ТОМОВЕ И ДАЉЕ НИКО НЕ ЧИТА А ПЕДЕРИ СУ И ДАЉЕ ПЕДЕРИ

Господине Димитријевићу,

Дуго сам се двоумио да ли да Вам одговорим. Јер сам очекивао и предвидео Вашу вишетомну апологију, али не и жестину, политичку острашћеност и сарказам, који се граничи са цинизмом (овде:). Ипак сам одлучио да Вам одговорим, с обзиром да сте написали много тога што захтева одговор. „Amicus Plato, sed magis amica veritas“ („Драг ми је Платон, али ми је истина дража“ – Аристотел).

Али, најпре да нешто разјаснимо: неколико пута сте ми пребацили да ја нешто „прећуткујем“ из Ваших одговора, и тиме сугерисали да манипулишем. А истина је само да не могу цитирати све што сте написали. Дакле, ништа не прећуткујем, већ се држим искључиво оног што сматрам да је битно за предмет наше полемике.

Па да почнемо.

Ви:

„Испунио сам Ваше очекивање. Ево још једног тома. Постоје, каже Толстој, људи који исти поступак могу да жпредставе и као највећи злочин и као најбезазленију шалу. То су, авај, често баш интелектуалци. Трудио сам се да не будем такав, да не правдам Јуду, да говорим и пишем оно што мислим (увек са могућношћу да грешим, и са спремношћу да то признам), а нека читаоци суде јесам ли у томе успео.“

Ја:

О очекивањима сам већ рекао. А то да ли Ви остављате могућност да грешите и спремност да признате? Да. Али само теоријски. У пракси је то искључено. То доказује Ваша апологија.

      Ви:

„Мој уважени опонент, господин Слободан Станковић је, својим тезама (овде:), настојао да покаже и докаже неколико ствари: пре свега, да сам одступио од хришћанског моралног учења о противприродном блуду…“

Ја:

Ја нисам доказивао да сте Ви одступили од хришћанског моралног учења о противприродном блуду, већ да сте те ставове ублажили, подупирући их нетачним тумачењима Светог Писма и политички коректним саопштењем о педерастији који је написала Америчка Православна Црква.

Ви:

„Мој уважени опонент, господин Слободан Станковић је, својим тезама (овде:), настојао да покаже и докаже... да проповедам „магизам греха“ (ко осуђује содомите, мора постати содомит)“

Ја:

Да, Ви сте на телевизији проповедали магизам греха. Ево, по ко зна који пут, доказа:

Ви:

„Друго, и тај порок и грех, као и сваки други, сваком од нас може да се деси. Човек је слабо - грешно биће. Не треба, кажу Свети Оци, осуђивати друге, да се теби не би десило оно за шта осуђујеш. Значи, мој однос према том проблему, као хришћанина, је апсолутно однос разумевања и молитве.“

Ја:

Подстакнут том Вашом изјавом ја сам реговао:

„Мени се овде намеће низ питања која бих поставио господину Димитријевићу.

 Прво, како то неком "може да се деси" да постане педер?! Је л' га то Бог, по аутоматизму, уводи човека у педерастију, само зато што је осудио педера? Ја могу да разумем да се мени може десити грех са женом, јер је то грех који се чини у границама природне и Богом благословене полне оријентисаности (а ја јесам исправно орјентисан), али да постанем педер, ако осудим педера, е то не разумем!”

Наглашавам:

1.     Педерастија не може да се деси сваком, као што тврди Владимир Димитријевић;

2.     Педер се не постаје по аутоматизму, само зато што је неко осудио педера;

3.     Према том проблему не треба имати разумевање, као што тврди Владимир Димитријевић;

4.   Педере треба искључити из Цркве (и не бити са њима у било каквом котанту, осим службеном) све до њиховог покајања и исповести, после чега им наложити епитимију одлучења од причешћа на 20 година;

5.     Молитвени однос имам само према педеру који ме замоли да се за њега молим Богу.

Ви:

„Пре обраћања господину Станковићу, истичем да овим завршавам полемику, а уредништво „Борбе за веру“ молим да мом опоненту пружи могућност да ми одговори, ако сматра да је потребно – пошто не волим спречавање слободе говора, мислим да је то поштено. Хвала унапред.“

Ја:

Сматрам да Ви имате право да последњи одговорите, с обзиром да сам ја започео полемику.

Ви:

„Дуги текстови се читају ако човек хоће да упозна одговоре на озбиљна питања; свођење текстуалности на пуку информативност нас је, у интелектуалном животу, и довело довде, јер, како рече Жан Бодријар, све је више информација, а све мање смисла.“

Ја:

Није суштина у „информативности“, већ о систематичности. Тамо где постоји чврста увереност у исправност ставова, излагања су јасна, прегледна и систематична.

Ви:

„О РИТУАЛНИМ ЗАКЛИЊАЊИМА, ИРОНИЈИ И ДРСКОСТИ 

Да кренемо редом.

„Овде сам намерно ироничан, чак и саркастичан, зато што ми се чини да је дрзак управо Ваш тон којим инсинуирате да сам одступио од исповедања моралног учења Цркве Христове“.

Ја:

Ви сте иронични и саркастични јер Вам се чини?! Иронија, сарказам, па и цинизам само на основу „чини ми се“?!

Ви:

“У циљу темељности и сврсисходности полемике, као и уважавања према опоненту, били сте ДУЖНИ да се упознате са мојим текстовима који се баве ОВОМ темом (не са мојим текстовима о било којој другој теми).“

Ја:

Не, уопште нисам дужан да се упознајем са Вашим текстовима, а камоли да читам томове у којима се бавите том темом. Па Ви сте због само једног мог питања, већ написали стотине страница, тако да могу да претпоставим колико имате написаних томова на тему педерастије. Ви сте дужни да у саму полемику укључите све што сматрате да иде у прилог Вашим тврђењима, а не да ја то ишчитавам. Јер немам намеру да пишем докторску дисертацију на тему „Лик и дело Владимира Димитријевића“.

Ви:

„Али, пошто сте Ви љубитељ кратких чланака, било Вам је лакше да не читате, што је, онако узгред, било увод у лепљење етикете да своје ставове не утемељујем на Писму и Предању.“

Ја:

Читам само оно што сматрам да је битно. И читам сасвим довољно. Треба искупљивати време, јер су дани зли.      

Ви:

„Лепо је што мислите о томе шта је за мене душекорисно, но, из перспективе полемичког дискурса, то опет указује на претерану слободу у опхођењу са човеком са којим полемишете, а не знате га лично.

Ја:

Ви саветујете да се молимо за педере, чак и када они то не траже од нас, па у прилог томе наводите молитву Цркве за јеретике, а мени оспоравате да се бринем за душу неког ко припада истој Цркви?

Ви:

„Мени не пада на памет да се бавим душебрижништвом кад сте Ви у питању.“

Ја:

Али се, итекако, бринете за душе педера. И упорно нас убеђујете да тако треба. Зашто се не бисте бринули и за моју душу, ако увиђате да сам заблудео? Зар ћемо бити попут екумениста, који више воле јеретике од православних?

Ви:

„Протестантске и друге писце (које Ви, јер су иноверни, не сматрате ни научницима) никад нисам цитирао да бих довео у сумњу учење наше Свете Цркве, него као додатну аргументацију која треба да укаже на дубинску утемељеност православног схватања.“

Ја:

Христос и Апостоли нису учили да чинимо како Ви чините.

Поступање Христово:

У Гадарини беше бесомучник. Он је ишао за Исусом и викао:

„Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.“ (Лука 8,28). 

Као што видимо, бесомучник је сведочио Истину над истинама – да је Исус Син Божији.

