Писац фељтона, госпођа Зорица Златић Ивковић, пише о времену Стефана Немање и нема шта да јој замерим. Служи се подацима који су прихваћени у нашим историјским књигама, уџбеницима и енциклопедијама. Но, замерам нашим научним установама и САНУ, јер су у историјску науку унели кривотворења из 19. столећа колонијалних држава – Аустрије и Немачке.

         Тиме се служила и писац „Политикиног“ фељтона и наводи, да је уСлободан Јарчевић, ср, итд. Тих секти, којих је било у првим столећима Нове ере, није било у Србији у Средњем веку. Било је само католичких оаза, које су стваране финансирањем Папе, Млетачке Републике, Мађарске, итд. Против тих оаза је Немања предузимао мере, јер су оне нарушавале и државни и верски систем у Србији. Иста опасност је постојала и у Источном Римском Царству (Византији) и Бугарској. Но, у политичком речнику, ти католици су се звали именима секти из првих столећа и богумилима – губитницима у грађанском рату у Бугарској у 10. столећу. Све је то лепо објаснио др Миодраг М. Петровић, члан Српске академије наука и уметности, у својим делима: „Нови подаци Никодима Химнографа о јереси у Србији и Босни средњег века“, „Археографски прилози“, „Кудугери-богумили у византијским и српским изворима и 'Црква босанска'“ и „Словенско средњевековно наслеђе“.

            Истину о томе да су католици звали православне богумилима, а православни су (супротно) звали католике богумилима и другим именима секти из првих столећа, имате и у  књизи Васе Глушца: „Истина о богумилима“.

            На основу студије ове двојице историчара, и на основу других поузданих извора, написах и ја књигу: „Бивши Срби Бошњаци – богумила није било“. Издавач је „Мирослав“ у Београду.

            С поштовањем.

            Београд, 3. мај 7522 (2014)

Слободан Јарчевић, ср