Највише законодавно тело Српске Православне Цркве у САД и Канади требало би да отпочне са радом у манастиру Нова Грачаница крај Чикага следеће недеље и трајаће од 13. до 16. јула.

Некада су ови Сабори заиста имали црквено-народни карактер јер су окупљали саму елиту наше црквене емиграције и на њима су пуноправно учествовали епископи, свештеници и делегати Црквених Општина. Ови Сабори престављали су прави пример усклађеног и уравнотеженог црквеног живота у којем је верни народ имао подједнако значајну улогу са свештенством. Међутим, данас ово највише законодавно тело наше Цркве у расејањеу не само да је изгубило на значају, већ се претворило у обичан клерикални кич демагошких замајавања у  којима се много говори, а ништа не каже, много потроши, а мало постигне.

Од Сабора до Сабора народна воља је све више гажена, тако да Црквене Општине данас више немају она права која им је гарантовао Устав СПЦ за Америку и Канаду и претворене су у обичне робове који плаћају порезе епархијама да би епископи и њихова послушничка клика могли луксузно да живе на народној грбачи. Циљ је да се створи стање као и у Отаџбини, где епископи имају неограничену власт и владају као прави деспоти! Епископи су заиста постали „небески“ грађани јер више времена проводе у ваздуху прелазећи са краја на крај света .(наравно о народном трошку). О луксузним вилама у којима „монашки тихују“ и да не говоримо.

И тако, уместо да Црквено Народни Сабор заузима централну улогу у животу наше Цркве на овом континенту, ту улогу узурпирао је Епископски Савет којим преседава епископ Лонгин Крчо. Да је Лонгин заиста тај који води ово саветодавно тело било би мање зло, али авај, он је само послушник агента ЦИА и Фанара – самопроглашеног потомка мајмуна Максима Васиљевића. Сви знају да је Лонгин „цица са два лица“ (а кадкад и са више лица – у зависности од потребе) па је тако са Русима – велико-Рус, са српским патриотама велико-Србин, а са екуменистима и новотарцима – новотарац. Он не пропушта ни једну прилику да походи Максимове „симпосионе“ на којима се промовише религија Новог Светског поретка, а како сазнајемо на прошлом засједању СА Сабора својски се заузео са самопроглашеним црногорским архиепископом Амфилохијем да заштити самопроглашеног потомка мајмуна Максима.

Овако важан догађај као што је Ц. Н. Сабор планира се годинама унапред, поготову што се сада одржава на сваких пет година. Неколико месеци пре његовог одржавања све Црквене Општине добијале су обавештења о распореду, смјештају и осталим важним информацијама, међутим ове године формулари за регистрацију стигли су тек нешто више од месјец дана, а да би учешће делегата на Сабору било што мање, одређена је скандалозна сума новца од $250 долара по свештенику, односно делегату! Обзиром да уз свештеника на Сабор одлазе и председници Црквених општина, плус најмање један делегат кога изабира Парохијска Скупштина, то значи да свака парохија мора да искешира $750 долара само за парче хлеба и „парче“ гласа на Сабору. Када се на ову суму додају трошкови за авионске карте, хотеле, рентање аутомобила, онда трошкови по једном делегату (учеснику) лагано достижу цифру од $1000 до $1500 долара. Другим речима - позивамо вас да не дођете!

Према последњим информацијама од око 120 српских парохија и Црквених Општина у Америци и Канада своје учешће пријавили су само њих 15-ак (и то оних које воде свештеници новотарци). Финансијски фактор је одувек заузимао централну улогу у стратегији „одвраћања“ и видимо да успева и овога пута. Други разлог за овако катастрофално мали број Црквених општина које ће учествовари на на Сабору је тај што је се у програму који је Лонгин направио види да ће ово сабрање заиста више личити на вашар неголи на Сабор, јер је програмом предвиђено да се обележи и прослава Мардаријевих дана и 800 година Аутокефалије СПЦ, плус радни део Сабора, што је физички неизводљиво. Док манастирским имањем буду одјекивали звуци турбо-фолк музике и док се буду вртели јањци и прасићи на ражњу, почасни говорници на овом „Сабору“ биће модерниста и дарвиниста из Енглеске Калистос Вер (по Максимовом позиву) и глумац Џонатан Џексон, који Србима треба да говоре о аутокефалији и о томе како да буду „добри православци“ за „њу-ејџ“. Наравно, ако поново загусти, односно ако дође до неких непријатних питања од стране делегата, укључиће се и свештеник Драган Петровић са „омладинским програмом“  и тако по ко зна који пут неће се ништа решити, већ ће се констатовати како ситуација у нашој Цркви „не може бити боља“.

Како чујемо патријарх Иринеј неће доћи на Лонгинов вашар јер се вероватно уморио од путовања по Блиском Истоку, па му је много да долази у Америку два пута у два месеца, те чува снагу за одлазак у Калифорнију на прославу аутокефалије СПЦ, коју организује нико други до онај који је до јуче оспоравао њену каноничност – Максим Васиљевић. Изгледа и да је Новограчаничка „крава музара“ пресушила услед трошкова око реновирања хале за прославе,  те нема довољно пара за патријархов масни хонорар, па што би се онда деда мучио за џабе?!

У нашој Цркви у расејању влада једна дубока апатија и безнађе управо због овако „добро“ организованих Сабора и Епархијских Скупштина где је све унапред намештено да се ништа не реши, (да се оржи статус „кво“) односно да се народ што више обесправи и изгуби право на свако учешће у животу Цркве, осим права да уредно плаћа дажбине епархијама. Свима постаје јасно да од оваквих епископа немамо шта да очекујемо и да је ипак најбоље држати се што даље од епархија и њихових бирократских апарата. Међутим, народни гнев потајно тиња и овакво стање неће трајати вечито, јер све Црквене Општине које су припадале Слободној Српској Митрополији Новограчаничкој и даље поседују своје корпорације које им омогућавају да се у свамом моменту определе ком ће епископу припадати (случај са Ц.О. Св. Саве из Кливланда) а Слободна Митрополија Новограчаничка још увек законски постоји, па када ускоро добије свога епископа, онда ће све српске парохије широм Америке и Канаде имати шансу да се отргну из смртног загрљаја паписта, екумениста и дарвиниста.

Сарадник „Борбе за веру“ из Чикага