 Упркос томе:

„Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека… Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.“ (Лука, 8, 29, 33).

Поступање Апостола:

„А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.“  (Дела, 16,16-18).

Зашто су Господ и Апостоли одбацивали чак и говорење истине од стране ђавола? – Јер је ђаво лажљивац и отац лажи. Зато што он то чини лукаво, да човека обмане и узме га под своје.

А Ви? Ви сте уводили у школе и цркве једног муслимана, протестанте и секташа, Мирољуба Петровића, да доказују библијску истину да је Бог створио човека?! Нису Вам били довољни Библија, Оци или православни научници, већ Вам је било потребно сведочење демона?! Чувајте се да вас ко не превари, упозорио је Исус, а Ви сте садили тикве са ђаволима (а и даље их садите, оне политичке), које Вам се сада лупају о главу. С купа са Вама или Ви са њим, тикве са ђаволом је садио и човек кога са поносом истичете као борца против педерастије – митрополит Амфилохије. Чак Вам није важно што је он подржао дарвинисту еп. Максима, само зато „што није педер“, није битно што има папин прстен, што је новотарац и екумениста, што уводи жене у олтар – битно је само да говори против педера? Господине Димитријевићу, чак и демони кажу понеку истину, видели смо, али то није довољно да би били сведоци Божији и божанских истина.

Ви:

„УЗГРЕДНО ИНСИНУИРАЊЕ                  

Ви кажете, указујући на свештенике Стилијанопулоса, Парпару и прота Љубу:“

Ја:

„Искази та три православна свештеника имају мале или никакве везе са почетним разлогом наше полемике. А колико је свако од њих тројице православан, о томе би се тек могло полемисати. Али, понављам, то није тема наше полемике.“

Ви:                    

„Не желим да верујем да је Ваш став о три православна свештеника почива на инсинуацијама.“

Ја:

То сам рекао, јер о првом свештенику на српском не постоје никакви доступни подаци, о другом оскудни... Ту се прота Љуба изузима. Моја је намера била да проверим православност тог Силијанопулоса. Њега сте „довели“, попут Мирољуба Петровића или Курајева.

 КРИТИКА СТАВОВА АМЕРИЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ       

Ви: 

„Овде сте оптужили епископат Америчке Православне Цркве (додуше, са упитником) да су цитирали посланицу Светог Павла Римљанима зато што тамо пише да је педерасте Бог предао у срамне страсти, па сматрате да они тврде како је „Бог крив“ за њихов преступ.“

Ја:

Да, тако сматрам.

Ви:

„То није тачно. Они су цитирали Светог Павла зато што је овај део његове посланице Римљанима најснажнија новозаветна осуда содомизма…“

Ја:

Откуд Ви знате зашто су је цитирали? Мој закључак да су је цитарали у прилог педерима, извео сам на основу тога што су осакатили речи Светог Писма, где Бог преко Мојсија заповеда смртну казну за педерастију. Дакле, ја закључујем на основу чињенице, а Ви на основу претпоставке.

Ви:

„А реч да их је „Бог предао“ у такво стање у светоотачкој егзегези никад није тумачена буквално – као да их је Бог заиста предао, него да је Бог ДОПУСТИО, због њиховог идолопоклонства, да САМИ упадну у такве страсти...

Ево шта о томе каже Свети Теофилакт Охридски у свом тумачењу ове посланице“

Ја:

Да ли је Америчка Црква у свом документу о педерима дала образложење читаоцима шта значе речи „предаде их“? Да ли је навела тумачење Светог Теофилакта Охридског? Ако није, а није, онда сваки педер, да би оправдао свој грех, изводи закључак по своме – да је Бог „крив“ што су они педери (наравно, само они којима се узбуни савест, док већуну није ни брига за православна тумачења, јер они педерастију и не сматрају грехом).

Ви:

„Тако ово место тумачи Свети Теофилакт. Зато је епископат Америчке Православне Цркве цитирао посланицу Римљанима, а не, као што Ви инсинуирате, због тога што су хтели да Бога окриве за постојање педерастије. То би било гностичко – манихејско учење.“               

Ја:

Детињасто је сматрати да саопштење Америчке Православне Цркве није мотивисано политичком коректношћу, с обзиром да Америком владају сподобе свих могућих врста. Узети као могућност да Америчка Православна Црква (коју, иначе, још увек нису признале све Помесне православне Цркве) сме да изда саопштење које не одговара педерима, заиста је наивно. Ако СПЦ не сме да изда такво саопштење, како ће смети Америчка Црква, која своју мисију обавља у Содому? Или мислите да је у Србији жешћа диктатура него у содомитској Америци?

То су докази због којих су моје резерве и критике на рачун саопштења Америчке Цркве утемељеније од Ваших одбрана.

     О НЕМЕШАЊУ СА ГРЕШНИЦИМА

Ја:

Америчка Православна Црква још каже: „Према мушкарцима и женама са хомосексуалним осећањима и емоцијама треба поступати са разумевањем, прихватањем, љубављу, праведношћу и самилошћу коју треба указивати свим људима.“ Као што видимо, овде смо позвани на разумевање, прихватање, љубав и самилост према педерима, док Свети Апостол Павле учи супротно: „Писах вам у посланици да се не мијешате с курварима; И то ја не рекох за курваре овога свијета, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из свијета. А сад вам писах да се не мијешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таковима да и не једете. Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5, 9-13).                

Ви:

„О чему је овде реч? Прво, реч је о томе да Свети Павле каже да је прва брига Цркве о својим члановима, јер је свет у коме живимо препун грешника незнабожаца, од којих је немогуће сасвим побећи, јер бисмо онда морали напустити баш цео свет. Реч је, код Светог Павла, о томе да се из Цркве изгоне непокајани грешници (од блудника до разбојника), с којима се не треба дружити, јер они, својим животом, поричу учење Христово и етос правоверја. И то се да схватити врло једноставно.“

Ја:

Зачуђују ме Ваше произвољности у тумачењу Светог Писма. Где сте у речима Светог Апостола Павла пронашли да он мисли на „непокајане грешнике“, кад говори о онима са којима се не треба мешати, па чак и не јести? Који су то „покајани“, а који „непокајани“ грешници? Зашто измишљате топлу воду? Педер који се покаје и остави свој грех, он је мој брат у Христу и члан Цркве. Педер који се није покајао, он ми је гори од незнабошца. Па зар то није јасно као дан?

Ви?

ГРЕШНИЦИ КОЈИМА СЕ ЗАБРАЊУЈЕ СТУПАЊЕ У ЦРКВУ

Ја:

У претходним стиховима 5. главе Прве посланице Коринћанима, Свети Апостол Павле говори о коринтском блуднику који се оженио својом мајком (Свети Теофилакт наводи да је у питању маћеха). Апостол Павле за њега заповеда: „Да се он преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа нашега Исуса Христа“ (1. Кор.5,5). А зашто тако треба поступити? „Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?“ (1.Кор.5,6). Али, нам Ви, скупа са православним Американцима саветујете да педере треба да  „прихватамо“, „волимо“... Док Свети Апостол Павле саветује да с таквим и не једемо, Ви кажете да они могу да буду чланови Цркве, па чак и да се причешћују. Не плашите се да мало квасца може све тесто укиселити? После цитата, Ви став став Америчке Православне Цркве о педерима додатно препричавате, како бисте га посебно истакли. Па кажете како „Хомосексуалци (мушки и женски) јесу грешници који заслужују пажњу и трпељивост; треба им помоћи да се своје склоности ослободе, и омогућити учешће у животу Цркве (и примање Св. Причешћа) под условом да се боре против сопствених слабости...“   

Ви:

„Апостол Павле позива све у Цркви у Коринту да се кају због тога што се десило и да из Цркве уклоне оног који изазива јавну саблазан, по Светом Теофилакту: “Требало би, каже, да плачете, јер се та срамота раширила на целу Цркву. Требало би да се молите са сузама, као у случају болести и заразе, да би се избацио између вас тј. да се одсече од вас као заједничко зло. Ни овде није поменуо блудника, него је рекао: онај, који је учинио то дело./.../ Запази његово негодовање. Не допушта да чекају његов долазак да би одлучили блудника, него хита да заустави зло и заразу пре него што се они рашире на васцело тело Цркве./.../ Да се такав преда сатани. Смисао је двојак. Можда је овакав: Христос може да вам да такву благодат, да будете у стању да блудника предате сатани, а можда и овакав: и Сам Христос ће, заједно с вама, осудити блудника. Није рекао: „уступити“, него: предати, и на тај начин му прикривено отворио врата покајања.“

 Ја:

Да ли Ви читате то што цитирате? Јер то што цитарате не иде у прилог Вашим тврђењима.

