Браничевски Борци за Веру

 ПОДРШКА О. ДРАГАНУ НИКИТОВИЋУ И ЖИЧКИМ БОРЦИМА ЗА ВЕРУ

  Једнодушно борите се за вјеру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27)

            „Кад се један брат твој бори за веру Јеванђеља, било унутра у себи или око себе, било са својим страстима или са демонима или са људима безверним, кривоверним и маловерним, ти не смеш мировати, него мораш му притећи у помоћ. Уз тебе и све остале хиљаде и милиони православних. Борбу једнога примају сви, и од борбе свију не сме ниједан изостати. Апостол вере наређује свима а не једноме: Једнодушно борите се - сви.“

Тако говори Свети Владика Николај у својој „Борби за веру“ и наставља: „Када су старија времена групе хришћанских мученика страдали за веру јеванђелску, сви остали хришћани притицали су им у помоћ. Једни су их обилазили по тамницама, други им слали дарове, трећи се бринули о деци њиховој или о старим родитељима, четврти су се молили Богу за њих.

И ти тако чини! Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да му лакше буде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа.“

Ми, Борци за Веру Цркве Божије која је у Браничеву, нисмо мировали ни у фебруару 2008. године, када су тројица чачанских свештеника животима својим сведочили Свето Православље и бескомпромисно стали у одбрану канонског поретка СП Цркве. Тада смо недостојни удостојени велике милости Господње да будемо у храму Вазнесења Господњег у Чачку. Дођосмо тада у храм, не би ли како макар „сенка“ тројице страдалника за Веру осенила и нас, те да тако маловерност наша и колебљивост буду исцељене. И не само сенке њихове, већ и сенке оног многобројног народа – војске Честитога Кнеза, која бејаше као песак морски тада у Храму Божијем.

И када је колико-толико мир васпостављен у Савиној Жичи, до наших ушију допрше гласови да „поново бесни Иродијада и тражи на тањиру главу Јованову“. Поново безумни клеветници изведоше лажне сведоке пред „синедрион“ и оклеветаше слугу Божијег, свештеника Драгана Никитовића. О, „...благо вама кад вас успрогоне и осрамоте и лажући говоре против вас свакојаке рђаве рече, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас“ (Мт. 5,11-12).

Читава православна и неправославна српска јавност треба да зна да је „...преко хиљаду година ова земља била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали“ (Св. Владика Николај).

Ево данас се крст Христов блиста и у срцу честитога свештеника Драгана Никитовића, и у срцима ревнитеља Светог Правослаља у Жичи, Браничеву, Шумадији, Бачкој... како оних страдалника за Веру из клира црквенога, тако и вернога народа. Никада крст Христов, молитвама Небеске Србије, никада неће бити издан од правоверне деце Божије!

Но, знајући за време које ће доћи земљи Србиновој, Свети Николај Жички и Свесрпски упозорио је народ српски:

 "Ова је земља бедем хришћанства/.../

На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему? И како су дубоке ране његове за веру праву? И колико су дубока и широка гробља мученика српских за истину Христову“?

И шта ћемо тада ми показати Господу? Да ли имамо ране за Веру праву? Да ли стојимо на овом бедему о коме говори Светац Божији? Где је овај бедем о коме он говори? - Свако место где се брани Вера, јесте тај бедем. Бедем је тамо где Веру и отачаство брани Еп. Артемије, са свештенством и страдалним народом; али је бедем и тамо где стоје слуге Божије – српски монаси и свештеници не одступајући од отаца предатог им ни за једну једину јоту; бедем је и тамо где стоји отац Драган. И зато ми, браничевски Борци за Веру, поручујемо:

У ово време отац Драган, и наша жичка браћа која га бране, имају нашу свесрдну молитвену подршку. Но, ако прилике тако буду захтевале, ето и нас у Жичи! И тада ћемо бити Богу из свег срца благодарни, ако будемо удостојени да заједно са браћом Жичким  ревнитељима можемо стајати на бедему ВЕРЕ ПРАВЕ. Јер „...борбу једнога примају сви, и од борбе свију не сме ниједан изостати!“  

„Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено.“ (Св. Владика Николај)