Поштовани господине Марковићу,

Пошто сте већ желели да будете витез (овде:), онда је требало да се обратите директно мени, а не да за “заштиту” госпође или госпођице Росе ангажујете трећа лица.

Размотрићу, укратко, Ваше писмо.

Ви:

“…Сматрам да госпођа или госпођица Роса има пуно право да изнесе своје мишљење поводом дискусије између г. Станковића и г. Димитријевића.”

Ја:

 “Сматрате”?! Сматрате да је довољно да кажете “сматрам” и ствар је решена? Зашто тако сматрате? Доказ?!

 Ви:

“Сматрам да г. Станковић, у овом,  конкретном случају, погрешно сматра да  "жена треба да ћути".”

Ја:

Опет “сматрате”? На основу чега сматрате да г. Станковић “погрешно сматра”? Доказ?!

Ви:

“Међутим, жене имају пуно право да богословствују.”

Ја:

Ви сами сте ауторитет на који се позивате? Имате ли неки доказ за то из Светог Писма и учења Светих Отаца?

 Ви:

“Зар многе жене нису завршиле православне теолошке факултете широм православног света: Русије, Србије, Грчке, Бугарске, Румуније и сл.? Мислим на факултете на којима се  правилно предаје или се некада правилно предавала догматика и други богословски предмети. Па жене теолози  нису завршиле факултет да би искључиво биле вероучитељи.”

Ја:

То је Ваш доказ? То није доказ да “жена сме да богословствује” (како то хулно звучи!), господине Марковићу, већ доказ либерализма који је захватио помесне Цркве.

Ви:

“Госпођа или госпођица Роса је имала и има пуно право да изнесе своје мишљење и мислим да није никога увредила. Циљ дискусије и није сврставање на страну овога или онога већ православна истина.”

Ја:

Госпођа или госпођица Роса није никог увредила. То је тачно. Њена савест, по том питању, треба да буде мирна. Она је нанела штету само својој души.

Ви:

“Такође, мислим да је став г. Станковића према писму читатељке/посетитељке сајта, Росе, веома  радикалан, да може да изазове смутње и  недоумице код читалаца и молим вас за ваше мишљење и подробније појашњење овог питања.”

Ја:

Да је мој став према писму читатељке Росе радикалан, могу да закључе само феминизирани умови. Могуће је да мој начин обраћања изгледа оштар. Али није тако. Моја је једина намера да оно што пишем свима буде јасно. И да је засновано на учењу Цркве. Доказима из Светог Писма и учења Светих Отаца бришем и потирем све измишљотине, паушалности и произвољности на које се људи, због губљења страха Божијег, све чешће осмељују.

У том циљу следе -

Православне поуке женама:

“Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; Али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. Јер је Адам саздан први, затим Ева; И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница; Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу.” (Прва посланица Светог Апостола Павла Тимотеју 2, 11-15)

Ја:

Народна изрека: “За паметног човека и комарац је музика”.

Отац Јустин Поповић: “Ова је заповест јасна и за комарачку савест”. (“Хуманистички екуменизам”).

Свети Јован Златоусти: Беседа о браку и породици:

“У другим посланицама, Павле је већ указао на основе брачне љубави, а мужу и жени означио места која им припадају: Мужу да води и одлучује, а жени да се покорава.”

„Она која се мужа боји, она га и воли, а кад га воли онда га и поштује јер јој је глава. Муж је део њеног тела, јер је глава део тела. Павле даје глави власт, а телу послушност у корист мира; јер где је једнакост - мира нема. У породици нема демократије, не може да влада свако. Власт мора да буде у рукама једнога. Исто тако је и у Цркви: Мир је само ако влада Дух Божији.”

“Схватимо онда, да муж треба да заузме место главе, а жена место тела, и чујмо шта значи реч „поглаварство": ... Јер је муж глава жени као што је и Христос Цркви и он је спаситељ тијела.”

Свети Јован Златоусти: Поука женама:

“За разлику од мужа који је изложен ударима спољашње ларме и таласања, жена седећи кући, као у неком склоништу побожног размишљања, усресредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се бави молитвом, читањем и другим благоразумним делима. И као што они који живе на осамљеним местима, не бивају ни од кога узнемиравани, тако и жена, док се налази кyћи, може да ужива у миру. Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући.”

Ја:

Срдачан поздрав,

Слободан Станковић