Свети Апостол Павле не саветује Коринћане да се моле Богу за блудника који је имао жену очеву, као што Ви и Америчка Православне Црква саветујете, господине Димитријевићу, већ каже: “Требало би, каже, да плачете, јер се та срамота раширила на целу Цркву. Требало би да се молите са сузама, као у случају болести и заразе, да би се избацио између вас тј. да се одсече од вас као заједничко зло.“

 Дакле, да плачете!!!, да би Вам Бог помогао да се што пре отарасите тог зла, док се срамота не рашири на целу Цркву. А не да, по савету Америчке Православне Цркве и Вашем, имамо према педерима „пажњу, трпељивост и разумевање”.

Свети Апостол Павле осуђује и блудника и Коринћане који су били пасивни према блуднику, уместо да га одсеку како заразу, пре него што се она рашилира на целу Цркву.

То су та ублажавања Ваших ставова и погрешног интерпретирања Светог Писма и учења Цркве о односу према педерима.

Ви:

 „...Он мора одлучити од Светог Причешћа и искључити из црквене заједнице док не приступи исправљању свог живота, а то значи раскид везе са маћехом и стајање на пут заповести Божјих. И овом грешнику, као и содомитима који се кају, отворена су врата покајања. Врата Цркве се затварају само пред непокајанима.“

Ја:

Управо тако: за кога се зна да је педер, искључити из Цркве све док не дође и не изрази жељу да се исповеди. А после исповести га одлучити од Причешћа 20 година, што је, као што сам већ рекао, сасвим довољно време да своја уста, утробу и душу очисти од гадости. Па уколико доживи, нека се причести. Наравно, уколико у међувремену не понови тај грех.

Тако се педерастија предупређује и лечи, господине Димитријевићу. Да свако ко намерава да постане педер има казну пред очима. А не гурати их у грех причом о нашем разумевању, њиховој слабости, о томе да могу бити чланови Цркве, да се могу причестити... Удови захваћени опаком болешћу се одсецају, а заражени се шаљу у карантин.

Ви:            

„О ИЗМЕНИ МОЈИХ СТАВОВА               

А онда, наравно, Ваш доказ да играм пинг – понг, да нисам доследан својим ставовима:        

Како другачије да одговорим него целовитим текстом из своје књиге „Младост и страсти“, објављене први пут средином деведесетих година прошлог века, у доба кад у Србији није било ни помена политичког хомосексуализма као противпородичне идеологије коју желе да наметну једном православном народу?“

Ја:

Причом о времену у коме није било „политичког хомосексуализма“, само засењује оштрији, или тачније – исправнији став, о педерима.

Ви:

„Нека читалац чита и нека види да ли је то супротно мојим садашњим ставовима.“

Ја:

Слажем се, нека читалац чита и види да ли је Димитријевић ублажио своје ставове о педерима.

Ви:

„ШТА МУЧИ МОГ ОПОНЕНТА?    

Ипак, знам шта Вас мучи, господине Станковићу – Ви мислите да у књизи „Младост и страсти“ бејах непопустљив, а да сам сад постао крајње „пермисиван“ према греху који сам некад оштро осуђивао. Нисте ме схватили, чини ми се. Сваки човек, борећи се против греха као друштвене појаве, налази се у опасности да помеша грех и грешника, и да у себи узгаји нехришћанска осећања, која му помраче срце и лишавају га благодати. Нисам се одрекао ничег од учења Цркве о овом греху, али сам се преиспитао и видео да морам, увек и свагда, раздвојити грех од грешника.“

Ја:

Ви сте у жару борбе помешали грех и грешнике и сво Ваше писање сада на ту тему је Ваша јавно кајање и исповест?  Зашто Вам се догодило да помешате грех и грешнике? Да се није појавио термин “политички хомосексуализам“, Ви бисте и даље мешали починиоце и чин? То је пинг-понг. То је збуњивање Ваших читалаца.

Ви:

„ОПЕТ УЧЕЊЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

„У Старом Завету људи су, због педерастије, били кажњавани смрћу. Новозаветна Црква није позивала на кажњавање смрћу због тог греха. Пошто је Руска Црква новозаветна, она се држи новозаветног решења овог проблема, при чему свим силама наглашава колико је овај грех супротан Божјем закону, тако што у свом ставу јасно наводи учење Цркве, што Ви, да бисте доказали да сте у праву, прећуткујете.“

Ја:

Руска Црква 13. стих из 20. главе 3. књиге Мојсијеве доноси у скраћеном – осакаћеном виду, што је крајња дрскост и хула. Тамо пише: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3. Мојс. 20; 13). А тај стих у аутентичном облику гласи: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.

На то сам дао примедбу - да је недопустиво, поготово за једну Помесну Цркву, да библијски стих доноси осакаћен, притом не дајући напомену читаоцу да је нешто у цитираном стиху изостављено. Сматрам да је то учињено смишљено, и од свог убеђења не одступам.

Ви:

„СТАВОВИ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

Нисам никакав апологета митрополита Амфилохија, нити се овде поставља питање митрополитових дела. Навео сам његово име као име човека који се, поред поменутих (Антонића, Јанковића, Ристивојевића, Ђурковића и мене) најјасније огласио поводом наметања содомизма као мере и провере нашег друштвеног живота на путу ка ЕУ. Тако је поводом тзв. „геј параде“ одржане 10. октобра 2010. у Београду писао… И не може се оспорити његов јасан став према наметању антихришћанских закона и пракси друштву у Србији и Црној Гори.“

Ја:

Некада сте у школе и цркве уводили секташа да доказује да људи нису постали од мајмуна. Амфилохије, кога сада величате као борца против педерастије, на последњем заседању Сабора подржао је епископа Максима, главног протагонисту дарвинизма у СПЦ! Зар Вам то није шизофрено, господине Димитријевићу?    

Ви:

„ОДАКЛЕ ВАМ „ПОБОЖНОМЕТАР“?       

Поводом ангажмана Антонића, Јанковића, Ристивојевића и Ђурковића у борби за заштиту породичних вредности и против политичког хомосексуализма истакли сте:

   Добро је учешће у борби против легализације педерастије људи које сте поменули, али без Бог ни једно дело нема успеха. Битно је да је човек и побожан, а не само да је против нечега. 

Наравно да ниједно дело без Бога нема успеха, али какве то везе има са поменутима? Да ли Ви то можда инсинуирате да они нису побожни јер су само „против нечега“? Одакле Вам „побожнометар“ којим се мери нечија побожност? Пошто знам сву четворицу, знам и да су то православни Срби, који верују у Бога и веру су спремни да јавно исповедају ( рецимо, Слободан Антонић је, у предговору за своју књигу „Демонтажа културе“ записао да је она писана са позиција хришћанског социолога ). Какав је степен њихове молитвености, то не знам. Али, уважени, то не знате ни Ви.    

