Као кад се неко враћа дома из велике даљине, тако се Ви осећате сада враћајући се из ледених предела неверовања ка топлом огњишту вере својих отаца. Тешкоће, које при том имате, нису непознате Цркви. Јер Црква има обично искуство у томе, шта све бива с људима кад се удаљују од вере а шта опет кад се враћају вери. У првом случају демони их гоне напред а у другом враћају их назад, употребљавајући при том све могуће хитрине. Тако и с Вама.
Час бацају на вас очајање, час вам сладе пут наниже, којим сте до сад срљали у пропаст, час наговарају бивше сапутнике ваше да вам се смеју, час вас подсећају на познате безвернике, који су и као такви „славни међу људима“. Морате водити борбу с невидљивим непријатељима. И ви ћете их сигурно победити, само ако не губите из вида лик Исуса Христа, највећег добротвора свога. Та Он је једини савршено нормални човек, који се јавио на земљи, од кад су људи на земљи. Гредите к Њему, молите се Њему, гледајте у Њега. Гледајте Га, како се рађа у пећини ради вас. Гледајте Га, како се труди и понижава за вас. Гледајте Га, како лечи телесне болести, символе ваших духовних болести. Гледајте Га на крсту распета – због вас. Гледајте Га, како сад из небеске славе гледа у вас – Он, васкрсли и вазнесени. Сретните се свуда с Његовим погледом, и чистилишни стид обузеће душу вашу – стид, што сте до сад били далеко од Њега и против Њега. Па викните демону, који вас лаже и омета: а ти шта си учинио за мене? Кажете, како у сласт читате Свето Писмо и како су вам друге књиге постале отужне и одвратне; не можете да их узмете у руке. Тако то обично бива код духовно изгладнелих; не могу лако да се насите речи Божије после болесног трпања у себе речи људских. Само Вам се, кажете, још никако не да молитва. Доћи ће и то; не сумњајте. Кад се разгори у срцу љубав према Љубитељу Вашем, Ви ћете жедно тражити све начине општења с Њим. Па ћете се ухватити и за молитву. За сад покушајте с једном кратком молитвом, рецимо: Свјати Боже, Пресвјатаја Тројице, Оче наш, или Богородице Дјево. Понављајте ту молитву пет пута дневно; поставите то као правило и, хтело Вам се не хтело, не одступајте од тог правила. Јер само читање Светог Писма даје светлост, а молитва додаје топлину. Уз то, присаједините и милостињу, ма колику и ма према коме. Милостиња делује као нека духовна влага, која уз светлост Писма и топлину молитве утиче на душу, да расте, да се шири, да се удубљује, узвишује, и – добар плод доноси. Тако ће се душа Ваша вратити у здраво, нормално стање, и биће као добро дрво. А свако добро дрво добар род рађа, по речи Непогрешивог. Мир Вам и радост од Христа. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 162. писмо. |