Дан државности Hrvatske и пријем поводом тога који је организовала хрватска предсједница Колинда показао је право лице државне политике данашње независне државе хрватске. Као дио званичног протокола нашла се и пјесма усташког пјевача Марка Перковића Томпсона "Долазак Хрвата", истог оног пјевача који пјева и екуменистима тако драгу пјесму:

„Јасеновац и Градишка стара

то је мјесто Максових месара“.

Макс Лубурић је усташки кољач Срба и управник логора Јасеновац, који је одрадио "успјешно" свој дио посла, трећину побити, трећину покрстити /Степинац/ и трећину иселити.

На жалост  се тамо, на тој прослави у првим редовима обновљене НДХ,  нашао и наш митрополит загребачко -љубљански Порфирије. Не могу душу гријешити и оптужити га да се осјећао пријатно, али АКО није имао снаге да моментално покаже своје неслагање са тим понижавајућим чином, МОРАО је бар касније јавно да уложи протест хрватском политичком врху да на таквим скуповима неће убудуће бити присутан уколико се буде понижавао преостали мали дио ЗАКЛАНОГ НАРОДА.

Свако прешућивање таквих потеза може да значи и слагање са таквим поступцима.

Знам да ће многи екуменисти осудити ово моје писаније, али се ујед змије отровнице према моме роду догодио и та змија отровница чека згодан моменат да то понови.

А ако неко мисли да од српског народа направи "pučanstvo" или словеначке "алпске Србе", нека  остави мој народ на миру.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место