Ја:

„Побожометар“ има, наравно, само Бог. Ваш сарказам је одраз слабости Ваших аргумената. Ви, бар, треба да знате да ипак постоје неки критеријуми по којима се цени црквеност неке особе. Рецимо, да ли је, пре свега, крштена? Да ли је црквено венчана, ако је у браку? Да ли иде сваке недеље и празника на Литургију? Да ли пости све постове и причешћује бар по једном у сва четири поста?  Како стоји ствар са Вашим саборцима?

Ви:

„Какав је степен њихове молитвености, то не знам. Али, уважени, то не знате ни Ви.“

Ја:

Ја и не треба то да знам, али Ви сте дужни да знате, пошто их истичете као своје саборце и борце против педерастије.    

Ви:

„ОТАЦ ЈУСТИН                                       

Кажете и ово:    

Цитирате Оца Јустина:„Тако Црква вида и лечи све врсте грешника, никада никога не убијајући због греха. Лечи она и разбојнике, и убице, и блуднике, и прељубочинце, и злочинце, и крадљивце, и пакоснице, и гордељивце, и завидљивце, и клеветнике, и среброљупце, и самољупце, и саможивце, и сладостраснике, и отимаче, и насилнике, и силеџије, и крвопије, и хвалише, и немилосрднике, и све остале грешнике.“Зашто Отац Јустин овде није навео и педере?           

Није их навео јер они спадају у блуднике. Реч је о противприродном блуду.“      

Ја:

Ви знате и разлоге зашто их отац Јустин није навео?! Од кога сте то чули, или – где сте то прочитали? Ово је само још један пример да туђим речима придодајете и оно чега у њима нема.

ОПЕТ О НЕОСУЂИВАЊУ ИЛИ ЗАШТО ДИМИТРИЈЕВИЋ УПУЋУЈЕ НА ТОЛЕРАНЦИЈУ ПРЕМА ПЕДОФИЛИМА

Ви:

„Не бих да Вас збуним, али ево како је изгледало неосуђивање код једног од великих пустињских отаца ране Цркве. У чувеном Старечнику се наводи да су код авве Јована Персијанца дошла братија из египатских манастира. Изашавши из келије, старац виде противприродно блудно недело:“Изашавши напоље, старац угледа једног брата како греши са дечаком, и не прекори га, говорећи: “Ако Бог који их је саздао, видевши их, није их сажегао, ко сам ја да их корим?“(9) Значи, авва Јован је себе сматрао горим и од педера; мада није одобравао грех педерастије (и јасно је знао да је содомски крај Богом сажежен), он је суд о конкретним грешницима препустио Вечном Судији. То је онај старац за кога су, сведочи Старечник, причали да „када су код њега упали злочинци, принео им је суд са водом и затражио да им опере ноге; а они из поштовања почну правити метаније.”(9) То је и онај који је рекао:“Ја верујем да ћу наследити горњи Јерусалим који је записан на небесима. Јер је веродостојан Онај који је то објавио. Зашто да не верујем? Био сам гостољубив као Аврам, кротак као Мојсије, свет као Арон, трпељив као Јов, смиреноуман као Давид, пустињак као Јован, жалобан као Јеремија, учитељ као Павле, веран као Петар, мудар као Соломон. А верујем као (покајани) разбојник, да ће ми Онај, који ми је због своје доброте све то даровао, подарити и Царство небеско.“(9)  

Овакво неосуђивање великог авве Јована потиче из дубина смирења које ми не разумемо. Но, нити га не препоручујем Вама, нити оно значи да се, зато што сам читао Старечник, одричем борбе за породичне вредности, да бих се смиравао као путињски оци. Само желим да Вам укажем на то колико су Свети Оци пазили на неосуђивање.

Ја:

Господине Димитријевићу, уз дужно поштовање према Ави Јовану (иако сматрам да му је поступак погрешан), тог педофила је требало предати сатани на мучење тела. Али под мучењем не подразумевам одлучење од причешћа. Разумемо се.

И питам ја Вас: када би неко, не дао Бог, напаствовао Ваше дете, да ли бисте се понели као Ава Јован? Да ли бисте рекли: „Ако Бог који их је саздао, видевши их, није их сажегао, ко сам ја да их корим?“ Ако не бисте, зашто саблажњавате читаоце тим примером?

Покушајте да замислите, докле би свет одвело када би се према према педофилима или другим злочинцима поступало по примеру авве Јована?

Када педери (и педофили) не би били такви цмидравци, и помрачених умова, они Вас не би тужили, већ би у Вама препознали свог заступника пред здравим односом према њиховом греху.

Ви:

„АУТОМАТИЗАМ И ПОКАЈАЊЕ  

Човек који падне у грех за који је осуђивао другог не предаје се сатани по аутоматизму, него има могућност да, увидевши због чега је пао, принесе Богу покајање. И у томе је педагогија. Бог њега не шаље у пакао, него га позива на покајање.“        

Ја:

Ја осуђујем педере и не пада ми на памет да се због тога кајем. У мојој близини, мојом слободном вољом, никада неће бити ни један педер. А да осуђивање педера не води директно у педерастију, као што Ви тврдите, било то педагошки или како год, доказује и следећи пример (за који знам).

Двојица суседа били су, због међе, у сталној свађи. Долазило је и до физичких обрачуна. У једној свађи са једне стране су били деда, син и унук, а са друге стране њихов сусед, старости око 55 година. Унук се укључи у свађу и почне да виче на суседа. Овај му одговори: „Шта ти хоћеш?! Марш, педеру!“ За унука се, иначе, причало да је педер.

Човек који је осудио педера још је жив, није постао педер, а по свој прилици (јер је у дубокој старости) и неће.

Ви:

КО ЈЕ БОГ ОСИМ БОГА?  

Ја:

Ту ћемо скратити причу максимално, пошто нисте рекли ништа ново, већ само наводите воду на своју воденицу: моје питање је било: ако нисмо Бог кад треба кажњавати, зашто нас Ви учите да будемо Бог кад треба опраштати? (пример Христове молитве са Крста). Христос је Бог и Он има право да опрашта грехе. Ја нисам, па то право и немам. Као што немам ни право да кажњавам.

Ваша прича о Содому и Капернауму нема везе са нашом темом.

Ви:

„ЗАШТО БОГ НЕ САЖЕЖЕ КУКОЉ НА СВОЈОЈ ЊИВИ?

Зар сте заборавили зашто Господ не сажиже кукољ на Својој њиви, зашто се не обрачуна са грешницима још пре Суда?

Ја:

Овде наводите Исусову причу из Јеванђеља о сејачу кукоља, која, поново, ништа не доказује ни једну од Ваших тврдњи. Педери су ту, грешници су ту, кукољ је ту... Бог чека покајање...

Ви:

„Шта овде пише? Пише да Бог не уништава грешнике ( а јеретици су тешки грешници ) зато што им даје могућност за покајање и зато што би са њима страдали и праведници. Бог је једном сажегао Содому и Гомору, али, колико ја знам, ту заповест о спаљивању није дао новозаветним људима.“   

Ја:

Превише компликујете и разводњавате. Ја нисам тражио да се педери кажњавају. Али јесам за то да буду под епитимијом забране причешћа као за убиство, 20 година.  Такође, кажем да осуђивање педера не повлачи, аутоматски, упадање у исти грех. Такође, ја не пристајем да ми педери буду пријатељи нити да једем са њима. А то докле ће их Бог трпети, то је Божије, а не моје нити Ваше.  

