управо због лаког ширења осуде, тешко је борити се против ње. Тешко је борити се против овог греха, а још теже испуњавати Божју заповест која гласи: „Не судите!“

Свети Апостол Јаков каже: „Не оговарајте један другога, браћо, јер ко оговара брата или осуђује брата својега, осуђује закон и оговара закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасити и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? (Јаков 4:11-12).

+ + +

Свети Антоније Велики

О ОСУЂИВАЊУ

 Ако си видео да је ма какав брат сагрешио не презри га, не гнушај га се и не осуђуј, у противном сам ћеш пасти у руке непријатеља твојих, јер благодат Божија напушта онога који друге осуђује и презире.

Безброј примера је да човек који осуди ближњег, постане сличан или исти, по допуштењу Божијем а за његову исправку и неосуђивање.

Питање хомосексуализма по слободној вољи, је ствар избора, убеђења... Свето писмо такође недвосмислено говори о томе, те мислим да је расправа несврсисходна и без смислене поруке.