ПОВОДОМ ГОДИНУ ДАНА ОД ИНЦИДЕНТА У ДУШКОВЦИМА КОД ПОЖЕГЕ

БЕСЕДА УЗ ТРПЕЗУ ЉУБАВИ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИКА ПОСАВСКОГ (Ваљевска епархија), ПРОТОЈЕРЕЈА СТАВРОФОРА ЈОВАНА ПЕТРОВИЋА 

– на дан освећења храма Св. Тројице у Душковцима, Духовски уторак 2008. л.Г.

Велика је радост нас пријатеља/.../ (имена ктитора)

Постоји сведочење Великог Жупана Српског Стефана Немање, који казује Светоме Сави: Кад човек зида кућу, зида је за децу своју, и када је сазида тако настаје породица. Када зида школу, не зида је само за себе и децу своју, него и за све остале. Тако настаје држава. А када неко зида цркву, а црква је, чедо моје, лађа, корабљ, којом се путује у будућност, по њој ће нас наши, сада још нерођени потомци познати.

Нека би дао Бог да ова светиња буде то по чему ће нас сви који се овде буду венчавали и крштавали, помињати и причати о људима који су сазидали овако велелепну цркву на лепом и узвишеном месту. А она треба да сведочи о хришћанској љубави не само мештана овога села и ове парохије, него и свих нас који долазимо из Обреновца. Ми смо прекјуче прославили храмовну славу у Обреновцу. Наш епископ ваљевски је дошао у суботу увече, служио бденије, био са нама увече на вечери, преспавао у апартману Црквене општине, у недељу служио Свету Литургију, рукоположио у чин ђакона једног младог теолога, а затим ишао у Литију кроз град са неколико хиљада људи. (Из народа са разних страна се чује: То је прави владика. – Како се зове тај владика?) Хришћанство се и познаје по саборности, по заједништву. Једном приликом, на једној свечаности, Његова Светост, наш Патријарх Павле, који сада, на жалост, броји своје последње дане, онако мали растом али велики делима, одговарајући на постављено питање устао је и рекао: „Кад ми Срби једном будемо људи, биће нам боље“. (Из народа, уз аплауз: Тако је!) Хајдемо, драги моји, да и ми једном будемо људи. Будимо људи на сваком месту, на сваком кораку, а и дужни смо то према Творцу нашем, Свевишњем Господу, који је створио човека по обличју Своме и удахнуо му дух. Једина творевина која личи на Бога је човек. Дужни смо да тај лик Божји у  (сваком) човеку поштујемо. Наравно, можемо да имамо различита мишљења, али не смемо да имамо мржње, злобе, пакости. (Народ: Тако је!)

И данашњи дан сведочи о хришћанској љубави. /.../ (опет о ктиторима)

Ако хоће човек некоме добро да учини мора од себе да откине бар мало. Ктитори су жртвовали и своје време и рад и стално се бринули да ли ће ова црква бити завршена. Драги моји, Бог је велики и Бог је љубав. Оно што Бог жели да буде, то и буде. Ако је Бог изволео да се почне са градњом цркве, значи дозволио је и да се сагради и да се доврши. Наравно, у њој треба да се радујемо сви и нека да Бог да она буде црква помирења, црква радости у којој ће се мештани венчавати, крштавати своју децу и унуке и на крају испраћати своје миле и драге на пут на који ћемо сви једнога дана поћи.

Драго ми је да сте се окупили у оволиком броју и сваки пут када је свечаност тако бива. Од данас ви имате обавезу више, да се овај дан, трећи дан Тројице, слави као храмовна слава и не дај, Боже, да икада више буде овако мучна ситуација као што је била данас. У епархији, из које долазим, као свештеник 33 године служим онако како су моји претходници служили (народ: велики аплауз) и даће Бог да се и овај мали екцес исправи и да и убудуће будемо прави народ Христов, онакав народ какав су желели да будемо наш велики Владика Николај и Авва Јустин.

Свима вама срећна слава и нека да Бог да се виђамо у духовној радости и свакој срећи. Амин. (Народ аплауз и пева: многаја љета.) Живели, на многаја љета!

Приредили:

православни верници

Епархије жичке СПЦ