Ви:

„ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА“      

Ја:

Можда Ви, ипак, имате ту снагу да се, по угледу на Христа, молите и за своје распинатеље или педере. Ја не! И постарао бих се да се на сваки начин од злотвора одбраним, и ближње да одбраним, а не да се за оне који дођу да ми учине зло молим Богу.

Ви:

Љубав према непријатељима и молитва за њих заповеђена је од Господа свим људима, при чему, наравно, ми никад не можемо имати ону љубав коју је Христос имао на крсту, јер је Он Бог Који је постао Човек...

Није се само Христос молио за непријатеље, поштовани господине, него су то чинили и људи Христови. 

Ја:

Ми овде, првенствено, говоримо о педерима и односу према њима. Злотворе сам узгред поменуо. Али, Ви сте се ухватили за молитву за непријатеље, као пијан за плот, а о мојим речима о педерима не говорите. Био сам више него јасан: за педере бих се молио само ако неки од њих од мене то затражи, а од злотвора се браним, а не молим се Богу за њих. Ви проповедате неку сентименталну веру. Због таквог кривотвореног Православља, нама се већ многа зла дешавају. Већ сте изнели пример авве Јована, по коме и педофиле треба толерисати. Извините ТО НИЈЕ МОЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ.

Ви:

„ОСУЂИВАЊЕ, ОПЕТ                             

„Прећутали сте да сам Вам у прошлом писму изнео случај молдавског разбојника и убице, уз то и помраченика који је имао сексуалне односе са животињама, коме је Бог дао покајање док је робијао у Сибиру. Ником, ником, ником није ускраћено покајање – али истинско, које подразумева преображај себе из дубине срца. Борба са тако тешким гресима попут мужеложништва захтева целог човека, читаво његово биће које пада на колена пред Господом и жели да се из грумена блата преобрази у служитеља Његовог.“      

Ја:

Нисам прећутао молдавског разбојника и скотолошца, јер ако бих чинио по Вашем савету, као што сам на почетку рекао, морао бих да цитирам цео Ваш одговор. Ни једном речју нисам спорио да педери могу да се покају, и зато прескачем оно што је за полемику небитно или са чим се слажем. Ви сами себи набацујете лопту на волеј, али, на Вашу жалост, сами себи дајете и аутоголове. И успут ми, без икакве потребе, пајашњавате поступак покајања педера.  

Ви:

ОПЕТ О СОДОМУ И КАПЕРНАУМУ

Ја:

Упорно покушавам да Вам покажем да се педерастија не може поредити са осталим гресима нити уденути у исту причу. Али, ви је умањујете и релативизујете: „Заиста, содомски грех беше страшан, али Господ би и Содому опростио да је у њему било десет праведника. А Христос каже да је Капернаум гори од Содома, јер су се у њему десила многа чуда Његова, која би и Содомљане навела на покајање, што се није десило са Кепернаум, па је и Капернаум пропао као и Содом.“          

Ви:

„Не верујем и не могу да верујем да сте Ви, поштовани господине, решили да Господа оптужите да мање ревнује против греха од Вас. Јер, нисам ја рекао да ће Капернауму бити теже на Страшном суду него Содому: то је рекао Исус Назарећанин ( Мт. 11, 23-24): И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан Суда него теби.          

Ја:

Ја не падам пред фарисејским триковима типа „не могу да верујем да сте и Ви“ (мада то више подсећа на змијино: „Је ли истина да Вам је Бог рекао да не једете...“, нити сам ђак веронауке, а Ви вероучитељ.

Да размрсимо причу о Содому и Капернауму:

Капернауму ће бити теже у дан Суда него Содому, не зато што је Содом мање грешан од Капернаума, већ зато што је Капернаум сведок чудеса и јеванђељске проповеди Сина Божијег.

Ви:

„И наравно да би Господ опростио Содому, са свим његовим содомитима, да је у њему било десет праведника. Тако пише у Светом Писму ( Пост. 18, 20-33 )“.

Ја:

Где сам ја то и када оспорио?

Ви:

„Дакле, уважени саговорниче, Бог би заиста поштедео Содом да је у њему било десет праведника, макар сви остали били содомити. И, такође, Капернауму ће бити теже него Содому у дан Суда, као што ће и Београду, Москви, Софији, Атини, Тбилисију бити теже него Содому у дан Суда ако газе новозаветну благодат Господњу. Ово није моја конструкција, него реч Писма Господњег.”

Ја:

Да ли ће Содому бити лакше у дан Суда него Београду, Москви, Софији, Атини и Тбилисију, ја то не знам. Тога нема ни у Светом Писму ни у Светом Предању. Али, већ сам у више наврата показао да је Ваш манир да ишчитавате из Светог Писма и оног чега нема.              

Ви:

„Дакле, уважени саговорниче, Бог би заиста поштедео Содом да је у њему било десет праведника, макар сви остали били содомити.“

Ја:

Дакле, господине Димитријевићу, Бог би заиста поштедео Содом да је у њему било десет праведника, макар сви остали били содомити, али не због ништавности содомског греха, већ зато што је Бог праведан, милостив и човекољубив.

Ви:

О ПРОТИ ТКАЧОВУ       

Ја:

И као да Вам није довољно што умањујете грдило содомског греха, помињући десет праведника, него још додајете:„Уз то, Содом није био крив само због содомских сексуалних настраности. Руски свештеник Андреј Ткачов истиче:“У педерастији ми мрзимо само једну маску Содома, а у потпуности се саживљавамо са другим њеним лицима и облицима. Ми презиремо оне мушкарце…“ Отац Андреј Ткачев каже да Содомљани нису затрти због грдила њиховог греха, како је то Бог рекао Аврааму, већ и због „Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека“. Ткачев зна и оно што о пропасти Содома и Гомора није записано у Светом Писму. Свака му част! Господине Димитријевићу, не упрежите се у исти јарам са умањивачима греха педерастије. Вратите се својим првобитним ставовима изнесеним у књизи „Младост и страсти“.   

Ви:

„Нисам умањивао грдило содомског греха помињањем десет праведника. То о десет праведника рекла је Света Тројица Аврааму, а ја сам цитирао Свето Писмо, које као да је, осим оног дела о кажњавању мужеложника из Петкокњижја Мојсијевог, Вама прилично непознато, вероватно због дужине – ко данас чита тако обимне књиге?“

Ја:

То о десет праведника рекла је Света Тројица, али Ви сте употребили, по угледу на проту Ткачева, у циљу умањивања грдила содомије.

А колико сам прочитао, прочитао сам. Али, оно што читам, нарочито Свето Писмо, читам пажљиво. Наравно, према мери умних моћи које ми је Бог дао. У Светом Писму, Речи Божијој, никад не проналазим оног чега нема. Имам страх Божији. Не измишљам, не додајем, нити одузимам. А прота Ткачев, на кога се позивате, то управо чини. И Ви, скупа са њим.

Да разјаснимо и помињање десет праведника.

Рекао сам да помињањем десет праведника, умањујете грдило содомског греха. Ево и зашто.

 Десет праведника у дијалогу Свете Тројице и Авраама, поменути су из два разлога: да се Авраам, праведник и слуга Божији, не би поколебао у Божију правду и милост, и  - што је кључно – да би се нагласила тежина педерастије. Јер Бог предочава Аврааму, а преко њега и свим људским поколењима,  да је тај грех тако опак, да се ни десет људи није сачувало од њега (а Ви би да братујемо са педерима!).

Ви:

„...Петкокњижја Мојсијевог, Вама прилично непознато, вероватно због дужине – ко данас чита тако обимне књиге“.

(Овде сам намерно ироничан, чак и саркастичан, зато што ми се чини да је дрзак управо Ваш тон којим инсинуирате да сам одступио од исповедања моралног учења Цркве Христове ).

