Дробљење православља: Родила се и трећа „црква“ у Украјини, а то није крај...

Тачно пола године након добијања томоса о аутокефалности цркве, такозвана Православна црква Украјине се опет поцепала. Бивши поглавар Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије и почасни патријарх нове црквене организације Филарет Денисенко поништио је на „сабору“ у четвртак одлуку архијерејског сабора УПЦ КП од 15. децембра 2018. године о њеном самораспуштању. 

„Томос о аутокефалности коју је украјинска православна црква добила 6. јануара 2019. године није у складу са статусом аутокефалних цркава које поседују све помесне цркве и зато ставља ПЦУ у зависност од Васељенске патријаршије“, наводи се у саопштењу сабора.

Овом одлуком, у Украјини су се опет појавиле три цркве: поред канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије и Православне цркве Украјине, коју је признала Васељенска патријаршија, опет је „васкрсла“ такозвана Кијевска патријаршија, чиме се још више закомпликовао верски живот у овој, другој по величини православној држави у свету. 

Паралелно са религиозним расправама у Украјини, ситуација се компликује и у Црној Гори, која иде утабаном стазом Кијева.

Протојереј Руске православне цркве Всеволд Чаплин рекао је у интервјуу за Спутњик да у свим овим дешавањима види руку западних елита које покушавају да преко Васељенске патријаршије раздробе православни свет.

Одржан је још један „сабор“ у Украјини. УПЦ КМ jе опет „васкрсла“. Како коментаришете то што Украјина, опет, уместо две, сад има три цркве?

— Створена је нова реалност. У историји је раскол увек порађао нове расколе. Јасно је да „Грцима“ који представљају бившу Васељенску патријаршију, која је за мене престала да буде православна црква, није био потребан Филарет Денисенко. Међутим, Денисенко није желео да се повуче, услед чега је настао нови раскол. Не искључујем да ће и бивша, такозвана, Украјинска аутокефална црква оспорити Православну цркву Украјине и такође се одвојити од ње. Сад постоје две, а тај број се може повећати на три. У току је дезинтеграција. Поред њих је тамо, наравно, активна и канонска УПЦ МП.

Након Украјине, изгледа да је на ред дошла и Црна Гора...

— То што се дешава у Украјини прети и Црној Гори, где је расколничка група дуго времена сарађивала са такозваном Кијевском патријаршијом, а вероватно ће и сада то наставити након њеног одвајања од ПЦУ. И држава која је, сигуран сам, антинародна, подстицала је раскол како у Украјини, тако и сада у Црној Гори.

Ђукановић се сада понаша као Петро Порошенко?

— Да, да. Држава ради у оба случаја против верника, против воље сопственог народа, против своје историје, на страни западних елита, које би желеле, као прво, да поделе православни род, а као друго, да га потчине западним центрима власти. Негде то раде преко уније, као у Румунији и Украјини, негде преко псеудоправославног модернизма, намећући екуменске погледе као у Албанији, преко Цариградске патријаршије, негде намећући прозападно богословље, а негде то раде преко раскола. Све је то део западне стратегије за слабљење православља. Жалосно је што у неким случајевима власти у трци за уласком у ЕУ и НАТО показују спремност да издају сопствену историју, верски идентитет сопственог рода.

Шта је главни циљ Васељенске патријаршије данас? Као да намерно разбија православни свет. Очигледно, ни украјинске нити црногорске власти не би покретале ово питање да их неко није подстакао на то?

— Цариградска патријаршија жели да преузме власт, да ослаби аутокефалност аутокефалних цркава. Она жели да створи неку врсту православних уједињених нација са њима на челу. У ту сврху она мисли да користи жеље западних елита, али у ствари, они њу користе, јер преко Цариграда дробе православље и подстичу реформизам који православље претвара у кривославље, давањем дозвола свештенству и верницима за ступање у други брак, подршком истополних односа итд.

Шта мислите, да ли ће Вартоломеј дати томос такозваној црногорској православној цркви?

— Мислим да ће након погубних последица украјинског процеса Константинопољска патријаршија бити опрезнија. Мислим да се ситуација неће одвијати стихијски. Али да је одвајање Црне Горе и Северне Македоније од српске цркве била једна од давних жеља Цариграда, у то не сумњам. Он жели максимално да ослаби српску цркву, као и све остале које се не слажу са његовом политиком.

Милена Цмиљанић, "Спутњик"