Ја:

Петокњижје Мојсијево ми је одлично познато. Читам пажљиво, ишчитавам само оно што пише. Не читам офрље попут Вас.

 „Ви:

Прота Ткачов је, у својој проповеди, устврдио да у Содому није владао само содомизам, него и сви други греси који су плод идолатрије; сексуални содомизам је само врх леденог брега. Он грех полне изопачености уопште не оправдава, него га контекстуализује.  И мени не пада на памет да се упрежем у јарам са „умањивачима греха педерастије“, али увек указујем да је сваком грешнику дата могућност покајања, коју треба да им молитвено желимо.“

Ја:

Да су, у чину уништења Содома, били битни ти други греси Содомљана, они би били поменути у Светом Писму. А пошто нису - нису ни поменути. Међутим, прота Ткачев (уз помоћ које ли вештине?), зна то, а скупа са њим знате и Ви. И Талмуд је тако настао. Тајним знањима, доступним само изабранима.

Док смо још код приче о Содому...

Упорно Вам доказујем да ни један грех није раван содомском греху. А да је то тако, показује и оно што се десило између Лота и његових кћери после пропасти Содома. Лотове кћери су опијале оца две вечери за редом и обе легле са њим и затруднеле. „И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.“

Дакле, чак ни због инцеста Бог није погубио оне које је спасао из Содома, а Содомљане јесте због педерастије. Глава 19. Прве књиге Мојсијеве... Читајте, али не офрље.

 Ви:

„ДЕТЕРМИНИЗАМ ГРЕХА

Прво, нисте ми одговорили на питање откуд Вам то да је Његош био блудник, за шта нема никаквих доказа.“

Ја:

Ево зашто сматрам да је Његош био блудник:

...Прелесницу како видим, загрлим је кв бог вели,
уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.
При зракама красне луне, при свјећици запаљеној
пламена се споји душа ка душици раскаљеној
и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.
Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!
Цјелителни балсам свети најмирисни аромати
што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.
Совршенство творенија, таинствене силе боже,
ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!
Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –
од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!
Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,
дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;
црна коса на валове низ рајске с игра груди...
О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!
Б’јела прса гордија су под црнијем валовима
но планина гордељива под вјечнијем сњеговима
на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,
кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.
Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,
к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже;
зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...
Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.
Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!
Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;
свезала се два погледа магическом слатком силом,
као сунце с својим ликом када лети над пучином.
Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,
тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!

(Његош, „Ноћ скупља вијека“)

Ја:

Ово је написао Његош. Епископ. Можда Ви сматрате да ово није блуд, пошто није описан и сам полни чин?

Ви:

„ВОЉА БОЖЈА И БОЖЈЕ ДОПУШТЕЊЕ

 „Казна Божја  је педагогија, јер има за циљ да исправи грешника; а ко год упадне у грех, не може се из њега извући сам, него благодаћу Божјом и покајањем.“     

Ја:

Бог никад не кажњава, господине Димитријевићу. Бог само допушта човеку по вољи његовог срца, о чему сте и Ви говорили. Али, Ви час причате једно, час друго. Да је то тако види се већ у следећој Вашој реченици.

Ви:

„Када Бог види да смо горди и надмени, Он допушта да се у нашем животу појаве искушења.“

Ја:

Час нас Бог кажњава, час допушта да се појаве искушења – одлучите се коначно за шта сте.

Ви:

„ОПРАВДАВАМО ЛИ ГРЕХ?                   

„У покушају да оспорите моје речи, кажете: „Кад кажем „разумевање“, не кажем ОПРАВДАВАЊЕ.

Ја:

Зар то „грешни и слаби“ није ОПРАВДАВАЊЕ, господине Димитријевићу?      

Ви:

„Није, није, господине. О томе пише Свети апостол Павле у седмој глави Посланице Римљанима: Јер хтети (добро) имам у себи, али учинити добро не налазим. 19. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним...“

Да поновим: сви смо грешни, слаби и подложни страстима, а кад кажем сви, не мислим само на мужеложнике.“

Ја:

Господине Димитријевићу, ми причамо о педерастији. Ви упорно понављате да смо сви грешни и слаби и подложни страстима и да зато грешимо. А ја Вам упорно понављам да Ви на тај начин оправдавате педере. По Вама, сваком човеку прети да постане педер. Ја тврдим супротно: педер се постаје својом вољом, а не зато што је неко осудио педера. И рекао сам Вам: ја могу да постанем прељубник, јер сам здраво полно орјентисан, али никада педер.

Ви:

„Наравно да је сваки грех плод вољног опредељења, али нам је воља тешко раслабљена јер је читава наша природа, због прародитељског греха, тешко раслабљена. Неки пијанац би хтео да престане да пије, и има све средства благодати у Цркви, па наставља да пије; неки прождрљивац пострада од своје страсти, иако може, ако снажно жели, да се уздржава; среброљубац би да постане милосрдник, али не успева. Стари Адам је у грешнику јачи од новоадамске благодати, и зато он, са Светим Павлом, треба да  вапије Христу и нада се ослобођењу – само и једино од Христа.“

Ја:

Сваки грешник се може једино Божијом благодаћу спасити из греха у коме је. То нико не оспорава. Оспоравам само разлоге упадања у педерастију.    

Ви:

„Значи, Свети Василије Велики упозорава младог монаха како да се чува од страсти која води ка содомији. Не сматра да овај проблем треба да прећути, јер зна колико је проблем опасан, и, авај, раширен. Он, за разлику од Вас и мене, боље познаје психологију људске палости. Монаси живе без жена, али и њих може напасти блудна страст – на несрећу, често противприродна блудна страст. Зато је древно правило било да се на Свету Гору у монаштво не прима нико пре пунолетства.“

Ја:

Корисна су упозорења Светог Василија Великог. Али она не иду Вама у прилог, већ мени. Ви позивате да се братује са педерима, а ја кажем да не треба да буду у нашој близини. Моје су речи у складу са речима Светог Василај Великог, Ваше нису.

Јер заразност њихове болести виђена је у Содому.               

Ви:

„ЗАШТО СЕ МОЛИТИ ГОСПОДУ ЗА ЊИХ?          

Чуди Вас и мој став о молитви за оне који су у греху:              

Апостол Јаков, брат Господњи, велику награду наговештава онима који се моле за обраћење заблуделих, тврдећи да ће онај који обрати заблуделог спасити душу од смрти и покрити мноштво грехова (Јак. 5, 19-20).

Ја:

Речи Светог Апостола Јакова, које сте протумачили и (поново) додали им нешто своје, дословно гласе:

„Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.“

Где Свети Апостол Јаков овде користи реч „молитва“? Он говори о обраћању грешника, а реч обраћање има контекст проповеди Речи Божије, а не молитве.

Ви:

„НИКОЛОЗИ                                                        

Није православан, али је хришћанин, и врхунски терапеут који је излечио много људи са хомосексуалним склоностима.“

Ја:

Ако тај Николози „излечене“ педере не обраћа у Православље, каква је корист педерима? То што ће бити у паклу на једном месту, а не на другом? (јер спасења нема изван Православља).

Ви:

„КАКО СЕ ПАДА У ПРОТИВПРИРОДНИ БЛУД? 

А како настаје хомосексуална страст, ево Вам одговора православног психолога (не Николозија).

Ја:

Не оспоравам да то знање неком може бити од користи, али мени не.

Ви:

„У ОВОМЕ СЕ СЛАЖЕМО                                               

Бар у нечему се слажемо:

Ја:

Ја сам рекао: Узимајући у обзир да сте и Ви грешан и слаб човек, очито је да верујете да и Ви у једном тренутку можете постати педер.  Ви сте одговорили: „Не верујем да могу пасти у тај грех, јер верујем у Бога Који ме штити, али се, понављам, не уздам у себе, него у милост Господњу. “Са овим се слажем. Прича из „Отачника“ Вам је била сувишна.         

Ви:

„Прича о авви Агатону није била сувишна, јер он је признавао све грехе, осим јереси, пошто, по њему, сви греси потичу од слабости, док је јерес од упорства воље.“

Ја:

Поента приче о авви Агатону је, дакле: Ви можете признати да сте педер, ако то Вам то неко каже, али не и јеретик?

Ви како хоћете. Ја не признајем ни да сам јеретик ни да сам педер.

Ви:

ДРУЖЕЊЕ И НЕДРУЖЕЊЕ

„Одлучно те против блискости са противприродним блудницима:“                     

Ја:

Понављам: мени ни један педер није био нити ће ми бити близак. Зашто? Зато што је грех његов „грдан“. Недружењем са њим, стављам му до знања да уколико жели да буде у близити здраве особе, Богом благословене полне орјентације, мора, најпре, да се излечи од своје болести.

Ви:

„Нисам зато да се неком ко је упао у противприродни блуд, а није спреман да се против своје страсти бори, повлађује било чиме, па ни дружењем са дотичним. Црква непокајиве одлучује од себе.

Ја:

Зар од педера „који је спреман да се бори“ нема опасности? Зар је заражен вирусом мање опасан по околину само тиме што је спреман да се лечи? Он се бори (и тако може да се бори годинама), али је ту – у Цркви. Можда ће неког од Ваших напаствовати у том периоду борбе, размислите!

Ви:

„НИСАМ ПРОМЕНИО СВОЈЕ СТАВОВЕ 

Устврдили сте да сам, због своје колебљивости, мењао ставове по разним питањима:    

Нисте Ви доказали никакву моју промену кад је став према противприродном блуду у питању. Ни у чему се нисам променио, јер бих се тиме одрекао моралног учења Цркве. Само сам, у личном животу, почео пажљивије да разликујем грех од грешника, што нам је заповеђено учењем Цркве.

Ја:

То ћемо оставити читаоцима да просуде.            

Ви:

„НИСТЕ ПРОВЕРИЛИ, НЕГО СТЕ ИНСИНУИРАЛИ 

Уосталом, нека читаоци, ако то желе, сами стакну своја уверења о мојим ставовима. Књиге су им доступне на Интернету.“

Ја:

Слажем се.                    

Ви:

„ПОЛИТИЧКИ ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ                  

Ви, наравно, имате шансе да ме и стигнете и престигнете у борби против содомизације Србије. Рекао сам Вам – изволите на широко бојно поље! Пишите, говорите, сведочите! Толико је простора! Ево дивних примера господе Немање Зарића, Владислава Ђорђевића и Михаила Алића, који већ годинама сведоче против џендер идеологије и свих врста лажи које нам се намећу као „родна политика“ ( већ сам помињао Антонића, Јанковића, Ристивијевића, Ђурковића, итд. ) Придружите се, господине, и будите добродошли, увек и свагда! Ветеран сам у овој борби, жељан нових лица, међу којима и Вашег, на заједничком фронту. Биће читалачке публике, биће афирмације Вашег рада. Ево, Ваш одговор мени је изазвао одушевљење извесне сестре Славке на сајту „Борба за веру“. Имаће ко да Вас чита.“

ЈА О ТОМЕ КАКО СЕ ОТПАДА:

Колики је чији допринос, Бог зна.

У случају људи који јавно говоре, постоји једна велика опасност. Она се не сме  изгубити из вида,  а кристално јасно се очитује на следећем примеру.  

Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су се борили некада за српство, обилазили фронтове и гробља, вршили опела. Али, од тренутка када су им Американци припретили Хашким трибуналом, ова двојица постају издајници вере.

Косара Гавриловић,  ћерка предратног министра и дипломате Милана Гавриловића:

"Негде пред крај рата у Босни, или одмах потом, не сећам се више тачно године, радила сам као преводилац за једног од њих. Била сам с њим у америчком Конгресу када је оптужен за етничко чишћење. Био је то Владика Атанасије кога сам добро познавала, поштовала и изузетно волела. Знала сам да није крив за оно за шта га оптужују. Знала сам то не зато што сам га познавала и волела, већ због тога што сам му гледала лице и чула глас којим је одговарао, а пре свега због тога што оптужбе нису имале никаквог смисла. Нико нормалан није могао сматрати његова дела – која, узгред, никада није порицао – ичим другим до чиновима храбрости и хуманости. Ниједан суд у свету не би му никада судио – осим, наравно, суда у Хагу. Не знам да ли га Хаг оптужује и за неке друге злочине. Нити знам какве оптужбе би могле бити подигнуте против Митрополита Амфилохија. Не знам ни да ли Стејт Департмент стварно има необориве доказе за наводне злочине ова два јерарха. Не знам и то није важно. Оно што јесте је да су они криви за нешто друго: уплашили су се, и понели се као кукавице.

Плашити се није грех. Свети апостол Петар се уплашио и подао страху, али га то није спречило да чује кукурикање петла. Покајао се и заплакао. Али, Амфилохије и Атанасије нису се само понели као кукавице – они су то и постали. А када су постали кукавице, њих двојица од тројице најстаменијих и највећих бранилаца Православља, православне истине и српског православног народа, постали су и главни заговорници Западне Европе, Америке, њихових вредности, њихових потреба и њихових планова за Нови светски поредак. И, још горе, не само што су сагрешили, већ су сачинили и потпуно нов концепт Цркве, њених догми, целе наше вере, не би ли свој грех оправдали.

И тако се нова јерес појавила у Србији.“

И Ви сте цитирали информације које је госпођа Косара изнела (http://borbazaveru.info/content/view/6705/).

Дакле, господине Димитријевићу, чувајте се да и Вас не преуме.

Ко има уши да чује, нека чује.

Ви:

„ИМА ВЕЗЕ                                 

Засметало Вам је моје указивање на љубав Божју као основу Његовог суда: 

Ја:

Ја Вама нећу рећи да ми инсинуирате оно што нисам рекао. Ваше речи ћу приписати Вашем неразумевању, услед непажљивог читања.

Ви:

„О ПИНГ – ПОНГУ

Онда сте настојали да докажете моју крајњу недоследност:    

Жао ми је што и даље имам утисак да Вам је, свакако случајно, због брзине којом сте писали одговор, тон дрзак, провокаторско – инсинуаторски, јер сам и о Петровићу и о Курајеву у свом претходном тексту јасно рекао шта сам имао…

Мислим, нисте добили налог свог правоверно – ревнитељског срца. Пошто волите Стари Завет, овде се, полемичким тоном, враћам на старозаветни lex talionis.

Ја:

„Сујета је, дефинитивно, мој омиљени грех“ (из филма „Ђавољи адвокат“).

Ви:

„О ДОНАЛДУ ТРАМПУ                                        

Онда сте прешли на моје спољнополитичке анализе:   

Драги господине Станковићу! Ово што сам написао о Трампу апсолутно стоји:

Ја:

То што сте писали о Трампут било је у стилу писања хороскопа: „може да буде, али не мора да значи“, тако да Димитријевић, у случају потребе, има одступницу и задржава пиједестал непогрешивог аналитичара.

Ви:

„МИРОЉУБ ПЕТРОВИЋ СЕ НЕПРЕСТАНО ВРАЋА

Поново ме подсећате на моју сарадњу са Мирољубом Петровићем…

Господина Петровића сам упознао  почетком 21. века, и то пратећи његов веома добар и вредан рад у области хришћанског креационизма и оповргавања лажне теорије Чарлса Дарвина и његових следбеника. Почели смо да се виђамо и разговарамо, али и да сарађујемо: он се показао као вредан и трудољубив човек, спреман да помогне. Никад нећу заборавити колико је књига и дискова о креационизму поклонио не само мени, него и другим вероучитељима. Ове књиге и дискови су били углавном плод рада Харуна Јахија, једног турског креационисте – муслимана, али и америчких протестаната, попут Хенрија Мориса, Дјуена Гиша, Аријела Рота и других.“

Ја:

Треба ли за ово коментар? Ви сами признајете оно што ја критикујем. Садили сте тикве са црним ђаволима.

Ви:

„Међутим, поглед на свет г. Петровића, који је, иначе, сарађивао и са „Светигором“ и низом делатника СПЦ, остао је, на жалост, протестантски. Његова догматика је протестантска.“

Ја:

Ако је „остао“, то значи да је такав и био. А у претходном одговору тврдили сте супротно: да је Мирољуб Петровић улазио у наше храмове, да се крстио православно, па нисте знали ко је док се није разоткрио.

Сада потврђујете оно што упорно тврдим: Мирољуб Петровић је такав одувек и био, само што га Ви нисте препознали (или јесте, али сте сматрали да су секташки креационистички аргументи јачи од православних).

„Сарађивао је и са Сетигором“... И у тој прљавој работи, дакле, учествовао је митрополит Амфилохије.

Ви:

„БЛАГО НАМА СА ВАМА ИЛИ НА ТИ, НА ТИ!     

А сад идемо радикално:                                    

„Покојни отац Сава из Вазнесења испричао ми је поучну причу, па Вам је преносим. У селу је био један који је, слабо и невешто, на мањим весељима свирао виолину. Кад му неко каже:“Лоше свираш!“, он му нуди и виолиону и гудало, и каже:“На ти, на ти!“ Тако и ја Вама поручујем, драги господине, непрелестиви препознаваоче свих прелести!“

Ја:

Ко је шта и како свирао, Бог зна. А на крају ће се показати да ли је боље уопште не свирати, или свирати меланхоличне и сладуњаве мелодије, које вуку у грех.

Ви:

„О КУРАЈЕВУ                             

„...Или сте спасоносна знања крили све до сада, када треба да докажете да је Димитријевић смутљивац од почетка, што доказујете свакако по налозима свог јединог налогодавца, православно – непрелестивог срца Вашега?“

Ја:

Нисте Ви смутљивац, Ви сте колебљивац.  

Ви:

ГДЕ НАЈВИШЕ БОЛИ?                          

Ја сам рекао:

Данас, такође, чините нешто веома саблажњиво. Молим Вас да ово схватите најдобронамерније. Ради се о Вашем политичком ангажовању. Ви сте у томе раме уз раме са највећим антисрбима и нељудима.

Ви:

„...А шта ја подржавам? Подржавам хришћански и патриотски покрет Двери, као човек без чланске карте покрета, али  и учесник у Политичком савету истог; то је покрет који се бори за породичну Србију (23), коју Вучић и његов режим шаљу, својим неолиберално-капиталистичким канибализмом, што под земљу, што ван земље...

Ја:

Да није Ваше политичке острашћености, тон Вашег одговора би био сасвим другачији.

Не, моје писање нема везе са Вашим политичким ангажовањем. Ваше политичко ангажовање сам поменуо у контексту моје тврдње да је играње пинг-понга Ваша карактерна особина - да се загрејете за неку идеју, или афирмацију неке личности (пинг), а после дугог времена – када се тај на овај или онај начин покаже као погрешно - крећете са јавним самооправдавањима и критиком те идеје или личности (понг). И то у стилу: „Ја нисам могао да знам, јер он тада није био такав“ (иако је тај и тада био такав, али Димитријевић то није видео). Или у стилу: „Ја сам и говорио да се може десити да он буде и овакав“.

Ви:

„Не желим да верујем да сте све ово писали да бисте ме политички дезавуисали, и не верујем да заиста мислите како сам се ја удружио с црним ђаволом Савеза за Србију, док Ви духовно цветате са напредњачким „белим анђелима“.   

Ја:

Да, господине Димитријевићу, Ви сте се удружили „са црним ђаволом Савеза за Србију”. И не само да ја у то верујем, него то знам. „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих” (Лука, 19,42).

Ви сте сада у ђавољем колу, са двоструком улогом: у њему сте и играч и члан оркестра (с тим што вам мелодије други компонују).

А све ово ће остати као неизбрисив траг, када и онима који имају „касно паљење“ или помањкање памети, постане јасно да је читав покрет такозване данашње опозиције само конгломерат америчких послушника, укључујући и челника партије у којој сте политички саветник. Кад то време дође, нећете моћи да кажете како Вас нико није на време упозорио, већ се Станковић појављује као закаснели пророк. Нећете имати ни изговор да „они нису били такви“.

Ово свако треба да зна:

Оно што је Вук Драшковић био Слободану Милошевићу, то је Бошко Обрадовић Александру Вучићу. Лажна опозиција и лажна десница. Производ обавештајних служби. У првом случају Јовице Станишића и ДБ-еа, у другом страних. Двери су ту ради каналисања народног незадовљства. А то што се, још увек, Бошко Обрадовић (наводно) бори за породичну Србију“, то је само зато што још увек није на власти. Када његови амерички налогодавци буду одлучили да је тренутак, он ће доћи на власт и преко ноћи ће се преумити. Немојте се зачудити када он постане највећи борац за права педера. Кажу да су Вук Драшковић и Даница Драшковић преумљивани у једном подругу у Кнез Михајловој... Ваш Бошко је већ преумљен доларима и еврима. А оно мало што је још остало у њему за преумљивање, биће преумљено ињекцијама, финансијским, наравно.

Ви:                    

„УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

За крај, да поновим у шта верујем и шта исповедам.                

На крају ћемо цитирати одломак из брошуре протојереја Томе Хопка, коју је објавило Одељење за верско образовање Православне Цркве у Америци (1989), где он пише: „Попут свих саблазни, страсти и грехова, укључујући и оне за које се дубоко и често чини да су се неизбрисиво урезали у нашу природу услед неповољног наследног фактора, хомосексуална оријентација може бити излечена, а хомосексуалне радње се могу прекинути. То је могуће у савезу с Богом. Кад хомосексуалци-хришћани који желе да превладају своје склоности наиђу на стрпљиво саучешће и истинску љубав пријатеља и блиских… Бог им дарује победу на само Њему знан начин.“(27)     

Ја:

Са зараженима се не другује, већ се изолују у карантин.

Ви:

 „И знајте: немам намеру да Вас разуверавам кад су у питању Ваши ставови, ни етички, ни политички“.

Ја:

Ни ја Вас. Далеко од тога. Моја намера је искључиво била да Вас упозорим, с обзиром да сте у сфери црквене проблематике промовисани у „православног публицисту“ – да свако Ваше застрањивање може имати тешке последице по многе који у Вама виде узор. Ви сте, истина, такве више пута позивали „не куните се у Димитријевића“, али има и оних који Ваше позиве нису чули нити прочитали.

Дакле, ја се не бринем о Вашој души, довољно сте Ви „велики“ да се сами бринете о њој.

Ви:

“Надам се да ћете оштре тонове у овој полемици схватити баш онако како их схватам ја: као израз сржне потребе да се дође до пуноте истине о тако тешком и озбиљном проблему какав је противприродни блуд.“

Ја:

Надам се да ћете и Ви оштре тонове у мом писању тако схватити.

Ви:

„Поштовани господине Станковићу, желећи Вам, али заиста, свако добро од Бога“.

Ја:

Бог Вам добро дао.